Šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan biće novi predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Novi lider ove zemlje, dobro je poznat javnosti u Srbiji zbog dugogodišnjeg poslovnog-političkog partnerstva sa šefom srpske države, Aleksandrom Vučićem.
Šeik Muhamed bin Zajed (61) treći je po redu predsednik UAE, nakon što je nasledio Šeika Kalifu bin Zajeda al Nahjana. Bin Zajed i te kako je poznat javnosti u Srbiji, zahvaljujući saradnji sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.
Od Beograda na vodi, Etihada, PKB do neispunjenog obećanja o fabrici čipova
Odmah po dolasku na vlast, Aleksandar Vučić je, najpre kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, a zatim i kao premijer i predsednik, ostvario prisne odnose sa tadašnjim prestolonaslednikom UAE, Muhamedom bin Zajedom. Poslednji put, predstavnik Ujedinjenih Arapskih Emirata boravio je u Beogradu 2017. godine, a prethodno je obišao glavni grad Srbije i 2014.
Obe posete obeležila je priča o „Beogradu na vodi“, zajedničkom projektu Vučića i Zajeda, koji se, uz brojne afere i kontroverze, realizuje praktično od dolaska naprednjaka na vlast.
Ovaj projekat je započet rušenjem objekata, proterivanjem ljudi koji su stanovali u hotelu „Bristol“, dok je poslovanje dobrim delom prekriveno velom tajne. Najatraktivnije zemljište u prestonici dato je na korišćenje „prijateljima iz UAE“ praktično besplatno, dok najveći deo zarade pripada arapskog investitoru, koji je i većinski vlasnik „Beograda na vodi“.
Međutim, tu nije stala sardnja Vučića i Muhameda bin Zajeda
Obećanja kako će se u Srbiji proizvoditi čipovi, da će UAE ulagati u poljoprivredu, turizam i kulturu ostala su dobrim delom prazna, a jedina investicija koja je u potpunosti realizovana je poradaja bivšeg JAT-a, koji je u međuvremenu postao Er Srbija.
Pročitajte još....
Od 2014. godine, kad je i zvanično sklopljen dogovor, država Srbija poseduje 51 odsto udela u vlasništvu Er Srbije, dok 49 procenata u vlasništvu arapske kompanije Etihad.
Iako su provobitna obećanja glasila da će Srbija postati lider u regionu, što se tiče avio prevoza, zahvaljujući strateškom partnerstvu sa Etihadom, to se nije dogodilo.
Kako je ranije pisao Danas, problematičan je bio i način širenja flote Er Srbije, koja se očekivala od Etihada, jer su umesto novih aviona, iznajmljena dva stara Erbasova koji su potom dati u podzakup domaćoj avio-kompaniji po ceni koja je bila tri puta veća nego što je za nju platio arapski partner.
Poseban udar na poslovanje tako privatizovane kompanije bila su dva kredita koja je 2015. i 2016. odobrio Etihad – jedan od 56,5 drugi 63 miliona dolara, sa izuzetno visokom kamatom od 6,55 odsto i troškovima obrade teškim po čak 7,5 miliona evra.
Poređenja radi, u tom periodu krediti su se na finansijskom tržištu mogli naći sa prinosom i manjim od 2,5 odsto.
Samo na ime kamate po svakom kreditu dug prema Etihadu uvećan je za 20 odnosno 23 miliona dolara.
Država se nadala da će otplatu tih kredita, dospelih u junu 2020. i maju 2021. godine olakšati Etihad kao suvlasnik, ali predlog da zbog teškoća poslovanja izazvanih pandemijom otpiše 82 odsto duga, jednostavno je odbijen.
Koliko je tačno koštalo partnerstvo sa Etihadom, nemoguće je izračunati jer su neki izdaci iz državne kase zamaskirani kao otplata ranijih obaveza, nešto je dato po konkursu za subvencionisane linije, deo se odliva kao refundiranje troškova za plate menadžmentu, ne zna se koliko košta povlašćena pozicija na beogradskom aerodromu, niti nadoknada za gorivo koju delom pokriva Vlada. Ono što se zna, jeste da je osim 90 miliona dolara datih za većinski udeo u Er Srbiji, država izdvojila i 93,2 miliona za otpremnine zaposlenima koji su proglašeni za višak u Jat ervejzu i Jat keteringu, izmiren je dug od 13 miliona dolara Aerodromu, 23,5 miliona dolara dato je za restrukturiranje kompanije i 40,2 dolara miliona za delimično pokriće drugih gubitaka. Vlada se, osim toga, obavezala i da do 2016. uloži još 326 miliona evra za bolje pozicioniranje nove avio-kompanije, pri čemu sve ove uplate nisu imale uticaja na vlasničku strukturu. Obaveza Etihada bila je da u istom periodu uplati 60 miliona dolara.
Šeik Muhamed bin Zajed dobio je za praktično upola cene hotel Jugobanka na Kopaoniku, a predstavnicima firme Al Dahra iz UAE, uprkos protivljenju dela javnosti, u ruke je predat i PKB sa više od 17.000 hektara oranica.
BONUS VIDEO: Inauguracija Vučića u letnjikovcu Obrenovića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare