Borbu protiv Rio Tinta otpočeli su, još pre gotovo dve godine Marija i Momčilo Alimpić iz organizacije Zaštitimo Jadar i Rađevinu i Zvezdan Kalmar sa saborcima iz Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji. Reč je srpskim patriotama koji su to uradili iz čistih pobuda, iz ljubavi prema svojoj zemlji i prirodi i brige za budućnost našeg naroda. Za razliku od nekih lažnih ekologa i eko-profitera, koji su se kasnije priključili ovoj borbi isključivo kao deo pokušaja da dođu do cenzusa ili samo jeftinih političkih poena.
Jedan od potonjih je i gospodin doktor Savo Manojlović, koji je, po sopstvenim rečima, deo ove priče naprasno postao u aprilu 2021. godine.
I tako je juče, nakon više od osam meseci bavljenja temom, gospodin doktor konačno shvatio šta je osnovni problem i zatražio ukidanje Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za projekat „Jadar“ o otvaranju rudnika litijuma u Srbiji i, nažalost pogrešno, uvođenje moratorijuma od 20 godina na eksploataciju litijuma i bora.
Sve bi to možda donekle bilo i u redu da nije naknadna pamet. Već gotovo dve godine porodica Alimpić, Zvezdan Kalmar, a, zašto ne reći, nešto kraće i ja sa pokretom Oslobođenje govorimo slično: najveći problem je upravo PPPPN, koji je donela Vlada Srbije i koja ga jedina može ukinuti. S druge strane, nikakav moratorijum na 1, 5 ili 20 godina nije konačno rešenje, već samo odlaganje problema nekim budućim generacijama. Samo trajni moratorijum bez vremenskog ograničenja rešava stvari.
Činjenica je da su Savo Manojlović i „Kreni-promeni“ imali velike zasluge za pokretanje nedavnih protesta, kao što je i činjenica da je baš on pokušao i da ih ugasi. Takođe je činjenica da njegovi zahtevi nisu imali nikakve veze sa Rio Tintom, jer ga, jelte, nisu sprečili u nameri da nastavi istraživanja i eksploataciju litijuma.
Činjenica je da Srbijom već vlada Aleksandar Vučić, sledbenik i zaljubljenik u lik i nedelo Josipa Broza Tita, tako da se, na Savinu žalost, borba protiv Rio Tinta i rudnika litijuma ne može voditi sa pozicija neokomunističke ideologije, koju Manojlović zastupa pozivajući se na komuniste, učesnike Španskog građanskog rada, koji su, uzgred, u Srbiji i otpočeli bratoubilački građanski rat i bili odgovorni za stotine hiljada žrtava. Rio Tinto je srpska, nacionalna, patriotska borba u kojoj će pobediti srpski domaćini i seljaci koji se ne bore za cenzus i političko profilisanje. Konačno, činjenica je da je i Savina najavljena narodna inicijativa nova prevara i ništa drugo do izlazna strategija za Aleksandra Vučića, kako bi ponovo kupio vreme i pokazao se kao neko ko poštuje volju naroda, naravno samo do izbora, a da Savo ojača sebe kao političkog činioca koji je „pobedio“ Vučića, usput pobedivši, po drugi put, narod koji opravdano izlazi na ulice.
Za ono na šta ukazujemo da je najveći problem i za šta se i mi zalažemo, a to je ukidanje PPPPN za projekat „Jadar“, Manojloviću, kao vrsnom pravniku, odnedavno doktoru, trebalo je više od godinu dana da razume i shvati. S druge strane, Vučićevu najavu moratorijuma shvatio je preko noći, te je brže-bolje potrčao da ga podrži.
Ponudio je građanima moratorijum i narodnu inicijativu, kao još jednu prevaru, kako bi se zamajavali nečim što praktično nije moguće realizovati. Saglasno slovu Zakona o referendumu, čije je kozmetičke izmene, bez onih suštinskih, poput nepostojanja cenzusa na referendumu, gospodin doktor aminovao, rokovi za odlučivanje po narodnoj inicijativi su u idealnom slučaju oko 9 meseci, a Skupština se pred izbore u aprilu raspušta za tačno jedan. Stoga je moguće da se o ovom pitanju raspravlja u ovom skupštinskom sazivu jedino ukoliko Ivica Dačić na „molbu“ Aleksandra Vučića tu proceduru ne sprovede mimo reda, a aktivisti naprednjaka pomognu Manojloviću u prikupljanju potpisa. I da se onda pred izbore Vučić predstavi kao popustljivi demokrata, a nakon istih nastavi po starom.
Jer, vidite, moratorijum na godinu dana ili dvadeset godina nije rešenje. Njime se samo Rio Tintu i drugim investitorima obećava da će po njegovom isteku moći da rade šta su naumili. Tako se problem samo odlaže, ali nesigurnost i strah naroda u Jadru i Rađevini ostaju. Šta onda smeta Rio Tintu da iskoristi to vreme da pokupuje potrebna imanja i uz političku pomoć protera stanovnike ovog dela Srbije, a po proteku moratorijuma, odmah otpočne radove? Jedino rešenje je zato trajno odustajanje od bilo kakvog rudnika i čak i razgovora o njemu. Odustaje se ukidanjem PPPPN, koliko već na sledećoj sednici Vlade koja ga je i donela. Time bi svi problemi bili rešeni, rudnik bi bio trajno izbrisan, a Srbija spašena.
Zato nam Savo duguje odgovore na mnoga pitanja: od onih osnovnih (kako je to naprasno postao „zelen“ i zašto je potrošio energiju naroda koji je izašao na ulice, tako spasivši Vučića), do onih malo težih za objasniti poput priča o specijalnom izaslaniku koji ga je posetio pre čuvenog Vučićevog prvog telefonskog poziva, ali i medijskoj i svakoj drugoj pomoći koju će jednog dana, preko grbače građana Srbije, morati da vrati.
Pokret Oslobođenje će nastaviti da naziva Aleksandra Vučića izdajnikom, a ne predsednikom, zato što Rio Tinto jeste izdaja. Izdaja je već i davanje obećanja stranim investitorima da će moći da eksploatišu našu rudu i unište našu zemlju, a kamoli, kao što svi verovatno znamo, uzimanje mita i potpisivanje ko zna kakvih ugovora s njima, pa se sada govori o nekakvoj odšteti u milijardama. Naša zemlja i naš narod se nisu ni na šta obavezali. Oni koji jesu, za to će morati da odgovaraju pred sudovima oslobođene Srbije, a, bude li neke odštete, platiće je sami. Svakako su dovoljno pokrali da im to neće biti preveliki problem.
BONUS VIDEO: Sava Manojlović ispred pokreta Kreni-Promeni povodom peticije „Rio Tinto marš sa Drine“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare