U dvogodišnjem periodu, 2019 – 2020, Sekretrijat za socijalnu zaštitu je raspisao ukupno pet konkursa na kojima nije naveden tačan iznos sredstava koji je podeljen udruženjima koje su pobedile na konkursu. U konačnim rang listama ne stoje dodeljeni iznosi već samo broj bodova na osnovu koga je udruženje rangirano, navode iz Instituta za evropske poslove.
Tekst je nastao na osnovu istraživanja Instituta za evropske poslove.
Zato je kao deo dopunske dokumentacije, projektni tim tražio i izvršenje budžeta, gde se pokazalo da su skoro sva sredstva potrošena, što je veoma dobar pokazatelj. Ipak, projektni tim i pored inicijative da dobije dodatne podatke kada se radi o eventualnim direktnim dotacijama udruženjima, nije uspeo da dođe do njih. Prema izjavama nadležnih organa, završni račun za 2020. nije još spreman usled pandemije COVID – 19.
PROČITAJTE JOŠ
Analiza je pokazala da je ovaj sekretarijat dosledno ispoštovao odluku i sredstva dodelio samo udruženjima građana ili nevladinim organizacijama.
Udruženja koja su na listi dobila sredstva za aktivnosti iz oblasti zaštite osoba sa invaliditetom i iz oblasti boračko – socijalne zaštite uglavnom stara i po više decenija. Neka datiraju i iz međuratnog perioda, poput Gradske organizacije gluvih Beograda, iz 1926. godine. Uglavnom se radi o etabliranim i priznatim udruženjima koja datiraju još iz perioda SFR Jugoslavije, i koja su nastavila da funkcionišu i posle raspada zemlje.
Za četiri programa koje je Sekretarijat raspisao iz oblasti zaštite osoba sa invaliditetom i boračko – socijalne zaštite, 53 udruženja koja su dobila sredstva, od kojih je 6 osnovano u poslednjih 10 godina.
I na opšti konkursu za finansiranje projekata iz oblasti socijalne zaštite, uglavnom su se prijavljivala udurženja osnovana poslednjih godina.
Od 30 udruženja koja su dobila sredstva, više od polovine, njih 17 je osnovano pre manje od deset godina.
Od kancelarije za mlade Beograda Institut za evropske poslove informacije je dobio tek na intervenciju Poverenika za informacije od javnog značaja.
Rok za dostavljanje predloga projekata je bio svega osam dana, uključujući i neradne dane, odnosno vikend, što istraživački tim smatra izuzetno kratkim rokom. Ovako kratak rok navodi na sumnju da su određene organizacije već imale spremne projekte i da je tako kratak rok smanjio zdravu konkurenciju da se napiše i dostavi iole kvalitetan projekat Ovo je posebno značajno imajući u vidu i obim dokumentacije koja se traži od organizacija koje se prijavljuju na konkurs.
Rok za dostavljanje predloga projekata za 2020. godinu u ovom konkursu povećan je na 15 dana, što je poboljšanje prakse u odnosu na prethodni konkurs, ali i dalje kratak. U skladu sa praksom drugih donatora, taj rok bi trebalo da bude najmanje mesec dana.
Sredstva kancelarije za mlade dodeljena na dva konkursa, 2019. i 2020. su iznosila 44.200.000. dinara.
Oba poziva su sadržala jasne kriterijume za dodelu sredstava, te napomenu da će se projekti rangirati i na osnovu rang liste dodeljivati sredstva.
Iako formalno pravno svi dobitnici sredstava zadovoljavaju kriterijume da su registrovani kao udruženja mladih udruženja za mlade i njihovi savezi, daljom analizom došlo se do interesantnih podataka u oblasti vrste pravnog lica koja su konkurisala. Nekoliko sportskih udruženja koja su za predlog projekta podneli „humanitarne predstave“, i „različite sportske obuke“, predstavljaju zapravo samo teretane i klubove za treniranje. Kod najmanje dva projekta sportskih udruženja/ teretani „Home fitness studio“ i „Klub teretana Apolon Beograd“ se to i jasno vidi.
Kod organizacija koje su dobile sredstva na dva konkursa Kancelarije za mlade primetna je značaja nejednakost u dodeli sredstava onima koje su osnovane pre 2012, odnosno 2014. godine, kada je došlo do promene vlasti u Srbiji, odnosno Beogradu.
Ukupan broj organizacija koje su dobile sredstva na oba konkursa je 92. Od tog broja, čak 71 organizacija je registrovana 2012. godine. Pre 2012. osnovana je 21 organizacija.
Razlika je posebno vidljiva u konkursu iz 2020. godine, gde je odnos 42 na prema 7 u korist organizacija koje su osnovane posle 2012. godine.
Istraživački tim je uočio i veze zastupnika udruženja i vlasti.
Unija studenata Pravnog fakulteta u Beogradu je dobila 500.000 dinara dotacije. Zanimljivo je da je zastupnik ove organizacije Milan Macura, doskorašnji predsednik studentskog parlamenta pravnog fakulteta, i član više drugih državnih tela.
Drugi primer je Centar za istraživanje korupcije CIK, dobija na konkursu iz 2019. godine od strane Kancelarije za Mlade 260.000,00 dinara dotacija, sa programom „Korupcija nije moja obaveza. Istraživanjem, projektni tim je došao do informacija da je u osnivanju organizacije imao veliko učešće funkcioner SNS Aleksandar Papić, ujedno i blizak saradnik ministra Nebojše Stefanovića, I Damira Handanovića direktora Centra beogradskih festivala CEBEF. Organizacija Centar za istraživanje korupcije CIK je osnovana 07.12.2015. godine, a izbrisana je iz registra agencije za privredne registre 23.07.2020. godine.
Istraživanje je pokazalo da neki od zastupnika organizacija koje su dobile sredstva na konkursima imaju bliske veze sa partijama na vlasti, navode iz Instituta.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar