Pod znakom pitanja je 200 miliona evra pomoći za Srbiju

Evropski parlament usvojio je rezoluciju koja bi mogla da ostavi opipljive posledice po Srbiju. Reč je zapravo o novoj strategiji proširenja EU, koju je pripremio hrvatski evroposlanik Tonino Picula, a kojom se preporučuje EU i državama članicama da se napredak u pregovorima sa Srbijom uslovi uvođenjem sankcija Rusiji i vidljivim napretkom u reformama.Neuvođenje sankcija Rusiji i do sada je kočilo napredak u evrointegracijama, ali su evroposlanici sada otišli i korak dalje.Na sednici EP usvojen je i amandman kojim se preporučuje se da budu preispitani svi bilateralni i fondovi EU za Srbiju, koji su od koristi srpskoj vlasti.“…a naročito projekti u Srbiji koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da svi rashodi u EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima Evropske unije“, piše u amandmanu.Evropska unija je inače najveći donator Srbije. Prema zvaničnim podacima, u proteklih 18 godina poreski obveznici država članica EU donirali su više od 3,6 milijarde evra bespovratnih sredstava u različitim oblastima. Takođe, donacije država članica dostigle su 523,86 miliona evra.

Zahvaljujući pretpristupnim fondovima EU, Srbija u proseku dobija oko 200 miliona evra, što je svrstava u najvećeg primaoca sredstava Unije u regionu.U ovom trenutku se ipak ne može reći da li će usvajanje obustaviti novac iz EU fondova, budući da rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće za Evropsku komisiju i države članice.Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans i istraživačica Centra savremene politike, navodi za Nova.rs da je usvojena rezolucija zapravo zvanični politički stav Evropskog parlamenta kao najveće institucije u EU.

“Evroparlamentarci dolaze iz onih političkih partija koje formiraju vlade zemalja članica EU. U svakom slučaju je veliki politički značaj jedne takve preporuke koja se odnosi na Srbiju. Pogotovo što u toj rezoluciji za neke zemlje vidimo preporuke za napredak, a u slučaju Srbije vidimo zabrinjavajuće poruke. Primera radi, za BiH, koliko god da je politička kriza duboka, Tonino Picula preporučuje dodeljivanje statusa kandidata”, kaže Popović.Ona navodi da je njen utisak da se u krugovima EU sve češće govori o preispitivanju fondova za Srbiju.“Početkom maja je nemački Bundestag dao smernice vladi da se fondovi za Srbiju preispitaju zbog činjenice da nismo uskladili sankcije prema Rusiji. Veći je politički značaj, nego rizik da će se zaista obustaviti novac iz EU fondova. Činjenica je da Unija na godišnjem nivou finansira Srbiju sa 200 - 250 miliona evra. To nije nešto što bi značajno unazadilo srpsku ekonomiju, ali bi svakako bila ozbiljna politička poruka. Ako bi države članice odlučile da postupaju po preporuci Evropskog parlamenta, možemo da kažemo da su se pregovori vratili 20 godina unazad”, zaključuje Popović.BONUS VIDEO Evropski parlament izglasao da se preispita novčana pomoć EU Srbiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=20221123130132-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4664523"]