Novi izrazito kritičan Izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji

Nacrt izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji ocenjuje da je napredak zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji poslednjih godina praktično zaustavljen, uz rastuću zabrinutost zbog stanja demokratije, vladavine prava i osnovnih sloboda, piše N1.

U dokumentu se navodi da je „poslednjih godina napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji zaustavljen“, dok su glavne zabrinutosti „uglavnom usmerene na stanje demokratije i vladavine prava“.

„Poslednjih godina napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji je zaustavljen, pri čemu su zabrinutosti uglavnom usmerene na stanje demokratije i vladavine prava. Postoji veliki broj hitnih pitanja koja treba rešiti, posebno pojačana politička polarizacija i tenzije, potreba za strukturnim reformama u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i drugih pitanja povezanih sa EU, kao i potreba da se postigne sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, uz potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU,“ navodi se u nacrtu izveštaja koji potpisuje izvestliac EU Parlamenta za Srbiju Tonino Picula.

U dokumentu se navodi i da Srbija nije ostvarila značajan napredak u ispunjavanju uslova za članstvo u mnogim pregovaračkim poglavljima.

“Žalimo zbog činjenice da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u mnogim drugim pregovaračkim poglavljima. Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka,” navodi se u dokumentu i precizira da se odnosi na oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave.

Slobodni i fer izbori - najbolji način za rešavanje političke krize u Srbiji

Izveštaj izražava zabrinutost i zbog političke situacije u zemlji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom zemlje od novembra 2024.

“Ti protesti odražavaju duboko ukorenjeno nezadovoljstvo među građanima i studentima, koji zahtevaju odgovornost i reforme povezane sa vladavinom prava.

Evropski parlament ocenjuje i da bi „najbolji način za rešavanje političke krize u Srbiji bio održavanje slobodnih i fer izbora“, uz punu primenu preporuka ODIHR-a i transparentan izborni proces.

Dokument se osvrće i na istragu urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, navodeći da su „istrage povezane sa urušavanjem nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje u toku i još nisu završene“ i poziva na „punu transparentnost, odgovornost i nezavisnost pravosuđa u tim postupcima“.

U dokumentu se takođe izražava zabrinutost zbog stanja osnovnih sloboda tokom protesta i načina na koji su reagovale vlasti.

Evropski parlament naglašava da podržava pravo građana, uključujući studente, da mirno protestuju kako bi zahtevali odgovornost i demokratske reforme. Istovremeno se navodi da su „mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi širokom spektru represivnih mera“, uključujući „prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje“, „proizvoljna privođenja i hapšenja“ i druge oblike zastrašivanja.

Evropski parlament zbog toga poziva na „hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile“.

Pogoršanje uslova rada za novinare

U istom kontekstu osuđuje se i pogoršanje uslova za rad novinara. Evropski parlament „osuđuje pogoršanje uslova rada za novinare i medije i poziva Srbiju da preokrene nazadovanje u oblasti slobode izražavanja“, uz napomenu da Regulatorno telo za elektronske medije „i dalje nije u stanju da funkcioniše jer nema legitiman i operativan Savet“.

"Mrdićevi zakoni" - ozbiljan korak unazada na putu Srbije ka EU

Posebno kritičan deo izveštaja odnosi se na izmene pravosudnih zakona koje je Narodna skupština usvojila 28. januara 2026. godine. Evropski parlament izražava „ozbiljnu zabrinutost zbog izmena ključnih pravosudnih zakona“

„To predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, jer dodatno slabi nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva; poziva vlasti u Srbiji da obustave sprovođenje izmena i zahteva njihovu hitnu reviziju,” navodi se u nacrtu izveštaja o Srbiji

U izveštaju se takođe navodi da je dokument uzimao u obzir i nalaze misije Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta koja je boravila u Srbiji od 22. do 24. januara 2026. godine. Evropski parlament u tom kontekstu osuđuje „neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativnu retoriku upućenu poslanicima Evropskog parlamenta“, uključujući članove te delegacije tokom njihove posete Srbiji.

Normalizacija odnosa sa Kosovom ključni element evropske perspektive Srbije

U dokumentu se naglašava i da normalizacija odnosa sa Kosovom ostaje ključni element evropske perspektive Srbije.

Izveštaj podseća i na bezbednosne incidente na severu Kosova

“Očekujemo da Kosovo i Srbija u potpunosti sarađuju i preduzmu sve neophodne mere kako bi počinioci terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine bili brzo privedeni pravdi i izražavamo žaljenje zbog činjenice da Srbija još uvek nije procesuirala počinioce, naročito Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste,” kaže se u dokumentu.

Tekst se se osvrće i na finansijsku podršku EU kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, podsećajući da su sredstva iz tog instrumenta povezana sa funkcionisanjem demokratskih institucija, slobodnim izborima, pluralističkim medijima, nezavisnim pravosuđem i vladavinom prava.

Evropski parlament u tom kontekstu izražava zabrinutost zbog odluke Evropske komisije da u januaru 2026. odobri prvu isplatu sredstava Srbiji iz tog fonda i traži dodatna objašnjenja o ispunjenosti uslova za tu odluku.

Izrazito kritičan izveštaj

Ukupan ton nacrta izveštaja Evropskog parlamenta prema Srbiji je izrazito kritičan, uz ponovljenu ocenu da dalji napredak ka članstvu u Evropskoj uniji zavisi od konkretnih i merljivih rezultata u oblasti demokratije, vladavine prava, slobodnih izbora, osnovnih prava i normalizacije odnosa sa Kosovom.