Gotovo istog dana, pojavila se informacija da se predsednik Crne Gore Milo Đukanović povlači sa mesta predsednika DPS-a kao i da se neće kandidovati za Predsednika Crne Gore, na prvim sledećim izborima. Analizirajući celokupan politički kontekst, pokušaćemo da rešimo ovaj rebus tj. razjasnimo o čemu se zapravo radi?
O Đukanoviću
Milo Đukanović je u fazi svoje političke karijere kada je njegov značaj i uticaj u Crnoj Gori na silaznoj putanji, bez velike nade da se može povratiti. Očigledno je da se njegova politička „zvezda“ gasi. Samim tim se postavlja pitanje kako je sebe doveo u situaciju da, blago rečeno, predstavlja balast sopstvenoj politici i najbližim političkim sledbenicima. Drugim rečima, pitanje je zašto se nije povukao ranije? Mudri političari, veliki državnici, su to radili kada su bili u zenitu političke moći.
Razlog može ležati u činjenici da on nikada nije razmišljao „glavom“ političara. Imao je instikt biznismena „pirane“, kojem je uvek na prvom mestu bio sopstveni interes. Politički dosledan jedino u zastupanju interesa vanjskih političkih mentora, uspeo je kreirati Crnu Goru po njihovoj meri. Sve drugo bila je iluzija političkog i ekonomskog razvoja. Duboko podeljena država bez opšteprihvaćenih nacionalnih interesa je njegov politički legat.
Formalni završetak njegove političke karijere otpočeo je 30-tog avgusta prošle godine. Suštinski sebi je potpisao politički kraj, kad je na kongresu u „Bemaks areni“, iskazao aspiraciju rušenja tekovina Francuske revolucije (odvojenost crkve od države) i kreiranja državne religije. Od nekog ko se politici učio na partijskim skupovima omladinskih zadruga komunističke partije, nije se moglo ni očekivati više.
O DPS-u
Godine počinju januarom! Ovaj slogan je početkom devedesetih doveo DPS na vlast. U januaru će vrlo verovatno ponovo biti vrlo značajan datum za DPS. Biće to početak kraja jedne partijske politike oličene njenim večitim predsednikom. Bez ikakve dileme, politika Amerike na Zapadnom Balkanu nema vremena za gubljenje. Naprosto, neće beznadno čekati da se korumpirani lokalni političari – biznismeni sami povuku i oslobode prostor za promene i preslaganje političke scene, posebno ne u Crnoj Gori.
Pročitajte još...
Najnovija najava da će se sledeće godine održati unutar partijski izbori za predsednika partije DPS-a, je istovremeno i najava da se Milo Đukanović neće ponovo kandidovati za predsednika. Da li će to sam reći u januaru ili će mu biti rečeno, potpuno je svejedno. Da je imao političke mudrosti uradio bi to u januaru ’21. godine na partijskom kongresu. Uradili bi to i njegovi najbliži saradnici. Ovako ostaje da urade to u januaru ’22. godine pod sankcijama!
Кoliko će to DPS učiniti drugačijim, zavisi od toga koliko će interesne frakcije uspeti da se stave pod kontrolu. Sigurno je samo jedno, nakon toga DPS više nikada neće biti ona politička snaga koja se godinama borila za apsolutnu vlast. Ostaće bez birača koji su glasali zbog interesa kojeg više neće moći realizovati. Pokušaće svoje stečene interese da zadrže „drugim putem“.
Ostaje nejasno, koliko će DPS uspeti da se odupre uticaju sadašnjeg predsednika partije na izbor novog. Takođe, sigurno je da su i unutarpartijske frakcije već počele sa lobiranjem za svoje kandidate. Aktuelne medijske najave mogućih kandidata nisu ništa drugo do zauzimanje početnih pozicija. Ovo pitanje je vrlo važno, od njega zavisi integritet i budućnost DPS-a.
O Crnoj Gori
Posle višedecenijske jednopartijske vladavine i autokratske vlasti, Crna Gora je uspela da preskoči istorijske i društveno socijalne limite. Litije su od crkvene molitve putem povorke, protiv Zakona o slobodi veroispevesti, dovele do vrhunca opštenarodnog nezadovoljstva, što je rezultiralo istorijski prvom redovnom smenom vlasti u Crnoj Gori.
Takođe, izbori su pokazali fragmentiranost političke scene u Crnoj Gori, uglavnom baziranoj na partijama koje su direktni ili indirektni nasledici onih partija koje su bile proizvod burnih političkih događanja iz 90-tih godina prošlog veka. Može se reći da je većina tih partija iznikla iz istog korena tj. jedinstvene komunističke partije.
Кoliko god da je parlamentarna većina heterogena i Vlada izgleda nestabilna, period kroz koji prolazi Crna Gora se pokazuje kao prirodan tranzicioni proces političkog sazrevanja. To sazrevanje nikada nije lako niti jednostavno. Posebno ne može biti brzo niti sprovedeno kao jednokratan proces.
Zrelu i otpornu društvenu zajednicu čine slobodni građani i nezavisne institucije. Кoliko ske bilo degradirano i jedno i drugo u Crnoj Gori, postalo je jasno tek nakon smene vlasti. To je rezultat koji ostavlja iza sebe svaki autokratski i jednopartijski sistem. Кoliko teško je uspostaviti institucije sistema u društvu sa razorenim društvenim vrednostima, pokazuje zadnjih godinu dana političkog života u Crnoj Gori. To sigurno može biti dovar nauk za Srbiju.
Međupartijska prepucavanja, između partija parlamentarne većine i permanentna kritika Vlade često bez osnova, su pokazala koliko su pojedine partije, nakon dugogodišnjeg opozicionog statusa, bile nespremne za vršenje vlasti. Prethodni period je pokazao i svu površnost politika koje su vodile.
Napokon, građani imaju priliku da se na pravi način upoznaju sa pravim mogućnostima i političkim vrednostima partija u Crnoj Gori. Sve će manje glasati protiv nekog i neke politike a sve više za kvalitet života i opšte interese!
Neophodnost sazrevanja partija je samo jedan od preduslova za ukupno društveno sazrevanje. Ono što je svakako pozitivno jeste činjenica da su svi ti procesi otpočeli.
O liderima
Današnji partijski lideri u Crnoj Gori, generalno se mogu podeliti u dve grupe, one koji još uvek nisu izašli iz politike 90-tih i one koji su, reklo bi se, građanske profilacije. Dok prve opterećuje nasleđe podela u društvu, ove druge karakteriše nesrazmerna politička ambicija i nestrpljivost.
Prethodna godina nove vlasti u Crnoj Gori, kakva god da je bila, je omogućila da svi pokažu svoju spremnost na promene i neophodnu političku adaptivnost u skladu sa novim političkim ulogama.
DPS i DF su ostali dosledni svojim politikama podela. Činjenica je da uz sebe, još uvek, vežu značajan procenat biračkog tela. Zarobljene politikama svojih lidera, koalicioni kapaciteti ovih partija su vrlo ograničeni, gotovo da ne postoje. Upravo to je osnovni razlog zbog kojeg je gotovo nemoguće napraviti značajnije preslaganje političke scene u Crnoj Gori.
Partije se moraju osloboditi okova autokratskog uticaja svojih lidera, na isti način kao što je to urađeno na državnom nivou. Dodatno, politički koruptivan karakter njihovog delovanja, će ih zasigurno dovesti do izolacije i sankcija međunarodne zajednice. Bez sumnje, postojeća situacija u tim partijama nije održiva.
Smenjivost političkih lidera je osnovni preduslov kreiranja politički stabilnog društva u Crnoj Gori. Ovo važi i za lidere partija, uslovno rečeno, građanske profilacije. Iako mladi po godinama života, lideri DCG, URA-e i PCG pokazuju iste sklonosti nesmenjivosti kao i njihove starije kolege iz DPS-a, DF-a, UCG i SD-a.
O manjinskoj vladi
Političke ambicije lidera partija parlamentarne većine, su vrlo često u neskladu sa partijskim kapacitetima. Ovo posebno važi za URA-u. Iluzija političke moći, koju konstantno kreiraju, najbolje se pokazala na izborima na Cetinju. Iako u konstantnom padu, na zadnja tri izborna ciklusa, predstavili su se kao pobednici!
Na isti način kreiraju iluziju dolaska na vlast na državnom nivou. Кoristeći svoje jedine kapacitete koje imaju, politiku ucena, kreiraju iluziju manjinske Vlade. Znaju vrlo dobro da je takva vlada nemoguća i da bi to bila bezobzirna prevara biračkog tela. Zaboravljaju najvažniju činjenicu da su promene otpočele litijama i narodnim buntom protiv otimanja duhovnih svetinja. Isključivo kao posledica tih događanja desila se smena vlasti u Crnoj Gori.
Iluzija je i da su uspeli oteti manjine iz „naručja“ DPS-a. Na žalost, manjinama se upravlja van Crne Gore. Manjine se moraju okrenuti sebi i prevashodno interesima Crne Gore. To je još jedan od preduslova za politički stabilnu Crnu Goru.
Ono što je najbolnije jeste činjenica da su pojedini ministri i visoki članovi Vlade, zloupotrebili svoju funkciju, da predstave svoju Vladu međunarodnim krugovima gorom nego što jeste. Ne slučajno, da bi sebe, na čelu sa URA-om, ponudili kao rešenje. Ono što zaboravljaju jeste da su u stvari na pravi način međunarodnoj zajednici predstavili sebe u pravom svetlu.
U stvari, predstavili su svoju potrebu da se dokopaju onih delova vlasti koje ne kontrolišu. Svesni su činjenice da, iluzijama i redovnom političkom borbom, više nikad ne mogu steći aktuelne političke pozicije ili vršiti vlast. Zato pokušavaju da ikoriste jedinu šansu koju imaju i koja im se ukazala: da preuzmu vlast, da bi sebi obezbedili vršenje vlasti i u sledećem mandatu. Zaboravili su samo jednu stvar, građani su shvatili da je najveći čin političke korupcije kada ih vlast „kupuje“ njihovim novcem.
Jednostavno, oslobođeni narod neće dozvoliti da se sa njim bilo ko poigrava. Upravo zbog toga, iluzija je da će pendrek kojeg drže u ruci, biti dovoljan za prevaru naroda. To vreme je prošlo i nikad se više neće ponoviti. Strah od vlasti više ne kontroliše moć rasuđivanja, sloboda je. Zna to međunarodna zajednica ako ne znaju političkim ambicijama opijeni lideri.
Promena vlasti u Crnoj Gori, kao i bilo koja varijanta nove vlasti, ne može i ne sme biti bazirana na najjednostavnijoj matematičkoj operaciji sabiranja do 49. Mora biti bazirana na istinski reformisanim partijama, sa zrelim i smenjivim političarima na njihovom čelu, čija moć lične i partijske introspekcije je bazirana na njihovim intelektualnim i obrazovnim kapacitetima.
Očigledno je da će Crnoj Gori trebati još malo tranzicionog perioda do formiranja prve stabilne Vlade. Prva kontrolna tačka ili prvo prolazno vreme, meriće se krajem maja ili početkom juna, na lokalnim izborima u Podgorici.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare