Piše Ranko Pivljanin: Vučić, Vučević i Mali, šmirantski glumci u ozbiljnoj drami

U subotu smo, u direktnom prenosu na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gledali političku verziju te priče u Vladi Srbije gde se, bez ikakvih zakonskih i ustavnih ovlašćenja, ponovo „ovaplotio“ čovek koji vrši funkciju predsednika države, a tačnije odavno to nije, već je postao njen uzurpator i, maltene, vlasnik. S tim, što su, u krajnjoj izvedbi, ovde ispali sve sami loši policajci. I još lošiji glumci.

Aleksandar Vučić je opet „predsedavao“ Vladom, to jest skupinom svojih poslušnika i izvršioca radova, delio im zadatke i, usput ih, što mu je postao manir, ponižavao, a sebe veličao besmislicima iz uobičajenog repertoara, kao na primer: „Zvaću ja Putina, on će samo sa mnom da razgovara“ (ma, jeste, eno ga drhti u Kremlju iščekujući tvoj poziv). Predigru za igrokaz u Nemanjinoj odigrao je Miloš Vučević koji je, prethodno, pripretio prosvetarima i đacima da će, u slučaju da nastave sa blokadama škola i prekidom nastave, prvima podeliti otkaze, a drugima „pisati neopravdane“.

Malo je pripomagao i treći član „patrole“, ministar finansija Siniša Mali koji je, kao, upadao u reč VV-u ( Vrhovnom Vođi), kukajući kako „od 15 marta neće moći da isplaćuje plate i penzije“. Strašenje naroda u dva čina je izvršeno, a sada na scenu stupa „dobri policajac“ Vučić koji „sugeriše“ predsedniku vlade da ne bude toliko strog prema nastavnicima, nego da krene u pregovore sa prosvetarima i vidi kako još može da im se izađe u susret. Usput, prekorevajući ga zbog „nepristojnog ponašanja“ Malog koji se usudio da ga prekida, jer, kako i sam reče, nije on došao njih da sluša već da im kaže ono što on misli. Prevedeno, ja sam tu da vam naređujem, vaše je da slušate, a ne da mi iznosite svoja mišljenja.

Predstava na nivou dečje priredbe četvrtog razreda osnovne škole, do zla boga providna i šmirantska do povraćanja, ali glavni glumac i računa na publiku sa četiri ili osam razreda ili bez njih, da na blanko „progutaju“ njegovu priču i pred televizorima viču: „To, majstore“, „Bravo ti ga“, „To je naš predsednik“, „Kako im je samo skresao i to njegovima“...

Pretpostavljam da je posle priredbe pokupio deo ansambla tog svog, sve tužnijeg i sve jadnijeg, pozorišta i odveo u neki „štek za odabrane“ da, uz skupa vina i još ponešto što ide uz piće, vide šta će, kuda će i kako će, jer se đavo, sa šalom pod miškom, odavno uputio u nepoznatom pravcu i da, po svoj prilici, dolazi trenutak istine koji neće biti krojen u Vučićevom propagandnom štabu i emitovan/publikovan na njegovim medijskim megafonima, već će ih, onako sirov i krajnje neprijatan, lupiti direktno u pokvarene i prefrigane lobanje sa kojih se, uprkos niskim temperaturama, sliva puter „kršten“ korupcijom, krađama i drugim nepočinstvima, ostavljajući iza njih slinav trag kojim će se, jednom, uputiti profesionalna policija i nezavisno pravosuđe.

U toj činjenici leži zaplet istinske drame Vučićevog pozorišta koju bi oni, ili da što više produže ili nekako da prekinu, pre raspleta koji nikako ne obećava hepiend. Kad se spusti zavesa, neće se ići u šminkernicu da se vlažnim maramicama i micelarnom vodom skida šminka sa njihovih odurnih i prevarantskih faca, već će, s obzirom na to kako su i šta radili, a i dalje nastavljaju da posluju po istom principu, „raditi šmirgla“.

Zato glavni glumac, u očaju neizvesnosti i panici koja iz nje prostiče, danima trči sa televizora na televizor, sa televizora na Instagram, pa opet nazad u televizor, ne bi li nekako napravio manevarski prostor za trenutak kad mu publika, i to ponajpre ona njegova - pred kojom godinama igra kralja Ibija - krene na binu, ali ne sa namerom da mu uruči bukete ruža, već da ga polije katranom i perjem. Jbg, tako to, obično, u ovim dramama biva, ali njen ovdašnji autor je o tome morao da misli kad je ispisivao prvi čin. U trećem više nema prostora za popravku.

BONUS VIDEO: Ranko Pivljanin: Vučić više ne zna kome se obraća, sinoć je delovao kao vladar koji gubi vlast