Proterani ambasador provocirao Crnu Goru po nalogu Beograda

“Juče je ambasador Božović nelegalnu i nelegitimnu Podgoričku skupštinu 1918. nazvao “oslobođenjem” i “slobodnom voljom” crnogorskog naroda, čime je još jednom, na najdirektniji način, omalovažio državu koja mu je dala diplomatsko gostoprimstvo”, naveli su juče se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.Komentarišući probleme na relaciji Beograd-Podgorica, diplomata Srećko Đukić ističe da odnosi Srbije i Crne Gore, od kada postoje diplomatski odnosi dveju zemalja, nikada nisu bili na nižem nivou."Mene to ništa ne čudi, iako ovdašnji režim povlači potpuno nepredvidive poteze. Sa profesionalne, diplomatske tačke gledišta, za proterivanje ambasadora Srbije iz Crne Gore može biti kriv ili sam ambasador ili je postojalo uputstvo da se on tako ponaša. Ako je srpski predstavnik dobio opomenu od domaćina u kojoj se navodi da njegove izjave nisu primerene i da ih ne prihvata vlada kod koje je akreditovan, on ima obavezu da o tome obavesti svoju zemlju, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova ", ističe Đukić, dodajući da nakon toga nadležno ministarstvo može da reaguje na dva načina."Oni mogu da mu skrenu pažnju da to ne sme da radi i da se pridržava propisa i zakona u zemlji prijema ili da ga savetuju da samo tako nastavi. Imajući u vidu kako je brzo proteran crnogorski ambasador, ja bih rekao da je Božović imao jasan signal iz Beograda da se ponaša tako da ga oteraju iz Crne Gore", napominje Đukić.

Predsednik nevladine organizacije "Građanska alijansa" Boris Raonić u emisiji "Probudi se" upozorava da će se diplomatski odnosi između dve zemlje sada sprovoditi na najnižem nivou diplomatskog ranga, što smatra nepojmljivim za "ovako bliske zemlje".Raonić kaže da ga je iznenadio trenutak u kom je Crna Gora proterala srpskog ambasadora, jer se sve desilo tri dana pred izbor nove vlade “koja bi se možda teško odlučila na tu vrstu poteza”.Podseća da je Božović već četiri puta imao poziv u Ministarstvu vanjskih poslova da se uruči protestna nota i desetak neformalnih upozorenja.U tom smislu se, kako kaže, može se reći da je to što je Božović Podgoričku skupštinu 1918. nazvao “oslobođenjem” i “slobodnom voljom” crnogorskog naroda, “kap koja je prelila čašu.“Može se gledati i sa aspekta da odlazeća vlast želi da pokaže moć, da je spremna da tvrdo brani interese Crne Gore”, kaže Raonić i napominje da je ovde jedna druga stvar bitna:“To je da su Srbija i Crna Gora, koje su verovatno dve najbliže države u Evropi, dovele svoje odnose do usijanja, mogu slobodno reći, bez ikakve potrebe.”

Poslednja dešavanja sa Crnom Gorom, međutim, samo su deo takozvanog diplomatskog rata koji tokom poslednjih godina bukti između ove dve zemlje.Nakon dešavanja ispred prostorija Ambasade Crne Gore u Beogradu i pokušaja paljenja crnogorske zastave, ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović pozvan je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore(MVP) kako bi mu bila uručena protestna nota, koju je, shodno instrukciji Ministarstva spoljnih poslova Srbije, odbio da primi.Kako je tada saopšteno iz MVP, generalni sekretar Miodrag Kankaraš uložio je protest Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore najoštrije osuđujući višestruke pokušaje paljenja crnogorske zastave i nasrtaja na prostorije Ambasade, pri čemu su izostale reakcije državnih zvaničnika Republike Srbije."Pojedinim istupima javnih ličnosti u prethodnom periodu dovodi se u opasnost bezbednost naših diplomata“, naglasio je tada Kankaraš.Otpravnik poslova Ambasade Crne Gore u Beogradu je, na sličan način, a nakon što je Božović odbio da primi protesnu notu, takođe odbio da primi notu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u skladu sa instrukcijom crnogorskog Ministarstva vanjskih poslova.U noti srpskog ministarstva se izražavao najoštriji protest povodom tadašnjih "navoda crnogorskih zvaničnika da je Srbija odgovorna za krizu u Crnoj Gori, kao i da Srbija svojim postupcima i politikom ugrožava nezavisnost Crne Gore“.“Ministarstvo spoljnih poslova Srbije odlučno odbacuje neodgovorne izjave crnogorskih zvaničnika kojima se dodatno ugrožava stabilnost regiona, budući da ovakve i slične izjave ne doprinose miru, kao ni razvoju bilateralnih odnosa dve države, već pogoduju onima koji žele da naruše naše međusobne odnose”, objavljeno je tada na internet stranici tog resora Vlade Srbije.

Deo problema između Srbije i Crne Gore, nastao je i prilikom obeležavanja "Oluje" 2018. godine u Hrvatskoj - na kojoj je, između ostalog, pristutvovao i Ivan Mašulović, vojni izaslanik odbrane pri ambasadi u Zagrebu, u svečanoj uniformi crnogorske vojske.Zbog toga je odmah stigla poruka srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina, inače zaduženog za oštre reči ka susedima."Voleo bih da čujem od predstavnika crnogorske države i vojske da kažu čemu su se radovali i čemu su se obradovali kada su bili na toj velikoj proslavi, da kažu kojem su se proterivanju obradovali i da nas podsete, ili da podsete sebe, da su oni bili deo te zajedničke države u vreme kada je tih 250000 ljudi došlo baš u zemlju koju su i oni činili."Usledio je tada i odgovor u vidu pisanog saopštenja Ministarstva odbrane Crne Gore."On nije bio u Kninu da proslavlja bilo čije pobede ili poraze, niti stradanja bilo kog naroda, kako se to zlonamerno želi insinuirati. Ta retorika i smeštanje ovog bezazlenog civilizacijskog čina u kontekst suludog rata 90-tih, ne priliči 20-im godinama ovog veka, novom vremenu u kojem su i Crna Gora i Srbija zemlje kandidati u pregovaračkom procesu sa EU."

Razmenu saopštenja pratili su i tekstovi prorežimskih tabloida u Beogradu, koji već u naslovu vređaju oficira crnogorske vojske, a reporteri odlaze i u selo odakle Mašulović potiče.Konačno, ironičnu tačku, ili zarez, na raspravu je stavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Na konferenciji za medije za koju je najavljena tema bila pitanje Kosova, Vučić je na novinarsko pitanje o ulozi Mašulovića odgovorio - ironično - "Hvala vam, prijatelji".