Srbija protiv nasilja ispred Ustavnog suda: Ovo je razlog zašto su tražili poništavanje izbora

„Ovaj zahtev smo uputili na osnovu nadležnosti Ustavnog suda. Ovaj postupak pred Ustavnim sudom se razlikuje po činjenici da je to jedini organ koji može u potpunosti da otkloni izborne nepravilnosti“, rekla je Sofija Mandić, prenosi N1.

Izborne nepravilnosti su, kako je navela, bile sistemskog karaktera i na to su ukazali međunarodni posmatrači ali i mi u zemlji.

„Sistemska nepravilnost ogledala se u unapred planiranim izbornim mahinacijama koje su bile masovne i koje su sprovedne uz učešće državnih organa, pre svega MUP-a, izbornih komisija i sudova“, rekla je Mandić.

Kada je reč o bitnom uticaju koji je presudan za odluku Ustavnog suda u ovom slučaju, ona je navela neravnopravnost u informisanju, sastavljanje izbornog spiska, glasanju i kontroli zapisnika, a zatim i o mahinacijama sa objavljivanjem rezultata kojima smo bili svedoci.

„Kada je reč o tome šta je zapravo bitan uticaj na rezultate izbora, mi smo u ovom zahtevu zauzeli stav da je minimalan bitan uticaj broj glasača koji glasaju za jednog odbornikia, a radi se o 8.500 birača“, kaže Mandić.

Mandić je navela i nekoliko primera:

„Raspisivanje izbora u 64 opštine, uz Beograd, omogućio je sistematsko preseljavanje birača, odnosno izborni turizam. U Beogradu smo od 14 lista, na sedam, što je polovina, imali falsifikovane potpise podrške i za ove liste je prema konačnim rezultatima glasalo oko 30.000 birača, što je tri odbornika u gradu Beogradu“, navela je ona.

Kada je reč o biračkim spiskovim, navela je da se i ranije pričalo na koji način je sastavljan netačan birački spisak.

„Govorimo o glasovima ljudi koji ne žive stvarno u Beogradu, odnosno o fantomskim biračima. Izneli smo podatak da je RZS prošle godine objavio da Beograd ima oko 1.300.000 punoletnih građana dok je u biračkom spisku oko 230.000 više birača“, navela je Mandić.

Član Gik-a Vladica Ilić istakao je da su “ svesni da postoji doduše mala praksa Ustavnog suda koji se odnosi na odlučivanje u izbornim sporovima“

„Mi znamo da je Ustavni sud u tim premetim azauzimao dosta restriktivni stav i da je smatra da predmet izbornog spora ne može biti onaj predemt o kome postoji sudska zaštita“, objasnio je Ilić.

Prema njegovim rečima, sada je prilika zaista da Ustavni sud sagleda ovo pitanje na jedna celovit način. Izborni spor je jedino pravno sredstvo kojim može da se napada ceo i li deo izbornog psotupka, sva ostala sredstva računajući i žalbu mogu da se odnose samo na pojedinačne odluke.

Mandić je dodala da samo izjavljivanje zahteva ne utiče na dalji postupak u smislu dodeljivanje mandata i konstituisanja Skupštine Grada, ali ukoliko bi Ustavni sud o ovom zahtevu odlučio u kratkom roku, teoretki taj postupak bi mogao da se zaustavi,ali samo izjavljivanje zahteva ne utiče

„Mi imamo različite rokove koji teku za ova tri nivoa, 12 januar kada su objavljeni ukupni rezultati za repbulički nivo tako da rok ističe 27. januara, zahtev će biti podnet u tom roku, možda dan ranije, za pokrajnu je dva dana kasnije, tako da će ovi zahtevi biti odvojeno predati“, rekla je Mandić.

Podsetimo, juče, 18. januara, izašao je prvi broj Službenog lista u kome je objavljen Ukupan izveštaj o rezultatima izbora za odbornike Skupštine Beograda, koji je datiran na 3. januar.

Prema pisanju Insajdera, objavljen je na sajtu Službenog lista Beograda nakon zatvaranja pisarnice Ustavnog suda koja radi do 14 časova.

Trinaest dana ranije, 5. januara, na sajtu Službenog lista Beograda objavljen je broj dva Službenog lista.

Koalicija „Srbija protiv nasilja“ 16. januara saopštila je da se izdanje “Službenog lista Grada Beograda” br. 1/2024 planira za sredinu ove nedelje i da će nositi datum 3. januar 2024. godine, čime bi se opoziciji onemogućilo da u predviđenom roku dostavi žalbu Ustavnom sudu, koji je 15 dana od objavljivanja u Službenom listu.

Poslednji dan za obraćanje Ustavnom sudu koji jedini može da donese odluku o poništavanju izbora, tako je istekao juče u ponoć.

BONUS VIDEO: