Put za zatvor, pravda za Srbiju: Optužnica - Narod protiv Zorane Mihajlović

Ova optužnica protiv Zorane Mihajlović, kako Tepićeva ističe, teška je 200 godina robije. SSP je objavljuje u ime građana Srbije zbog sumnje da je ova rođena Tuzlanka jedan od ključnih članova organizovane kriminalne grupe braće Aleksandra i Andreja Vučića. Ministarka koja je stranim investitorima šakom i kapom poklanjala državno zemljište Srbije vredno milijardi evra – kao da je njena dedovina iz Tuzle.

1. Beograd na vodi
2. Srpsko-kineski poslovi
3. Vansi – Aerodrom “Nikola Tesla”
4. Metro
5. Nadstrešnica
6. EPS
7. NIS – Energetska kriza
8. Pogodovanje za Nikolu Petrovića – “prvog kuma Srbije”
9. Pogodovanje za Milenijum Tim – “država u državi”

Ovo su samo najveći slučajevi koji su corpus delicti kartelizacije i klijentelizma. I svi sa potpisom Zorane Mihajlović. Ova optužnica dokumentuje teške posledice odluka Zorane Mihajlović – ekonomske, pravne, bezbednosne i ljudske.

I SISTEMSKA ULOGA Zorane Mihajlović

Tokom deset godina na funkcijama ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (2014-2020) i energetike (2012-2014; 2020–2022) potpisala je akta koja su Srbiju oštetila za milijarde evra, urušila pravnu državu i stvorila kartelsku mrežu privilegovanih firmi kao alat za pranje novca i korupciju.

Brojni izveštaji ukazuju da su upravo u sektorima kojima je Mihajlović upravljala – izvršene najveće pljačke: energetika, nafta, struja, železnica, građevinarstvo i javne nabavke. Omogućila je da privatne firme režimskih oligraha preuzmu državne poslove, izvlače i peru novac, a korupcija postane zvanični metod upravljanja

II TAČKE OPTUŽNICE

1. BEOGRAD NA VODI – najkoruptivniji ugovor

Dana 26. aprila 2015. ministarka Mihajlović potpisuje ugovor o Beogradu na vodi sa, zvanično, arapskom firmom iz UAE „Eagle Hills“ i praktično joj poklanja najskuplje zemljište u državi: daje u zakup – bez plaćanja zakupa! Ovaj ugovor je prvi temelj za državnu pljačku, a Mihajlović je bila jedini domaći potpisnik koji je tu operaciju omogućio.

Javne analize ukazuju da su tajni aneksi menjani bez kontrole, da je investitoru dato još stotine hiljada m² najvrednijih parcela i da tragovi kapitala vode prema kartelu braće Vučić. Uz to, arapska strana je vlasnik više od 2/3 Beograda na vodi, iako bi na osnovu minornih ulaganja mogla biti vlasnik tek 3%.  Zbog načina na koji je Beograd na vodi ugovoren, otpočet i izvodi se, postoji sumnja da on nije nikakav projekat sa UAE, već posao kartelske mreže braće Vučić, u kome je marionetski arapski investitor samo paravan. Mihajlović je kao državni funkcioner omogućila pljačku države.

2. SRPSKO-KINESKI POSLOVI – dužničko ropstvo

Mihajlović je bila centralna ličnost kineskog infrastrukturnog talasa u Srbiji. Pod njenim mandatom sklopljeni su poslovi od najmanje 6 milijardi evra s kineskim firmama. Mihajlović ignoriše bespovratne grantove i povoljne kredite EU za železničke i putne projekte i umesto toga potpisuje: najskuplje kineske kredite, često sa obavezom angažovanja kineske opreme i izvođača, zatvorene ugovore, bez kontrole, višestruko uvećane cene sa idealnim uslovima za korupciju, rušenje tržišta, valutne i pravne obaveze koje štete Srbiji.

Šteta po budžet Srbije i građana meri se u milijardama, ali ona nije samo finansijska, već i bezbednosna i politička. Na taj način potpisala je ugovore za auto-puteve Preljina-Požega (Exim banka, CCCC – među najskupljim u Evopi, oko 20-23 mln evra/km), Surčin-Obrenovac (Exim, CCCC), Novi Beograd-Surčin (CCCC), Brzu saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica, izgradnju tunela, linije elektrifikacije i signalizacije (CRIC, CCCC).

Samo ugovor za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Novi Sad-Subotica-državna granica preplatila je kineskim kompanijama CCCC i CRIC čak 4 puta više – 1,25 milijardi dolara, a odustala je od finansiranja iz EU grantova za ovaj posao, u preliminarnim studijama procenjen na oko 330 miliona evra. Sve ugovore omogućila je bez tendera, direktnom pogodbom, pod kapom “međudržavnih sporazuma”. Na taj način je obezbedila je još jedan mehanizam bogaćenja kartela Vučić, a Srbiju dovela u dužničku zavisnost od Kine.

EXPO – iako nije potpisala finalne EXPO ugovore, Zorana Mihajlović jeste potpisala sve predradnje, MOU i osnovne strateške dogovore sa Kinezima koje današnja vlast koristi za EXPO.

3. Aerodrom Nikola Tesla - Koncesija ispod svake cene

Mihajlović je 2014. bila jedan od ključnih potpisnika posla sa „Vinci Airports“ (Vansi), kroz Memorandum o razumevanju, koji je bio temelj za dalju koncesiju. Koncesija je data ispod realne vrednosti, budžet Srbije oštećen za desetine miliona evra godišnje, garantovan je profit stranoj firmi i omogućen monopol u ključnoj infrastrukturi Srbije. Memorandum koji je potpisala najvažniji je dokument, jer definiše investitora, daje francuskom partneru prednost i omogućava model koncesije bez konkurencije.

Struka je ukazivala na to da se država odriče ogromnih prihoda i da su uslovi podešeni unapred, tj. da je cena koncesije veštački naduvana kako bi se stvorio privid „velike investicije“ vlasti. Aerodrom “Nikola Tesla” u trenutku davanja koncesije bio je među najbolje poslujućim javnim preduzećima.

4. BEOGRADSKI METRO – najskuplji u Evropi

Zorana Mihajlović je prvi potpisnik međudržavnih sporazuma za novi projekat “Beogradskog metroa” decembra 2017. sa Vladom Francuske, kompanijama Egis Rail, Alstom i drugima.

Ona je obezbedila i ključne delove ovog posla koji je višestruko preplaćen, projektovan u suprotnosti sa preporukama struke, a 2020-2021. prebacuje se u kinesko-francuski aranžman. Cena je nerealno visoka: 200-250 miliona evra po kilometru. U poređenju sa drugim cenama – Varšava 120mln/km, Solun 150mln/km, Kijev 80-100mln/km, Kopenhagen 180mln/km, BG metro je projektovan sa najvišim cenama u Evropi, iako ima jednostavniju geneologiju i manju dubinu tunela od drugih.

Mihajlović je potpisala i dokumenta koja su omogućila firmama povezanim s kartelom Vučić da šire poslove u zonama Metroa, kupuju parcele unapred znajući trasu. Prethodni projekat metroa pre SNS vlasti procenjen je na 2,2 milijarde evra; novi “SNS-metro” skočio je na 6,5 milijardi evra. Takav metro nije projektovan da služi gradu, već kartelu Vučić.

5. NADSTREŠNICA U NOVOM SADU - 16 ubijenih

Pad nadstrešnice na tek rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je ubijeno 16 ljudi – nije bila nesreća, već direktna posledica kartelske i klijentelističke mreže braće Vučić čiji je Zorana Mihajlović deo. Saslušana je u Tužilaštvu za organizovani kriminal jer je 2018. zaključila glavni ugovor za rekonstrukciju pruge Novi Sad-Subotica (deo i stanica Novi Sad) – što potvrđuje težinu sumnji.

Iz njega su proistekli svi dalji ugovori i uzroci: nestručne procene i radovi, nemaran nadzor, potpisivanje drugih loših ugovora, ignorisanja bezbednosnih standarda. Njena odgovornost je teška, direktna i neizbrisiva.

6. MILENIJUM TIM – privatni monopol, “država u državi”

Za vreme mandata Zorane Mihajlović, Milenijum Tim je postao izvođač broj 1 u poslovima sa državom, favorit bez tendera u najvrednijim projektima elektro, gasne i vodoprivredne infrastrukture – koje je Mihajlović odobravala i protežirala. Već tokom njenog prvog mandata počinje ekspanzija Milenijum Tima: omogućava mu prve velike poslove u energetici, ulaz u javna preduzeća i postaje neformalni državni izvođač – privatni monopolista u energetici i infrastrukturi. To pokazuju i “manji” poslovi: 2018. njeno ministarstvo daje Milenijumu da gradi stanove za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju, koji je ocenjen 18 % skuplji od procenjene vrednosti, a uslovi tendera “štelovani” za jednog ponuđača.

Nagli rast profita počinje sa Beogradom na vodi i već 2020. ima prihod od 80 miliona evra, a 2020-2022. čak ~300 miliona evra. Milioni evra “nestali su” kroz „posebne procedure“, dok je Mihajlović štitila razaranje sistema – štiteći time i kartel Vučića.

7. NIKOLA PETROVIĆ – energetski monopol “prvog kuma Srbije”

Kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović postaje glavni profiter u biznisu malih hidroelektrana (MHE) kada mu je Zorana Mihajlović omogućila: državne subvencije, garantovan otkup struje i prirodne resurse koji se prelivaju u privatne džepove. Pre vlasti Vučića, Mihajlovićeve i samog Petrovića, koga na Vladi postavljaju za direktora Elektromreže Srbije (2012-2016) – on ima tek prve MHE (Tegošnica, 2010.) malog obima i sporog rasta.

Odmah u prvom mandatu u energetici Mihajlović uvodi unosne podsticaje “fid-in tarife” (svaki kilovat država plaća više puta skuplje od tržišne cene) i ubrzava izdavanje dozvola za MHE. Petrović postaje najveći korisnik tog modela i ubrzo milioner. Njegove privatne firme i partneri dobijaju pristup mreži i status “povlašćenih proizvođača” – kao ključnu polugu. On je tada takođe vlast i u energetici – direktor EMS-a do 2016.

Mihajlović, čak i kada menja resor, ostaje povezana sa energetikom, jer je njeno “novo” ministarstvo ključno u izdavanju građevinskih dozvola za energetske objekte i MHE. Petrović danas ima najmanje 10 MHE; 7 u Eco Energo Group. Država mu je za otkup struje do sada platila 23,4 miliona evra.

8. EPS – energetski kolaps

Dva čoveka oborila su Elektroprivredu Srbije (EPS) na kolena:

1. Milorad Grčić – pet godina nezakonit i nestručan generalni direktor, dve godine u mandatu resorne Zorane Mihajlović

2. Zorana Mihajlović – politički zaštitnik u štetnim energetskim poslovima za račun organizovane kriminalne grupe braće Vučić

Pod njenim prvim mandatom 2012-2014. odvija se kolaps domaće proizvodnje, državni gigant EPS prvi put postaje veliki uvoznik struje, gubici rastu na ~600 miliona evra, rezerve uglja lažirane, loši ugovori, sistemi održavanja ugroženi, oprema i blokovi TENT-a havarisani, a uvozne cene struje eksplodirale. Još gore tokom njenog drugog mandata 2020-2022. EPS ima istorijski gubitak od 1,6 milijardi evra, uz hitan uvoz struje za više od 1 milijarde evra u nekoliko meseci, havarije, manjak uglja, nerealne projekcije proizvodnje, potpuno urušene reserve – rečju nestručno upravljanje. Od EPS-a su napravili finansijsku kantu iz koje se hrani kartel braće Vučić i njihova SNS – a Zorana Mihajlović je bila politički štit.

9. ENERGETSKA KATASTROFA SRBIJE/NIS

Zorana Mihajlović – ključni politički akter i 2014. i 2022. odgovoran za energetsku krizu sa američkim sankcijama NIS-u. Godine strateških propusta, štetnih odluka i nečinjenja – dok je dva puta upravljala resorom energetike, dokaz su da nije zaštitila Srbiju od ovakvog scenarija, a morala je. Nije inicirala 2014. nijednu promenu kada je postalo jasno da ruski većinski vlasnik Gazpromnjeft neće izgraditi gasovod “Južni tok”, čime nije ispunjen ključni ugovorni uslov za Srbiju. Taj gasovod bio je temelj za prodaju NIS-a po nižoj ceni 2008.

Umesto da hitno preduzme radnje za što veću energetsku nezavisnost, Mihajlović nije uradila ništa. Nastavila je politiku potpune energetske kapitulacije pred Putinovom kompanijom. Čak ni 2022. godine posle napada Rusije na Ukrajinu, kada je još uvek formalno bila u mandatu ministarke energetike, nije pokrenula energetsku tranziciju Srbije kako bi bar smanjila zavisnost od ruske nafte i gasa, diversifikovala snabdevanje pripremila državu za sankcije koje su bile očekivane. Štitila je interese Rusije, a ne Srbije.

PRAVNA KVALIFIKACIJA

- Zloupotreba službenog položaja
- Udruživanje radi vršenja krivičnih dela
- Trgovina uticajem, pasivno omogućavanje iznude
- Nesavestan rad u službi
- Šteta nad javnom imovinom velikih razmera
- Narušavanje finansijskih interesa Republike Srbije
- Izdaja državnih interesa Republike Srbije

ZAHTEVI

1. Domaća i međunarodna istraga ugovora koje je potpisala
2. Revizija kineskih ugovora koje je potpisala
3. Krivična odgovornost za ubistvo 16 ljudi u Novom Sadu
4. Objava potpune dokumentacije Beograda na vodi

DOKAZI

- Arhiva CINS, KRIK, BIRN, Nova rs, Insajder, N1 i dr.
- Izveštaj Anketne komisije za pad nadstrešnice
- Svi potopisani ugovori i aneksi, budžetska i finansijska
dokumenta
- Arhiva Stranke slobode i pravde

ZAVRŠNA REČ

Zorana Mihajlović je jedna od osoba koja je najviše koštala Srbiju: finansijski, infrastrukturno, energetski, ljudskim životima. Zato je Zoranin PUT ZA ZATVOR – Put pravde za Srbiju!