Ostavka čoveka koji se nikada ništa nije pitao: Miloš Vučević, portret u ostavci

Nekadašnji sramežljivi novosadski advokat, Vučević je svoje prve političke korake započeo u Šešeljevoj Srpskoj radikalnoj stranci, predškolskoj ustanovi za mnoge današnje naprednjake. Među prvima je školovanje nastavio u SNS, gde je ubrzo prošao većinu stranačkih funkcija na lokalu. Međutim, na čelo novosadskih naprednjaka dovele su ga dve stvari: nepoverenje braće Vučić ka Igoru Miroviću, dotadašnjem vojvođanskom lideru SNS u Vulevićeva gotovo infantilna fascinacija I lojalnost ka Vučiću.

Ona je praktično bila i temelj Vučevićevog političkog uspona ka fotelji gradonačelnika Novog Sada, gde se zadržao nepuna tri mandata.

Novosadski poslovi

Vučević je taj period iskoristio da Novi Sad rasproda, urbanistički upropasti, razruši spomenike kulture za potrebe stranačkih investitora i prilagodi gradske propise da bi im olakšao marifetluke. Novi Sad je za njegovog vakta postao leglo prljavog novca koji se pumpao i prao kroz građevinu, sa čim je paralelno rasla i suma u beogradskoj centrali SNS, ali i zahvalnost Aleksandra Vučića.

Ključni delovi gradskog zemljišta prodavani su anonimnim firmama povezanim sa SNS po cenama ispod tržišne vrednosti, a urbanistički planovi prilagođavani potrebama privatnih investitora, dok su se ignorisali interesi građana. Tokom njegovih mandata, Novi Sad je postao poznat po porastu kriminala, uključujući obračune kriminalnih grupa na ulicama, ali i hapšenju dva načelnika policije.

Ojačavši i politički i stranački, Vučević je često bivao viđen za brojne ministraske funkcije, ali ga je Vučić zadržavao u Novom Sadu sve dok nije “isterao” I jedan od najkonttraverznijih i najsumnivijih SNS projekata: “Novi Sad na vodi”.

Nakon što je, uprkos višemesečnim protestima i javnim stručnim kritikama uspeo da obezbedu uslove da se Novosađanima otme poslednja zelena oaza kraj Dunava i da se ustupi omiljenom SNS investitoru, Vućević je nagrađen ministraskom foteljom i beogradskom adresom. Opozicija ga je često povezivala sa lokalnim kriminalnim strukturama, uključujući Zvonka Veselinovića, Gorana Kovačevića Goranca i Slobodana Milutinovića Snajpera. Međutim, osoba koja se uvek “podrazumevala” uz lik Miloša Vučevića je brat predsednika Vučića, Andrej Vučić.

Na vezi sa bratom

O uticaju Andreja Vučića nad vojvođanskim krilom SNS pričalo se već prvog dana kada je Vučević postavljen na čelo Novog Sada. Vremenom se ispostavilo da su braća Vučić međusobno podelila “brigu” nad strankom i zemljom, tako što je Andrej bio i formalno zadužen za Vojvodinu, i to ne samo za stranačka pitanja. O tome koliko se predsednički brat dao u tu ulogu potvrdio je i sam Vučević u prijateljskom gostovanju u emisiji kod stranačkog kolege Vladimira Đukanovića: Đukanović je Vučeviću tada otvoreno rekao da mu “zavidi što im je on (Andrej Vučić) mozak u Vojvodini, a nije njima (naprednjacima) u Beogradu”. Vučević je uzvratio komplimentima na račun predsedničkog brata i njegove načitanosti.

“Družeći se sa njim, mogu reći da on poznaje mnoga polja bolje od svih onih koji nam se predstavljaju kao eksperti po pitanju ekonomije, opšte politike, bezbednosti. Pročitao je mnogo više od onih koji nam sole pamet svaki dan. Nije on samo puki organizator, on je vrlo obrazovan čovek”, istakao je Vučević.

Mada je u par navrata negirao glasine da mu se Andrej Vučić ikada “mešao u posao gradonačelnika”, Vučević ipak nikada nije krio da je “na direktnoj liniji” sa oba brata Vučića.

Da li danas je do njegove ostavke došlo zbog pucanja telefonske linije ili je Miloš Vičević ponuđen javnosti kao “najskuplji” politički žrtveni jarac SNS, ostaje da se vidi. Ono što je izvesno je da se Miloš Vučević ni u ovom slučaju, baš kao i tokom cele svoje političke karijere, ništa nije pitao.