2
Srbija i Crna Gora neće moći da zatvore nijedno novo poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU pre nego što ispune sva prelazna merila koja se tiču vladavine prava, glavni je element iz "nonpejper" (non-paper) dokumenta o primeni nove metodologije proširenja EU koji je ambasadorima zemalja članica EU predstavio evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, a u koji je Radio slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
„U skladu sa revidiranom metodologijom, nijedno dalje poglavlje ne bi trebalo zatvoriti pre nego što se ispune privremena merila za dva poglavlja vladavine prava, treba razmotriti korektivne mere u slučaju problema koji se pojave tokom pregovora, a postojeći akcioni planovi vladavine prava ostaće na snazi, tj. neće biti potrebno usvajati nove mape puta“, piše u dokumentu.
Izveštaj precizira da nakon što se ispune privremena merila iz poglavlja 23 i 24 i postave merila za zatvaranje, biće potrebno ažurirati akcione planove što će takođe omogućiti da ova dva poglavlja uzmu u obzir specifična ključna pitanja identifikovana u vezi sa funkcionisanjem demokratskih institucija i reformom javne uprave.
Kao i kod postojećeg procesa pristupnih pregovora, koje sa Briselom vode Beograd i Podgorica, poglavlja 23 i 24 zatvaraju se poslednja. U predlogu Evropske komisije (EK) o primeni ove metodologije i za Srbiju i Crnu Goru se naglašava da će EU zadržati i dalje ojačati snažni fokus na temeljne reforme, izveštavanje će se nastaviti kako je predviđeno u pregovaračkim okvirima, a oni postojeći već predviđaju da poglavlja 23 i 24 budu otvorena među prvima, kako bi se obezbedilo dovoljno vremena za neophodne reforme pre nego što se pregovori zatvore.
Takođe, delovanje protiv korupcije biće integrisano kroz snažan fokus u odgovarajućim poglavljima, navodi se u Izveštaju.
Prema navodima u dokumentu u koji je RSE imao uvid, „predložene promene se mogu prilagoditi postojećim pregovaračkim okvirima sa Crnom Gorom i Srbijom uz saglasnost tih zemalja“.
Crna Gora je otvorila sva poglavlja u pristupnim pregovorima (33), a privremeno je zatvorila tri, dok Srbija ima 35 poglavlja od kojih je 18 otvorila a dva privremeno zatvorila.
Cilj nove metodologije – poboljšavanje pristupnog procesa
Evropska komisija je u februaru 2020. izašla sa novom metodologijom s ciljem da poboljša pristupni proces. Ta revidirana metodologija će se primenjivati na one države koje tek treba da otvore pristupne pregovore sa EU. Prve države koje će pregovarati novom metodologijom su Severna Makedonija i Albanija.
Ovim dokumentom EU želi da bude jasnije u onome šta očekuje od zemalja kandidata. Takođe se jasno ističe koje mogu biti posledice ako zemlje ne napreduju u ključnim reformama. Govori se o primeni „korektivnih mera“ u slučaju problema koji se pojave tokom pregovora.
„Treba preduzeti odlučne mere kako bi se proporcionalno sankcionisala svaka ozbiljna ili produžena stagnacija ili čak nazadovanje u primeni reforme i ispunjavanje zahteva procesa pristupanja“, navedeno je.
U dokumentu se naglašava da su moguće korektivne mere u slučaju Crne Gore i Srbije već navedene u postojećim pregovaračkim okvirima i nastaviće da se primjenjuju u skladu sa novom metodologijom.
Međutim, ističe da se da u slučaju da se tokom pregovora pojave problemi u okviru poglavlja koja se tiču vladavine prava (23 i 24) „“EK može predložiti ažurirana merila tokom procesa, uključujući nove i izmenjene akcione planove ili druge korektivne mere prema potrebi”.
O takvim odlukama Komisija treba da obavesti u godišnjoj proceni u svom paketu proširenja o ukupnom stanju u pregovorima o pristupanju.
Novom metodologijom se jača uloga država članica EU u pristupnom procesu. Tako će one imati pravo da nadgledaju i preispituju proces, npr. kroz doprinose godišnjem izveštavanju i uključivanjem njihovih stručnjaka na terenu.
Države članice EU mogu da daju svoj doprinos ovom procesu signaliziranjem Komisiji o bilo kakvoj stagnaciji ili ozbiljnom zaostajanju u reformskom procesu.
Ovim dokumentom se predviđa nastavak redovnog monitoringa uskladjivanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike tokom pregovaračkog procesa i promovisanje redovnim političkim angažovanjem, kao i tokom političkih međuvladinih konferencija.
Prve međuvladine konferencije mogle bi se baviti primenom revidirane metodologije, planiranjem unapred, uključujući zajedničko identifikovanje pitanja u okviru prelaznih merila.
Pregovori po modelu klastera
Nova metodologija koja će se primjenjivati predviđa pregovaranje po modelu klastera, ukupno šest, što podrazumijeva grupisanje poglavlja.
U dokumentu se ističe da otvaranje poglavlja koja slede klaster pristup je posebno relevantno za Srbiju, gde su otvorena samo poglavlja koja se odnose na temeljni klaster, dok su za ostale klastere neka poglavlja otvorena, a neka ne.
„Pored toga, za Srbiju bi mogli da se otvore klasteri, pod uslovom da su ispunjeni kriterijumi za otvaranje i ako se države članice slože da je postignut dovoljan napredak u vladavini zakona“, navodi se u izveštaju.
Klaster pristup u slučaju Srbije, ali i Crne Gore, navodi se, ima za cilj ubrzavanje priprema Srbije, ispunjavanje uslova i otvaranje svih poglavlja u odredjenom klasteru; identifikovanje ubrzanih mera integracije za Crnu Goru i Srbiju i medjusobno oplođivanje napora i stavljanjem jačeg fokusa na ključne sektore najvažnijih i najhitnijih reformi.
U dokumentu koji je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji predstavio zemljama članicama se navodi da će kao prvi korak Evropska komisija proceniti svaki klaster kako bi identifikovala glavne sektorske nedostatke za otvaranje klastera u celini.
Takođe se podvlači da će EK istovremeno razmotriti stanje vladavine zakona s obzirom na potrebu za stalnim značajnim napretkom u toj oblasti.
