Simulacija demokratije: Menjaju Ustav, a pravosuđe ostaje porobljeno

Politika 03. sep. 202107:46
Podeli:
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Pripreme za promenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, očigledno se privode kraju. Sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo zakazana je za 3. septembar, a očekuje se da se tada reše preostale tehničke stvari, pre nego što će se predlog ustavnih promena naći pred narodnim poslanicima. Nakon toga o promenama Ustava trebalo bi da se izjasne i građani na referendumu. Problem je u tome što je ovim ustavnim promenama trebalo da se smanji uticaj politike na pravosuđe, a veći deo struke upozorava da će se desiti upravo suprotno.

Činjenica je da je pravosuđe jedna od najslabijih tačaka Srbije. Godinama važi uverenje da su sudije i tužioci pod direktnim uticajem politike, a da bi se trebalo uraditi nešto po pitanju njihove samostalnosti i nezavisnosti u nekoliko navrata upozoravala je i Evropska unija.

Kako bi ispunila zahteve EU Vlada je donela odluku da promeni način na koji se biraju sudije i tužioci. Predlog promena je sastavljen 2018. godine, načinilo ga je Ministarstvo pravde, a struka je neposredno zatim upozorila da je predviđenim promenama zapravo omogućen još veći upliv politike.

Iznenađenje je bilo da je Sekretarijat Venecijanske komisije odobrio nastavak rada na nacrtu Ministarstva pravde – iako je prethodno komisija imala više od 40 primedaba i sugestija.

Referendum do kraja godine

Nastavljeno je sa radom na promeni Ustava, a Skupština Srbije je saopštila da će pozvati predstavnike Venecijanske komisije u posetu Srbiji početkom septembra, kako bi se pratile sve aktivnosti u vezi sa promenom Ustava u oblasti pravosuđa.

Nakon što prođe sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koja je zakazana za 3. septembar, za očekivati je da se predlog nađe pred poslanicima.

Za usvajanje promena potrebno je da glasa dve trećine poslanika, a nakon što bude usvojeno, u roku od 60 dana mora biti raspisan referendum na kojem će građani dati završnu reč.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je da bi referendum trebalo održati do kraja godine, što je i logično jer su izbori predviđeni za proleće, a ovaj sastav parlamenta trebalo bi da usvoji promene Ustava.

Sve vodi ka tome da će sporni predlog biti usvojen, te da će “porobljeno” pravosuđe biti u još gorem stanju.

Vlast nema problema da usvoji predlog

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Orlović kaže da će se na ovoj sednici otpočeti rad na normiranju napisanih ustavnih rešenja u članove, sa numeracijom. Radna grupa je napisala radni tekst, sada treba i tehnički izraditi sam akt o promeni Ustava.

dr Slobodan Orlović Foto:wikipedia.org/University of Novi Sad Faculty of Law

„To je pravnotehnička stvar, s obzirom na to da se radna grupa uglavnom usaglasila oko svih ostalih pitanja. Iako sam u početku bio vrlo skeptičan, s obzirom na to kako se olako otpočelo sa postupkom, sada je očigledno da postupak ustavnih promena napreduje i sve više verujem da će ovaj predlog na kraju i biti usvojen, bez obzira na mnoge zamerke koje je struka iznosila. Vlast ima potrebnu dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije, tako da da tu neće biti problema oko usvajanja predloga. Zatim imaju rok od 60 dana da sprovedu i referendum, ali mislim da će i to biti pripremljeno na takav način da građani te promene prihvate”, kaže Orlović.

Uticaj politike najveći u Pravosudnoj akademiji

Komentarišući navode struke da je predlog zapravo lošiji od postojećih odredbi Ustava, te da postoji osnovana sumnja da će pritisak politike na nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva biti još veći, Orlović kaže:

“To je uglavnom tačno. Radna grupa je kao osnov rada uzela nacrt iz 2018. godine, za koji još nije utvrđeno ko ga je pisao u Ministarstvu pravde. Donekle se od tog nacrta odstupilo, ali većim delom je to to. Taj nacrt je, zapravo, bio znatno lošiji od sadašnjih rešenja i dovodi pod još veći znak pitanja nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Uticaj politike, međutim, biće najveći u izboru polaznika Pravosudne akademije, koji bi verovatno morali da prođu neki prethodni, neformalni, test političke podobnosti, a to je ništa drugo do uticaj Vlade i izvršne vlasti. Vrlo je problematično ukoliko nema nezavisnosti takvog tela, kao što je Pravosudna akademija, a ona ostane jedini ili presudni korak ulaska u pravosuđe”, navodi Orlović.

Šta će reći Venecijanska komisija

Što se predstavnika Venecijanske komisije tiče i njihovog „monitoringa“ rada na ustavnim promenama, kaže:

„Oni nisu deo Ustavom i zakonom propisane procedure promene Ustava. Međutim, na sav glas je najavljivano da Venecijanska komisija ima tu čast da poslednja aminuje predložene ustavne promene. Ukoliko do te krajnje faze dođe, a ne sumnjam da za neko vreme hoće, izvesno je da će Venecijanska komisija dati pozitivno mišljenje, s obrazloženjem da u evropskim demokratskim državama postoje različita rešenja konkretnog ustavnog položaja pravosuđa“, zaključuje Orlović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar