Samo veći cenzus može da natera opoziciju da se ujedini

Neposredno uoči prošlogodišnih izbora, aktuelna vlast je odlučila da postojeći cenzus od pet odsto, koliko je strankama bilo potrebno da osvoje kako bi ušle u paralament, smanji na tri odsto. Ispostavilo se da je to bio neuspešan pokušaj vlasti da simulira postojanje opozicije u parlamentu, zbog čega dobija ozbiljne kritike od međunarodne zajednice.Sada nas ponovo čekaju izbori i, prema najavama, ponovo izmena izbornih zakona. Jedno od pitanja koje se postavilo je da li će cenzus biti vraćan na pet odsto, i šta bi to značilo za političku scenu Srbije. Sagovornici Nova.rs kažu da bi, ukoliko se to desi, veći cenzus naterao opozicione partje da se ujedinjuju.U suprotnom, cenzus kažu, ne bi prešle.Jedino izvesno u ovm trenutku je da će sledeće godine najkasnije do aprila meseca, biti održani redovni predsednički izbori i izbori za Grad Beograd. U istom periodu, bar prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, biće održani i vanredni parlamentarne izbore.Ono što se ne zna je ko će sve učestvovati na tim izborima i šta će sve biti izmenjeno do tada, kada je reč o izbornim zakonima. U međuvremenu bi trebalo da se održi međustranački dijalog opozicije i vlasti o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta.Kako će na tim pregovorma nastupati deo opozicije okupljen oko stranaka SSP Dragan Đilasa i Narodne stranke Vuka Jeremića u ovom trenutku niko ne može da garantuje. Za sada se čini da je zajednički nastup nemoguć, jer Đilas i Jeremić ne mogu da se saglase oko toga ko treba da ih predstavlja u pregovorima oko izbornih uslova.I dok se opozicija svađa, predstavnici vlasti najavljuju izmene izbornih zakona. Kao jedna od mogućih promena pojavila se informacija da bi cenzus od tri odsto za ulazak u parlament mogao ponovo da se vrati na pet odsto.Sagovornici Nova.rs kažu da je takva izmena malo verovatna ali da u slučaju da se cenzus ipak poveća, u tome vide mogućnost ukrupnjavanja opozicije.

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže da bi za njega bilo iznenađenje da se to desi iz dva razloga." Najveći broj kritika na račun vlasti se odnosio na nepostojanje opozicije u parlamentu. Sa povećanjem cenzusa može isto da se desi. Druga stvar je ta da je to krupna promena koja bi morala da bude predmet šire rasprave i konsenzusa", kaže Klačar.On podseća da je intencija vlasti, kada je cenzus smanjila na tri odsto, bila da obezbedi pluralizam u parlamentu, ali da se desilo suprotno," Ta ideja je doživela neuspeh. Za te stranke koje nisu bojkotovale izbore taj cenzus je bio nedostižan. Da su napravile koaliciju možda bi i mogle da prođu", ocenjuje Klačar.Istog stava je i Đorđe Vukadinović urednika Nove srpske plitičke misli."Smanjeje cenzuse pred prethodne izbore bio je zapravo mamac za pojedine opozicione stranke, da se lakše odluče i izađu na izbore bez obzira na loše izborne uslove", kaže Vukadinović.On smatra da je odluka o smanjenju cenzusa na tri odsto,  bila u pravcu veće demokratije, ali da je motiv vlasti bio drugačiji." Vučić je određene stranke namamio da izađu tako, i bio je u pravu. Sve to je bilo u funkciji dobijanja legitimnosti parlamenta", objašnjava Vukadinović.Sa povećanjem cenzusa opozicija mora da izbegne solo nastupeUkoliko bi cenzus ponovo bio povećan na pet odsto, to bi značilo da opozicione stranke moraju da razmišljaju o zajedničkom nastupu." Opozicija bi morala da izbegne solo nastupe i napravi malo veće aranžmanje.  Istraživanja špokazuju da bi malo koja stranka prešla taj cenzus samostalno, osim SNS i SPS", navodi Klačar.

S druge strane i Vukadinović navodi da povećenje cenzusa ne bi ništa značajno promenilo."To bi moglo da natera opoziciju da se uozbilji, da se ujedinjuju i zajednički nastupaju kako bi prešle cenzus", ocenjuje Vukadinović.On dodaje i da suština problema srpske političke scene nije u izbornim sistemima, pa ni u visini cenzusa, već da je problem u odnosima moći i činjenici da jedna organizacija, unutar koje je interesna grupacija, zauzima sve poluge vlasti i moći u državi."U tom smislu je gotovo irelevantno komentarisati kakav će biti izborni sistem. Sve će biti isto dok se ne razbije monopol te interesne grupe, organizacije. Povećanje ili smanjenje cenzusa za ulazak stranačkih predstavnika u parlament, je u njihovoj funkciji onako kako njima najviše odgovara. Ne mislim da će to nešto značajno promeniti", zaključuje on.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram