Savo Manojlović: Vučić litijumom i Kosovom plaća ćutanje za izbornu krađu

Uz opasku da ni do sada nije bio neko ko se „femka“, za NIN poručuje da će - kada i ako to odluči - izaći jasno s tim stavom. „Da bi se u Srbiji desila promena, najbitnije je da postoji struktura organizovanih ljudi, zato što hiljadu ljudi koji ulažu vreme u jednu ideju ništa neće moći da zaustavi, a jednog čoveka će moći da zaustave. Voleo bih da mi tu strukturu stvorimo, a onda nije toliko bitno ko će biti čovek koji će biti simbol tih promena“, objašnjava Manojlović.

Zašto je sad u Srbiji u prvom planu priča o iskopavanju litijuma kada nije doneta nijedna nova odluka države u vezi sa projektom Jadar?

Građani su velikom pobedom koju su ostvarili blokadama zaustavili taj ekološki štetan projekat, ali borba za javno mnjenje nikad nije prestajala. Predsednik Srbije, premijerka Ana Brnabić i ostali predstavnici vlasti su se ponašali kao lobisti Rio Tinta, nastavili su da spominju taj projekat i da se za njega zalažu. Oni ga uvek spominju u periodima kada nema tenzija, a čim se dešavaju neki protesti, pa i protesti „Srbija protiv nasilja“ odjednom se to ne spominje. U intervjuima uoči izbora i u kampanji predsednik ne pominje litijum, a Brnabić je izjavila kako je ona zapravo taj projekat stopirala, kako su to tamo neki zli iz prethodne vlasti doveli, a ova vlast se rešila tog projekta. Ta tema nikad nije nestala iz javnog prostora, a sada smo mi u javnost izašli sa informacijom da će predsednik po povratku iz Davosa ponovo otvoriti tu priču. I to se zaista i dogodilo, što pokazuje da taj neki rok koji ova vlast ima polako curi.

Odakle ste imali unapred tu informaciju da će Vučić na predstavljanju programa „Skok u budućnost“ da priča o iskopavanju litijuma?

Nisam novinar, ali iskoristiću jednu dobru novinarsku osobinu, a to je da se nikad ne otkriva izvor, pogotovo ako je relevantan. Ali, predsednik je tada mogao da ne spomene taj projekat uopšte, da ga ne spominje ni narednih meseci, ali očigledno ima pritisak da taj projekat gura. I na kraju je rekao „uopšte nisam planirao da pričam o litijumu, kao što su neki najavili“, dok je iza njega stajala prezentacija na kojoj se, pored ostalog, upravo video - litijum.

Zašto je bilo važno da najavite da će on pričati o litijumu? Zašto niste sačekali da on to prvo ispriča pa da posle komentarišete i kritikujete predlog?

Naša medijska strategija u toj borbi može se sažeti u narodnu mudrost „bolje sprečiti, nego lečiti“.

Mislite da ste nešto sprečili time što ste najavili?

Mislim da se tom vešću javnost ponovo podigla. Predsednik hvata javnost kada je u nokdaunu i to je jako nekorektno ponašanje vlasti. Ne mogu premijer i predsednik da kažu da će poslušati narod, da neće usvojiti izmene Zakona o eksproprijaciji, da će izmeniti Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i poništiti prostorni plan Jadar, a da nakon toga čekaju da narod uhvate na spavanju, na krivoj nozi. To ozbiljni državnici ne rade.

Mnogi smatraju da ste pomogli Vučiću da se fokus javnosti sa priča o izbornoj krađi prebaci na priču o iskopavanju litijuma?

U svakoj izjavi za medije pored litijuma govorimo i o izbornoj krađi. Litijum je, kao i pitanje Kosova, nešto što Vučić mora da ispuni kao kompenzaciju za to što mu međunarodna zajednica gleda kroz prste za to što je pokrao izbore. Dakle, ne samo da ne skrećemo temu sa litijumom, nego je direktno povezujemo sa izbornom krađom.

Pričom o litijumu…

I dovodimo litijum u direktnu vezu sa izbornom krađom, prilično uvezujemo stvari. Ne vidim na koji se način ta tema skreće. Imali smo posmatrače, dokumentovali 53 povrede u izbornom danu, dostavili izveštaj predstavnicima ProGlasa koji su tražili od Ustavnog suda da poništi izborni proces. I sada pričamo o izbornoj krađi, prilično smo aktivni bili u njenom dokazivanju u toku samog izbornog dana.

Imali smo 233 posmatrača ispred Kreni-promeni i 1.000 obučenih kontrolora koji su bili na raspolaganju opoziciji. Oni su hvatali te izborne krađe, u 9 sati ujutru smo izlazili s tim nalazima, govorili smo taj dan ono što će svima postati jasno sutradan. A ja mislim da je bilo kasno kad se prespava. I govorili smo - ako Srbija te noći ode na spavanje bez toga da zna izborni rezultat, probudiće se u košmaru, i to se zaista i desilo.

Šta je u ovom trenutku važnija tema, to da li je bilo izborne krađe ili da li ćemo jednog dana iskopavati litijum?

Ne vidim zašto bismo birali između te dve teme, jer su one vrlo povezane. I kažem, to što neko krade izbore, to mu oduzima integritet pred međunarodnim faktorom.

Odakle vi znate šta od predsednika Srbije traže američki i ruski ambasador s obzirom na to da sve vreme pričate kako ga oni „postrojavaju“, „izvlače uši“, kako mu „ambasador Hil traži da ponovo pokrene temu litijuma u znak zahvalnosti za to što ćuti na izborne manipulacije“?

Ambasador Hil je sam rekao da se lično zalaže za iskopavanje litijuma. To smatram direktnim mešanjem u interese Srbije, u nešto što bi trebalo da odluče građani i ovdašnji eksperti, koji su izneli svoje mišljenje o projektu. Iako su interesi njihovih zemalja jako suprotstavljeni, postojao je veliki stepen sinhronizacije delovanja ruskog i američkog ambasadora i to je očigledno dogovoreno.

Jedan izlazi sa informacijom da iza protesta stoje zapadne zemlje i da bi građani trebalo da podrže Vučića i ovu vlast, čime pacifikuje desno biračko telo, dok nam Hil, što smatram nepristojnim, saopštava da idemo kući i odmaramo se i time pacifikuje građansko biračko telo.

Dobro, to su samo vaši zaključci, imate li neke dodatne informacije?

I prostom analizom činjenica i njihovim logičkim povezivanjem dolazi se do ovog zaključka. A imamo i neke informacije iznutra.

Vi ste pravnik, ima li osnova da Rio Tinto tuži Srbiju i traži odštetu, pominje se sad da bi to moglo biti pola milijarde ili čak milijardu evra?

Mi smo i ranije više puta pričali o tome. Stručnjaci ukazuju da nije moguće ekološki eksploatisati i obrađivati litijum u Srbiji. To znači da bi trebalo da odbijete ekološku studiju, ali predsednik je unapred izjavio kako je to sve u redu, iako se on u to ne razume. Ne razumem se ni ja, ali sam razgovarao sa ljudima koji se razumeju. Iza naše inicijative protiv iskopavanja litijuma je naučno obrazloženje, koje je potpisalo 60 naučnika, profesora i tri akademika, a SANU je u svom zborniku radova stručno objasnila zašto je nemoguće da se to radi na ekološki održiv način.

Ali postoje i stručnjaci iz Srbije koji kažu da su te vaše procene apokaliptične, kataklizmične i preterane, da ne stoji da je Srbija u toj meri ugrožena ako se bude iskopavao litijum. Zar ne bi trebalo da sučelimo u nekom dijalogu te argumente, a na kraju da sačekamo i tu studiju o uticaju na životnu sredinu?

Mi smo i pozivali na dijalog. Narodna inicijativa je ustavni dijalog. Sakupili smo 38.000 potpisa, predali Narodnoj skupštini i probijeni su svi rokovi u kojima je to moralo da se odluči. O tome je trebalo da razgovaramo u Skupštini. Kao zvanični predlagači mi smo morali da dobijemo priliku da o tome diskutujemo na Javnom servisu. Kakav dijalog kada vama u tabloidima crtaju metu, uskraćuju vam ustavna prava i onda još kažu da vi ekstremizujete to pitanje. A dodao bih još par argumenata. Postoje neki naučnici koji misle drugačije, ne sumnjam... Ali isto tako postoje činjenice da Rio Tinto ulazi i finansira recimo Rudarsko-geološki fakultet. To automatski budi sumnju u objektivnost studija, pa i nekih naučnih i profesorskih imena. S druge strane, hajde da posmatramo logično. Litijum se već jako dugo kopa u svetu, zašto se dosad nije kopao u Evropi? Iako su članovi SNS-a iznosili laži kako se svuda u Evropi kopa, a mi sprečavamo, nigde se nije kopao.

Ali ima u Evropi nekih planova za to...

Ima, najdalje se u tim planovima otišlo u Portugaliji i videli smo da je iza toga stajala litijumska korupcija i pala je vlada, a neki članovi kabineta premijera su uhapšeni. Prema tome, kada su neki političari govorili „ako počne da se kopa u Evropi, može da se kopa i u Srbiji“ - a ispostavilo se da je tamo gde je trebalo da se kopa reč o korupciji - meni je to delovalo kao da se kaže, ako su tamo korumpirani političari, zašto i mi ne bismo uzeli mito?

Hajde da pričamo i o ekonomskim aspektima o kojima pričaju Rio Tinto i predsednik. Imamo najnižu rudnu rentu, ona ne prelazi pet odsto, a predsednik lažno iznosi da ćemo mi od toga imati 20 posto. Ne znam odakle mu 20 posto, s kim se on to dogovarao, mada kažu da je nekim političarima nadimak „20 posto“, ali zvanična rudna renta je pet posto. I to ne od ukupnih prihoda, nego od profita, kada se plate svi troškovi, a oni su ogromni, pa bi nama ostale samo mrvice. Za to vreme vi trpate ljude u rudnike i zagađujete ih.

Ima i akutnijih ekoloških problema, poput Bora. Zar nije važnije da se aktivnije bavimo tim problemom nego litijumom koji je tek u planovima za budućnost?

U Boru je rudnik postojao i kada sam se rodio i ono što sada može tamo da se uradi, kada stanovništvo već radi u rudnicima, jeste da tražimo od investitora da uvede najviše ekološke standarde i da se zaštite prava radnika. Postoji puno problema u Srbiji i to je sad isto kao pitanje zašto litijum a ne izbori, zašto ovo a ne ono. Ne vidim da se mora birati između toga. Spremni smo da učestvujemo i u drugim borbama i da pomognemo drugim ljudima da ostvare promene u svojim sredinama.

Predsednik Srbije kaže da je odluka u vezi s litijumom na novoj vladi. Šta su vaši prvi koraci ako buduća vlada saopšti da se nastavlja s projektom Jadar?

Videćemo da li će vlada doneti takvu odluku. Predsednik se boji, odnosno zasniva odluke na dve stvari. S jedne strane su međunarodni pritisak i ambasadori, a sa druge strane istraživanja javnog mnjenja o litijumu, koja ne stoje povoljno po njega, jer je čak i njegovo biračko telo protiv toga. Na nama je da li ćemo dozvoliti vladi da uđe u to, ali neće oni tako jednostavno doći do te odluke. Predsednik je rekao da to ne zavisi od njega i ja se slažem s njim. Kopanje litijuma ne zavisi od predsednika, već od nas, građana.

Nedavno ste bili na Kosovu, da li su Srbi zabrinuti zbog najava da se od februara dinar ukida iz platnog prometa, odnosno da će evro biti jedina valuta za obavljanje svih transakcija?

To će imati katastrofalne posledice po život Srba, ali i dela ljudi albanske nacionalnosti koji primaju doznake ili imaju primanja iz Srbije. To je nešto što zaista dodatno menja i otežava život i to je takođe jedna vrsta kompenzacije ambasadoru Hilu za podršku krađi na ovim izborima. Postoje dva scenarija, ili će se malo spustiti ta priča oko dinara pa će se dozvoliti da ide preko nekakve, u smislu nadležnosti, krnje Zajednice srpskih opština, ili se čak ni to neće desiti.

Ali, ono što ćemo sigurno imati u narednom periodu jeste dodatno gašenje institucija i gašenje onih opština koje su vezane za sistem Republike Srbije. I odgovornost za to, kao i za činjenicu da se oko 15 odsto srpskog stanovništva sa severa iselilo u poslednjih godinu dana, definitivno snosi pre svega režim Aljbina Kurtija koji sprovodi represiju. Ali je istovremeno odgovoran i onaj koji je preuzeo odgovornost da brine o tim ljudima, a to je predsednik Srbije kao glavna politička figura, koji se više bavi zaštitom Rio Tinta nego interesima Srba na Kosovu.

Na šta tačno mislite, kako će se sprovesti to gašenje institucija koje su povezane sa državom Srbijom na Kosovu?

Pa to će biti u stilu – eto, morali smo. Videćemo da li će to biti kompenzacija, tako što će dinar da ostane još neko vreme ili će da bude kroz ZSO ili još neku trgovinu, ali to će biti dodatno gašenje ostataka srpske državnosti. I kada gledate sled od 2012, vidite konstantno povlačenje. Briselskim sporazumom 2012. povučeni su srpska policija i sudstvo, zatim su odlazili energetika, Gazivode, telekomunikacije, Brezovica, nedavno i tablice, za koje sada u SNS-u kažu „ali to je samo parče metala koje ne menja suštinu“.

A podsetio bih da smo u ovu političku krizu na KiM ušli zbog tog „parčeta metala“, jer su zbog tablica Srbi izašli iz kosovskih institucija, Vučić ih je izveo na barikade, sa kojih su se povukli bez ijednog ispunjenog zahteva i nakon što su ljudi koji su uhapšeni ostali u zatvoru. Na kraju smo imali i mini-rat u Banjskoj - očigledno instruiran od ljudi bliskih predsedniku – u kojem su trojica mladića srpske nacionalnosti izvedena na streljanje, stradao je i policajac albanske nacionalnosti, a onaj koga je Vučić poslao, helikopterom se vratio u svoju vilu na Dedinju. Nikad povoljnija međunarodna pozicija za Srbe tim sukobom u Banjskoj potpuno je preokrenuta. I nakon svega toga sledi dodatno povlačenje Srbije sa KiM.

Na osnovu čega to zaključujete?

Voleo bih da nisam u pravu, ali bojim se da će se dodatno ukinuti institucije koje dole već postoje i da na red dolaze univerziteti i zdravstvo. Tražiće se da se potpuno iseku njihove veze sa Srbijom i potpuna integracija u kosovski sistem. Govorim to na osnovu informacija s terena, mi smo non-stop dole među ljudima… Inače ne volim da izlazim u javnost ako u podatke nisam prilično siguran. Voleo bih da nisam u pravu...

Bavite se Kosovom, litijumom, ali dokle ćete da budete samo aktivista? Ne čini li vam se da biste sve vaše inicijative efikasnije ostvarivali da ste u parlamentu, što podrazumeva i učešće na izborima?

Politiku vidim kao mogućnost da napravite promenu kako bi građani živeli bolje. Mi smo i iz ove pozicije već uveliko u politici i pravili smo neke rezultate za koje nisam siguran da bi mnoge političke opcije mogle da se podiče. Ako samo stavimo na papir da su izmenjena dva zakona, da su dve narodne inicijative u Skupštini, jedna je za zabranu iskopavanja litijuma, druga za uvođenje kulturnog programa i ograničavanje rijaliti programa, a obe se protivpravno ne stavljaju na dnevni red…

To i kažem, te inicijative nemaju efekta kada tako stoje u nekim fiokama?

Jeste, ali evo, sada je lokalna grupa u Sremskoj Mitrovici izborila, nažalost nakon tragičnog događaja, da se porodiljama omogući pratnja, što je bilo rešenje koje smo predlagali i pre godinu i po dana. Odbranjen je i park na Banovom brdu, oslobođeni su uhapšeni u vanrednom stanju, izmenjen Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, stopiran projekat Rio Tinta…

Vidite li sebe kao predsedničkog kandidata 2027?

Nije mi to nešto čime bih se sada bavio i što me fascinira, mnogo me više zanima rezultat. Da mogu da vidim ovu zemlju za nekoliko godina kao zemlju u kojoj ćemo šetati zelenim poljanama, kao što se danas šetamo nekim parkovima koje smo odbranili, da se šetamo Jadrom. Voleo bih da vidim pravosuđe koje funkcioniše i koje će reagovati tako da nikom neće pasti na pamet da organizuje izbornu krađu. Voleo bih da vidim da se procesuiraju ljudi iz različitih političkih garnitura, ne samo ove nego i prethodne, ljudi koji su odgovorni za političku korupciju, za političke pritiske na medije. Voleo bih da se otvori izveštaj Verice Barać iz 2012. u kome je jasno opisivala pritiske na medije i kako su u tome učestvovale strukture nekadašnje i sadašnje vlasti.

Kritikovali ste opoziciju i zbog njihove reakcije po završetku izbornog dana. Kakva je saradnja sa opozicionim strankama?

Mi smo isticali da je jedna od najbitnijih stvari da se izađe sa projekcijom izbornih rezultata nakon što se završi glasanje. I možemo da pričamo šta god hoćemo, ali „majka firma“ SNS-a, SRS je sat vremena nakon izbora saopštavala tačne rezultate i dok je kao opozicija gubila izbore. To su i drugi, prema opoziciji dobronamerni ljudi, kao Boban Stojanović, isticali. Znači, ne možete samo da kukate ako istovremeno sami niste uradili dovoljno. Nije sporno da je bilo izborne krađe, suštinsko pitanje je šta ova druga strana može da uradi da bi to sprečila.

Potpredsednica SSP Marinika Tepić vas optužuje da svaku priliku koristite za napad na opoziciju, kao i da ste u dogovoru s Vučićem okončali proteste protiv Rio Tinta?

Mislim da energiju treba koristiti da se bavimo konkretnim temama. Moj fokus su izborna krađa, sprečavanje ekološkog uništavanja kroz iskopavanje litijuma i proterivanje stanovništva i gašenje srpskih opština, koje se sprema na Kosmetu. Bilo kakvo učestvovanje u ličnim raspravama je skretanja fokusa i pažnje sa ovih tema. Ne mislim da sam ja lično, niti bilo ko od nas, bitniji od ove tri teme.

U narednom periodu Kreni-promeni i ja bavićemo se i oglašavati samo povodom ovih tema i drugih problema koji dotiču građane, a ne ličnim raspravama. Sa opozicionim predstavnicima ne želim da se raspravljam, jer posebno cenim ljude koji podržavaju ili su aktivisti u opozicionim strankama. Mnogi od tih ljudi deo su protesta i borbi koje smo i mi organizovali ili podržavali, zbog njih treba da razgovaramo o problemima i rešenjima, a ne da odgovaram na nečije lične napade.

BONUS VIDEO