Kosovo u Ujedinjenim nacijama, a Srbiji brzi ulazak u Evropsku uniju i velika finansijska pomoć - to su glavne stavke u dokumentu koji su, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, sačinili Nemačka i Francuska. Ipak, i dalje je mnogo toga nepoznatog oko sadržine pomenutog dokumenta, a portal Nova.rs pokušao je da dođe do odgovora na ključna pitanja.
Pre manje od mesec dana “Albanian” post objavio je nacrt okvira sporazuma Beograda i Prištine, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da se neke stavke iz tog dokumenta poklapaju sa onim što je pročitao u dokumentu koji su mu dali savetnici Emanuela Makrona i Olafa Šolca.
Celu sadržinu dokumenta nije mogao da potvrdi, jer, kako je rekao, nije mogao da zapamti sve sa tog papira koji je čitao 15 minuta.
On je u subotu, tokom važnog obraćanja, izjavio da je na stolu predlog Nemačke i Francuske i da o njemu moramo da razgovaramo. On je naveo da bi po tom predlogu Srbija mogla da računa na ubrzan ulazak u EU i značajnu ekonomsku korist ukoliko ne bude blokirala članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.
“Cela ideja se zasniva na tome da ne moramo formalno da priznamo Kosovo, ali da smo saglasni sa članstvom Kosova u UN. Srbija bi za to, nije to precizirano, dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajnu ekonomsku korist”, rekao je Vučić i istakao da je to za Srbiju neprihvatljivo.
Sagovornici Nova.rs iz diplomatskih izvora navode da je reč o revidiranom predlogu koji je objavio Albanian post, a iz onog što smo čuli može se zaključiti da je na stolu blaža verzija po Srbiju, te da je najproblematičniji deo koji se odnosi na članstvo Kosova u UN.
Šta Srbije priznaje, a šta ne?
Kao što je rekao i sam Vučić, na ovaj način Beograd ne bi formalno priznao nezavisnost Kosova.
U prvom non pejperu koji je objavio Albanian post pisalo je da Srbija stavljanjem potpisa na taj dokument prihvatila realnost Kosova kao nezavisne države, a da bi međusobno priznanje usledilo, eventualno, za 10 godina kada bi obe države postale članice EU.
U aktuelnom dokumentu navodno nema ni “prihvatanja realnosti nezavisnog Kosova”, niti međusobnog priznanja. Spekuliše se da bi sada Srbija trebalo da prihvati realnost pravnog sistema Kosova.
Ovo je dosta blaža i prihvatljivija formulacija za Beograd, u odnosu na onu koja je prvobitno bila predviđena.
Zašto je važno da se Srbija ne protivi ulasku Kosova u UN?
Najproblematičnije u ovom predlogu je stavka da se Srbija ne protivi ulasku Kosova u Ujedinjene nacije. Međutim, Beograd ionako o tome ne odlučuje. Veto na članstvo u UN mogu da stave Kina i Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti, koje inače još nisu priznale Kosovo.
Ipak, stavljanje potpisa na papir na kome piše da se tome ne protivimo, ako ne za Rusiju i Kinu, bio bi znak za pet članica EU koje još nisu priznale Kosovo da to učine. Jer, ako se Srbija ne protivi njegovom ulasku u međunarodne organizacije, zašto bi one imale problem da to podrže.
Šta bi Kina uradila, ukoliko bi stavili paraf takav predlog, pitanje je, a Rusija već neko vreme koristi slučaj Kosova kao argument za secesiju delova ukrajinske teritorije.
Šta znači ubrzani ulazak Srbije u EU?
Vučić je potvrdio da bi Srbija potpisivanjem ovog dokumenta ubrzano ušla u EU, ali šta to konkretno znači pitanje je na koje nismo dobili precizan odgovor. Sagovornici našeg portal kažu da bi odgovor mogao da leži u tome da će nam se prilikom priključenja Uniji gledati kroz prste, odnosno da bi Srbija u pregovaračkom procesu mogla da uđe u EU, i bez da ispuni sve uslove kao što je to bio slučaj sa Rumunijom i Bugarskom.
Te dve zemlje ispregovarale su sva poglavlja, osim tada poglavlja 23, koje se odnosilo na ljudska prava i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. One su ušle u EU uz obavezu da se na svakih šest meseci radi monitoring kada je reč o vladavini prava.
Šta Srbija mora da uradi?
Ukoliko Srbija reši problem Kosova, sve ostalo zavisi samo od nje, odnosno od političke volje aktuelnih vlasti.
Sagovornici Nova.rs navode da se od Srbije očekuje da bude funkcionalna demokratija, odnosno da imamo nezavisne institucije, fer izborne uslove…, kao i da se usaglasimo sa drugim poglavljima koji se odnose na poljoprivredu, ribarstvo…
Ključna je vladavina prava, odnosno poglavlje 23 i 24, koji se odnose na ljudska prava, borbu protiv kriminala i korupcije. Tim poglavljima, odnosno sada klasterom jedan, je i uslovljen napredak u pregovorima sa EU.
Naši izvori navode da u papiru koji je na stolu postoji deo sa naslovom “Štap i šargarepa”, ali taj deo nije objavljen do sada, pa čak ni u Albanian postu.
U tom delu trebalo bi da piše koje su kazne, odnosno štap, za Beograd i Prištinu ako ne urade ono na šta su se obavezale.
Koji je rok za potpisivanje sporazuma?
Predsednik Vučić nije otkrio koji je rok za potpisivanje dokumenta koji su isporučili savetnici Makrona i Šolca – Emanuel Bon i Jens Platner.
U diplomatskim izvorima nam je nezvanično rečeno da bi dokument trebalo da bude potpisan do polovine sledeće godine, kao što je pisalo u non pejperu koji su objavili albanski mediji.
Predlog konačnog sporazuma, prema rečima sagovornika našeg portala, ne predstavlja finalnu verziju i podložan je promenama, pa će Berlin i Pariz biti spremni da saslušaju obe strane ukoliko imaju dodatne predloge ili amandmane na postojeću verziju dokumenta.
BONUS VIDEO Šta menja eventualni prijem Kosova u Savet Evrope?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare