0
Nakon sednice Evropskog parlamenta na kojoj su izrečene ozbiljne kritike na račun decembarskih izbora u Srbiji, šef posmatračke misije EP Klemen Grošelj za Nova.rs kaže da se sredinom februara može očekivati donošenje Rezolucije. Ona će sadržati jasne preporuke srpkim vlastima kako bi se mogla rešiti izborna kriza u našoj zemlji, a njegov savet je da ovaj savet primene.
“Sad ide Rezolucija, pregovori će verovatno početi u sledeće dve sedmice, pa bi ona mogla biti izglasana na sledećoj plenarnoj sednici. To bi bilo u drugoj sedmici februara, u Strazburu. Takva je procedura”, kaže Klemen Grošelj za Nova.rs, nekoliko dana nakon sednice EP na kojoj se raspravljalo o izborima u Srbiji i kad je nekoliko evroposlanika zatražilo međunarodnu istragu.
U međuvremenu trebalo bi da bude završen i izveštaj ODIHR.
“Ako ne grešim, mislim da je rok dva meseca nakon izbora. Međutim, sad je bilo ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima, tako da zaista ne znam tačan datum. Dosta je nezahvalno sad to predvideti”, navodi Grošelj.
S obzirom na to da su iz Evropske narodne partije išli zahtevi da se izbori u Srbiji uopšte ne nađu na sednici Evropskog parlamenta, Grošelja smo pitali da li je to stav cele grupacije ili samo izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika i da li očekuje da ostanu na liniji odbrane srpskog režima.
“Unutar EPP imate dosta različitih struja, kao u svakoj grupaciji. Neki će braniti stav koji ima kolega Bilčik, a neki misle sasvim drugačije. Videćemo to na samom glasanju, kao što je bio slučaj i na raspravi. Svaki poslanik odlučuje prema svojoj savesti i to je to. Mislim da ćemo dobiti jednu dobru rezoluciju, prilično sam optimista što se toga tiče”.
0
1
8
Na pitanje šta se može postići tom Rezolucijom, Grošelj kaže:
“Pre svega ćemo poslati poruku Evropskog parlamenta da poštovanje demokratskih prava, principa i vrednosti jeste nešto što svaka zemlja koja želi da uđe u Evropsku uniju mora da primenjuje u svom političkom sistemu. Oko toga nema odstupanja. I drugi dokumenti koje će ovaj parlament da prihvati do kraja mandata ide u istom smeru”.
Činjenica je, međutim da preporuke koje dolaze iz EP, srpske vlasti do sad mahom nisu primenjivale.
“Ako gledamo istorijski, nisu baš uvek bili spremni da te preporuke prihvate. Međutim, ako je članstvo u EU zaista strategijski prioritet Srbije, onda bi bilo u interesu srpskih vlasti, kao i Srbije same i njenih građana da te preporuke primene. Dugoročno, s pitanjima proširenja EU, za Srbiju bi bilo bolje da takve preporuke prihvati i implementira”, navodi Grošelj.
Nekoliko evroposlanika je na pomenutoj sednici EP pomenulo i da bi trebalo sprovesti međunarodnu istragu izbora u Srbiji, po ugledu na onu iz 1996. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se tome protivi, ranije je na tu temu rekao:
“Izbori su stvar državnih organa ove zemlje. Nikada manje prigovora nismo imali. Na svim mestima su bili predstavnici liste „Srbija protiv nasilja“, njihovi posmatrači su potpisali te zapise. Setili su se da je bilo problema kad su videli da su izgubili u Beogradu. Te Gonzalese i ta čuda mačku o rep”.
Na pitanje zašto se predsednik Srbije protivi međunarodnoj istrazi, Grošelj kaže i time zaključuje:
“Ako je sve čisto i prema propisima, međunarodna istraga samo bi to isto potvrdila. Ako nešto nije ok, onda bi međunardna komisija to utvrdila i tražila neke promene ili da se ide u neke nove izbore. Ali, to je stvar političke odluke srpskih vlasti. Zbog međunarodnog ugleda i položaja Srbije bilo bi dobro da se te nedoumice oko izbora raščiste, ali to je kao što sam rekao odluka vlasti u Srbiji”.
BONUS VIDEO: Brisel istražuje srpske izbore