Srbija bi u 2021. godini trebalo da u pregovorima sa EU pređe na novousvojenu metodologiju pristupanja koja za cilj ima novi dinamizam i efikasnost na putu ka članstvu u Uniji.
Nakon 2020. godine u kojoj Srbiji, po prvi put od početka pristupnih pregovora, nije bilo omogućeno da otvori nijedno poglavlje, zemlja se priprema za novu fazu i prelazak na otvarnje tzv. klastera koji će obuhvatati više tematski objedinjenih poglavlja.
Sa otvorenih 18 pritupnih poglavlja Srbija je ispunila uslove za otvaranje prvog tzv. „fundamentalnog klastera“ koji obuhvata pet poglavlja o vladavni prava, osnovnim pravima, pravdi, slobodama, javnim nabavkama, statistici i finansijskoj kontroli.
Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da joj je želja da se u novoj 2021. godini otvori „nekoliko klastera“, a u Briselu insistriraju na otvaranju kalstera koji se odnosi na ekonomske reforme i onoga koji obuhvata trasport, energetiku i očuvanje životne sredine i borbu protiv klimatskih promena.
Takvim procesom Srbija bi praktično paraleno sa EU radila na evropskim prioritetima za naredini period, naglašavaju u Briselu.
Nova Vlada Srbije je, u očekivanju dinamičnijeg procesa pristupnih pregovora u sledećoj godini, već krenula u realiazciju neophodnih reformi u oblasti vladavine prava tako što je usvojila Akcioni plan za sporovođenje medijske strategije, osnovala Radnu grupa za bezbednost novinara, usvojila Kodeks ponašanja poslanika, a imenovani su i predsednici sudova koji su bili u v.d. funkcijama.
Istovremeno, ustavni amandamni za jačanje nezavisnoti pravosuđa ponovo su u se našli u skupštinskoj proceduri.
U diplomastkim izvorima u Briselu ipak upozoravaju da je, i pored zalaganja i političke volje, neophodne i od Srbije ali i EU, komplikovana birokatska procedura otvarnja klaseta može da uspori ceo proces.
Istovremeno, nepoznanica je kako će se i u kojim terminima u 2021. godini odvijati procesi ključni za ocenu zemlja članica o napretku zemlja u procesu pristupnja.
Do sada su zemlje članice, pored tehničkih procedura kod otvaranja poglavlja, obavljale dva puta godišnje i „političke procene“ napretka zemlje zasnovane na izveštaju Evropske komsije ( na proleće) i tzv „non pejperu“ ( pred kraj godine) koji se u slučaju Srbije odnosi na vladavinu prava i napredak u dijalogu sa Prištinom.
Komesar za proširenje Oliver Varheji u redovnim je kontaktima sa najvišim zvaničnicima Srbije kako bi se razjasnile detalji i utvrdio plan ka novom i „modernizovanom“ iskoraku Srbije prema EU.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare