1
Ukrajinsko-ruski rat novi je test za Srbiju. Budno oko Brisela i Vašingtona, ali i same Moskve, čeka reakciju srpskog rukovodstva - hoće li podržati teritorijalni integritet Ukrajine ili će stati na stranu Rusije. Srbija je u nezavidnom položaju, ocenjuje diplomata Srećko Đukić za Nova.rs, jer bi svaka akcija protiv Rusije mogla da dovede do velikih ekonomskih i političkih gubitaka - pre svega "zavrtanja" ruske nafte i gasa.
Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin priznao nezavisnost republika Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine, Evropska unija najavila je da će reagovati sankcijama na ovo rusko kršenje međunarodnog prava.
Portparol EU Peter Stano saopštio je da se i od država u procesu pristupanja očekuje da se usklade sa odlukama Brisela, dakle i od Srbije. Zatim su slične poruke stigle i iz Stejt departmenta. Njihov portparol je poručio da SAD veruje da će Srbija stajati rame uz rame sa EU u poštovanju međunarodnog prava.
To se verovatno, tek sad očekuje, s obzirom da je Putin rano jutros Ukrajini objavio rat i započeo vojne napade.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je za 14 časova sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, sa samo jednom temom rusko-ukrajinskim ratom.
Iako je Vučić rekao da je Srbija neutralna, pitanje je da li će u novonastaloj situaciji moći da ostane pri ovom stavu.
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji i stručnjak za međunarodne odnose i spoljnu politiku Srećko Đukić misli da bi Srbija u ovom slučaju trebalo da se usaglasi sa politikom EU.
Kada se Srbija oglasila na pozive EU
Nekoliko puta do sada Srbija se oglušila o pozive međunarodne zajednice da usaglasi svoju spoljnu politiku sa onom koju sprovodi Evropa.
Pre svega u slučaju Ujgura u Kini. Tada je Srbija podržala deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinkjang definiše kao „borba protiv terorizma i ekstremizma“. Zatim je u prvi mah izostala reakcija Srbije na sankcije koje je EU u julu 2021. uvela Belorusiji zbog kršenja ljudskih prava i represije, za vreme i nakon izbora u ovoj zemlji. Reakcija naše zemlje usledila je kasnije u decembru, kada se pridružila listi zemalja koje su uvele sankcije Belorusiji i Aleksandru Lukašenku. Srbija se u više navrata protivila uvođenju sankcija Rusiji, pa i 2020. kada ih je podržala čak i Crna Gora. Državni zvaničnici i tada su kao i godinama ranije isticali da Srbija nikad neće uvesti sankcije Rusiji.
“Ali aktuelni režim će kalkulisati, kao i u svemu, da bi video gde je manja šteta, kako politička, tako i ekonomska. Samo što ovog puta mislim da neće moći da izbegne izjašnjavanje. To traži i Evropska unija, to traži i Stejt department, a na određeni način i Moskva, čiji će glavni bezbednjak Nikolaj Patrušev za nekoliko dana doći u Beograd. Glavna tema će sasvim sigurno biti, da li će Beograd uvesti sankcije Moskvi. One bi po Rusiju imale pre svega politički značaj, dok bi ekonomski bio beznačajan. Sa druge strane, posledice tih sankcija po našu zemlju za sad su nepoznanica, a mogle bi biti velike”, kaže Đukić za novine Nova.
Ruska strana bi, kako dodaje, u svakom trenutku mogla da nam uvede sankcije u snabdevanju naftom i gasom.
“Celokupna naftna industrija Srbije je u rukama Rusa, dok Gaspromnjeft drži 51 odsto gasne industrije Srbije. A alternative nemamo ni za naftu ni za gas, jer ove rafinerije ne mogu bez određenog prilagođavanja da se prebace na naftu koja nije ruska. To bi puno koštalo i traži određeno vreme. Da zaključim, Srbija je u vrlo nezavidnoj situaciji, jer sve vreme sedi na tri fotelje, u Briselu, Moskvi i Pekingu, a to više jednostavno nije moguće”, navodi Đukić.
BONUS VIDEO: Ukrajina iz prve ruke: Atmosfera kao pred NATO bombardovanje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
