4
Vlast u Srbiji trenutno koristi zahtev Evropske unije kao paravan za ustavne promene, kojim bi se umesto smanjivanja političkog uticaja na pravosuđe on samo zamaskirao, ali bi i dalje bio vrlo prisutan - moguće i više nego trenutno.
O čemu je zapravo reč?
Na dnevnom redu Skupštine Srbije uskoro će se naći amandmani za promenu Ustava, kojim bi se navodno smanjio uticaj vlasti na pravosuđe. Prema trenutno važećem Ustavu, sudije biraju poslanici u Skupštini Srbije na trogodišnji mandat, nakon čega ih Visoki savet sudstva bira u stalno zvanje. Kad su tužioci u pitanju, njih predlaže Vlada, a njihove zamenike biraju u parlamentu. Nakon tri godine Državno veće tužilaca bira ih u stalni mandat.
Dakle, sudije i tužioce koji bi trebalo da budu nezavisna treća grana vlasti, u Srbiji praktično biraju izvršna i zakonodavna vlast. Upravo je to glavna zamerka Evropske unije, zbog čega se našoj zemlji još ne otvaraju poglavlja 23 i 24, koja se u jednom delu odnose i na reformu pravosuđa.
Potura se još gore rešenje
S obzirom da u prethodnih 365 dana Srbiji nije otvoreno nijedno novo poglavje za pristup EU, vlast naprasno posle dve godine čekanja ponovo vraća u Skupštinu isti onaj tekst izmena Ustava, koji se odnosi na navodno smanjivanje uticaja politike na pravosuđe, a koji su još 2018. pravnici ocenili kao loš. Kako bi se stekao utisak da se radi na ostvarivanju uslova za otvaranje poglavlja 23 i 24…
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić za Nova.rs kaže da ovo nije ništa novo, već se ponovo pred Skupštinu Srbije podnosi akt Vlade Srbije iz 2018. godine, kojim su predviđene izmene određenih odredaba Ustava, a koje su izuzetno loše i praktično povećavaju uticaj politike na pravosuđe.
“U debati prethodnih godina mnogo toga je rečeno o tekstu najavljenih izmena, kojim se još više udaljavamo od nezavisnog pravosuđa, nego što je to slučaj sad. Vrlo je problematično da i dalje figurira taj isti tekst, a ako bi on bio pušten u proceduru moje mišljenje je da bi se još više udaljili od nezavisnosti pravosuđa i omogućili još veći upliv politike. Ostaje samo blaga nada da će se u daljem toku tog postupka temeljno rekonstruisati taj nacrt”, kaže Majić.
On ističe da nikada javnosti, a ni struci, nije otkriveno ko su ljudi koji su radii na ovom nacrtu izmena Ustava.
“Uprkos potpunom protivljenju struke i profesure. Pritom, niko iz struke nije pozvan da učestvuje, a jasno je da ukoliko želite tako kardinalnu promenu onda tu moraju da sede najumnije glave koje se bave ustavnim pravom. Naravno, pitanje je da li bi njhovo mišljenje nekome smetalo da sprovede ono što je naumio”, ocenjuje Majić.
Obmanjivanje i Evope i javnosti
Ovim povodom advokat Božo Prelević iz Skupštine slobodne Srbije kaže da vlast opet obmanjuje javnost.
Odnos prema Evropi gori nego za vreme Miloševića
Prelević kaže da trenutni odnos srpske vlasti prema diplomatama iz Evropske unije podseća na vreme Slobodana Miloševića, kada su uvrede na njihov račun bile stvar svakodnevice.
“Način na koji naša vlast danas vređa evroparlamentarce je isti, ako ne i gori. Mi vređamo klub u koji želimo da đemo. Sledeći korak je da počnu da nam pričaju da taj klub ništa i ne valja i ništa nismo ni izgubili što nismo ušli u njega”, kaže Prelević.
“Ove reforme služe da bi se promenio način menjanja Ustava. Praktično se stav EU koja nam ove godine nije otvorila nijedno novo poglavlje koristi da bi se promenio način na koji se menja Ustav. Reforma pravosuđa , kao i EU, su ukrasni papir za promene koje suštinski nemaju veze sa promenama pravosuđa. Vlast baš briga za preporuke Evropske unije i njihovih poslanika, ovo koriste kao izgovor da bi sproveli u delo nešto što su naumili”, objašnjava Prelević.
Jedina prava promena, što se tiče obezbeđivanja manjeg uticaja politike na pravosuđe, smatra on, predstavlja to da sudije i tužioce bira struka, a ne parlament.
“Nas je stvarnost, međutim, uverila da je potpuno nebitno šta piše u Ustavu i zakonu. Ako država hoće da koristi svoj monopol sile ona će uticati na izbor sudija i tužioca i mimo zakona. Mi moramo da menjamo stav da vlast ne može da bude vlasnik naših života. Nama nije potrebna ta promena Ustava da bi imali nezavisno pravosuđe, dovoljno bi bilo da ministar pravde radi svoj posao”, zaključuje Prelević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
