Mnogo je pitanja u vezi sednice Skupštine grada Beograda koja je održana u ponedeljak, na kojoj je Aleksandar Šapić izabran za gradonačelnika. Jedno od najvećih jeste da li je bilo kvoruma za početak sednice, a samim tim i da li su donete odluke važeće. Veći deo opozicije poziva se na slovo zakona i kaže da kvoruma nije bilo, a kako saznaje Nova.rs u toku dana će doneti odluku da li će podneti žalbu Višem sudu. Ukoliko sud ovu žalbu uvaži, sednica će biti poništena, samim tim i izbor Šapića za gradonačelnika.
Teško je u kratkim crtama objasniti šta se desilo u na poslednjoj sednici Skupštine grada, ali da pokušamo…
Na konstitutivnoj sednici gradske skupštine koja je održana 11. juna, ukupno devet odbornika podnelo je ostavke na svoja mesta, sedam iz SNS, jedan iz SPS i jedan iz odborničke grupe Ujedinjeni. U međuvremenu, do sednice održane 20. juna na kojoj se glasalo za izbor Aleksandra Šapića na mesto gradonačelnika Beograda, još šest odbornika podnelo je ostavke, među njima i bivši zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
To znači da je od ukupno 110 odbornika 15 podnelo ostavke i njih bi trebalo da zamene sledeći sa izbornih lista njihovih koalicija.
I tu nastaje problem.
Da bi sednica počela, neophodno je da se utvrdi kvorum, odnosno da zasedanju prisustvuje većina, a to bi bilo 56 odbornika. Opozicija koja ima ukupno 53 odbornika donela je odluku da napusti salu, izuzev četiri odbornika koalicije NADA koju predvodi lider DSS Miloš Jovanović a koji su ostali na svojim mestima.
Kad je vlast u pitanju zamene odbornika koji su dali ostavke prisustvovali su sednici i na posletku su uračunati u kvorum, iako im zanično nisu potvrđeni madati.
To je, prema mišljenju opozicije, bilo mimo zakona.
Naime, Zakon o lokalnim izborima u članu 72 kaže da mandat novog odbornika počinje da teče od dana kada mu je skupština potvrdila mandat. Pošto im u tom trenutku nije verifikovan mandat, opozicija je smatrala da ne mogu da budu uračunati u kvorum, da kvoruma nema i da samim tim sednica ne može da počne.
Predsednik skupštine grada Nikola Nikodijević doneo je, pak, odluku da novi odbornici bez verifikacije mandata mogu da čine kvorum. Po mišljenju većeg dela opozicije to je kršenje zakona, te će stoga danas razmatrati podnošenje žalbe Višem sudu.
Član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić za Nova.rs kaže da o ovom problemu postoje različita mišljenja pravnika iz vlasti i opozicije.
“Ono što mogu da kažem jeste da sednica nije mogla da počne jer u sali nije bilo 56 odbornika. Opozicija, izuzev odbornika NADA, izašla je iz sale, a ukupno 15 odbornika nije imalo verifikovane mandate. To znači da nije bilo većine od 56 odbornika, koliko je bilo neophodno da sednica počne. Moram da kažem da GIK po zakonu o lokalnim izborima iz februara ove godine ne dodeljuje mandate odborncima, već samo izdaje papir na kojem piše da je ta osoba sledeća na listi i da može doći na mesto onog koji je podneo ostavku. Međutim, ne postaje se time odbornik, mandat počinje nakon što to odobri Skupština”, kaže Alimpić.
A to se u ponedeljak nije desilo.
“Kvorum je mogla da da opozicija ili je možda najjednostavnije rečeno ostavke trebalo podnositi od sedmice do sedmice. Jedan po jedan, ne ovako 15 odbornika odjednom”, navodi Alimpić.
Zato opozicija razmatra da pozivajući se na član 72 Zakona o lokanim izborima podnese žalbu i zatraži poništavanje sednice, jer na njoj nije bilo kvoruma. Žalba se podnosi skupštini, koja zatim ima rok od dva dana da isti prosledi Višem sudu. Sud zatim ima rok od 30 dana da donese odluku.
Druga nedoumica u vezi ove sednice jeste da li je koalicija NADA izneverila opoziciju i svojim ostankom u sali omogućila kvorum, te i izglasavanje Aleksandra Šapića.
Lider DSS Miloš Jovanović govoreći o svemu što se dešavalo na sednici kaže da je to bila jedna epizoda srpske političke bede, neznanja i nedozrelosti.
“Pre svega opozicije, a zatim i neodgovarajuće reakcije vlasti. Da li su novi odbornici mogli da učestvuju u kvorumu u Zakonu o lokalnim izborima i Poslovniku nije jasno definisano. Ako se gleda samo tekst zakona onda je lakše dati konstataciju da novi odbornici nisu mogli učestvovati u kvorumu, međutim, treba podsetiti da smo sličnu situaciju imali i u opštini Čukarica 2008. godine. Da je cela ova priča došla do suda imali bismo odluku da su mogli da učestvuju u kvorumu, jer nemate pravo da koristite ovu rupu u zakonu da bi negirali izbornu volju građana. Opozicija je unapred znala da tako nešto ne može da se blokira, jer Skupština neće moći da funkcioniše, a vlast nije dobro objasnila. Neznalice i sa jedne i sa druge strane, kao da ste detetu od pet godina dali da vozi autobus”, kaže Jovanović za Nova.rs.
Što se tiče tvrdnji koje su došle iz Stranke slobode pravde da su odbornici NADA omogućili kvorum i izbor Aleksandra Šapića za gradonačelnika, Jovanović kaže da oni to nikako nisu uradili.
“Naš ostanak u sali ni na koji način nije oogućio kvorum. Da se nisu računali novi odbornici, naša četiri mesta ne bi značila ništa, a s obzirom na to da su se računali samim tim je vlast imala kvorum. Što se Šapića tiče, nismo glasali”, zaključuje Jovanović.
Šef odborničke grupe koalicije Moramo Dobrica Veselinović kaže da je ovaj slučaj pokazao velike manjkavosti u radu gradske Skupštine.
“Nešto što vlast godinama nije htela da promeni, s ciljem da ostavi prostor za nejasnoće i tumačenja od slučaja do slučaja. Ono što smo mogli da vidimo jeste da je sistem za računanje prisustva u sali upisivanje na ulazu, a ne prebrojavanje u sali, što takođe otvara još jedno polje za manipulaciije. Vlast je namerno setovala sistem, da bi plivali u tim nejasnoćama. Mislim da se ubuduće neće toliko ponavljati ovakve situacije, jer opozicija mora da bude kreativnija i pametnija u svojim poteziima. Makar ćemo mi naći kreativnije načine za delovanje u gradskoj skupštini od napuštanja sale”.
Što se tiče odbornika NADA, Veselinović smatra da nisu “izdajniciopozicije”, ali da jesu pomogli SNS-u da ubrza proceduru oko utvrđivanja kvoruma.
“Njihovim ostankom u sali bilo je jasnije da ima kvoruma”, zaključio je Veselinović.
BONUS VIDEO: Koliko će trajati novi saziv Skupštine grada i hoće li biti ponavljanja izbora?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare