Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je naša država dobila ponudu od Francuske i Nemačke kako da reši pitanje Kosova. Prema njegovim rečima, Srbija bi mogla da računa na ubrzano članstvo u EU i određenu finansijsku podršku ako zauzvrat ne bude blokirala članstvo Kosova u međunarodnim institucijama. Komentarišući ovaj predlog, istoričar i pravnik Milan St. Protić za Nova.rs kaže da ovakva ponuda nije za prihvatanje, ali je osnov za to da se napravi kontraponuda.
Protić kaže da je svako ko poznaje međunarodne odnose i ovakvu vrstu pregovora bio svestan da će se pre ili kasnije doći do ovakve ponude.
“Možda se ona pojavljivala u prošlosti samo javnost o tome nije bila obaveštena. Možda je i neka prethodna vlast dobijala slične ponude, ali je na to odgovarala negativno i krila od javnosti. Ja to ne znam, ali je moguće. Ovo što je ponuđeno je sasvim očekivano i logično sa stanovišta Evropske unije. Ne mogu da utiče na to će Srbija reagovati, ali mogu da kažem da ova ponuda nije dovoljna i da Srbija, ako je pametna, mora da odgovori sa kontraponudom”, naglašava naš sagovornik.
Pročitajte još...
Na pitanje kakva bi trebala da izgleda kontra ponuda Srbije, Protić kaže da bi naša država morala da traži momentalni ulazak u Evropsku uniju.
“To bi značilo, istovremeno, ulazak Srbije u punopravno članstvo Evropske unije sa dozvolom Kosovu da pristupi međunarodnim organizacijama, dok ta finansijska pomoć Srbiji mora da bude jasno definisana i veoma širokogruda, odnosno da obuhvati period od 10 godina, s punim pravo EU da kontroliše potrošnju tog novca”, naglašava naš sagovornik.
Protić veruje da u ovom trenutku za Francusku i Nemačku nije važno da li će Srbija priznati Kosovo.
“Mislim da bi se našlo neko rešenje, kao za Kipar – da u Evropsku uniju Srbija uđe bez Kosova, kao što je Kipar ušao bez okupiranog dela, već je samo ona grčki deo ušao u EU. Otprilike bi takvo rešenje moglo da se nađe i za Srbiju”, kaže on.
Prema njegovim rečima, sa punopravnim članstvom Srbija dobija mogućnost da, preko Evropske unije, utiče na politička zbivanja na Kosovu.
“Nije to samo pitanje šta dobija Srbija u pogledu sopstvenog razvoja i interesa, već se time i maksimalno ojačava mogućnost naše države da utiče na političke odluke koje se donose na Kosovu. Ako bi se došlo do ovakve vrste sporazuma, onda bi to zaista bila istorijska šansa, s obzirom na to da bi to definisalo budućnost Srbije za narednih 100 godina. To sve govorim pod uslovom da se u ovoj zemlji ovakva istorijska odluka dovoljno ozbiljno shvati, jer to je način da se iz ove tragedije u kojoj se nalazimo izvučemo”, naglašava Protić.
On smatra da smo pre 10 ili 15 godina mogli i bolje da prođemo, da smo pregovarali.
“To sad pouzdano znam. Međutim, mi smo te pregovore odbijali. Ovakava kakva je, ova ponuda nije za prihvatanje, ali znajuće zapadnjake i njihov način razmišljanja – ovo je samo njihova prva ponuda i oni očekuju od nas kontraponudu. Tako se vode pregovori. Rekao bih, sa umerenim optimizmom, da sa veštim pregovaranjem bi moglo da se dođe do ovakvog rešenja kakav sa predložio”, objašnjava Milan St. Protić.
St. Protić kaže da ne bi trebalo zanemariti ulogu Sjedinjenih Američkih Država u dolasku do konačnog rešenja za Kosovo i definisanju kontraponude koju bi Srbija poslala Francuskoj i Nemačkoj.
“Iz diplomatskog iskustva bih rekao da bi, u tom pogledu, uloga SAD mogla biti produktivna u pogledu ostvarenja ove kontraponude o kojoj sam govorio. Zašto tako mislim? Zato što Amerikanci ne prijamu nikoga u svoje članstvo, a njihov uticaj na EU je veoma veliki. Oni bi mogli i da saučestvuju u finansijskoj pomoći Srbiji u sledećih 10 godina”, tvrdi Protić.
Na kraju, naglašava on, ovo pitanje bi moralo da se nađe na referendumu i da narod, kako kaže, odluči o svojoj budućnosti.
“Morao bi neki referendum da bude na kraju na balade i da ovaj narod kaže da li to hoće ili, odnosno da izabere svoju sudbinu”, smatra on.
S druge strane, Protić kaže da Ustav ne bi morao da se menja, niti je neophodno da se prethodno održi referendum o promeni najvišeg pravnog akta.
“Ovde se ne radi o priznanju Kosova i otcepljenju teritorije. To da je Kosovo sastavni deo Srbije piše u preambuli, a preambula, pravnički gledano, uopšte nije deo Ustava, jer prethodi Ustavu. Zato ona i stoji ispred naslova Ustava, a ne posle. S pravničkog stanovišta, preambula nema normativni karakter, ona ništa ne normira”, navodi Milan St. Protić.
Govoreći o tome da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da strahuje za posledice, ukoliko reši da potpiše sporazum, Protić kaže da ne želi da “ga uči pameti”.
“Mislim da je to u njegovom slučaju izgubljeno vreme. Ali, s obzirom na to da će na kraju doći referendum i da će tom referendumu biti potpuno jasno između koje dve opcije građani Srbije biraju – na njima će biti da odluče. Na političarima i nosicioma vlasti je da ispregovaraju neko rešenje i izvuku maksimum koji mogu, a onda će građani doneti odluku i snositi posledice svoje odluke. Jedino što je bitno da referndum ne bude manipulacija ni na jednu, a ni na drugu stranu, već da se građanima jasno i glasno predoče prednosti i mane jednoga i drugoga i da se to pitanje formuliše tako da ne navija ni za jedno, ni za drugo rešenje”, podvlači Protić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da stigao novi predlog za završetak pregovora sa Prištinom, te da iza njega stoje Francuska i Nemačka. Prema njegovim rečima, Srbija bi mogla da računa na ubrzano članstvo u EU ukoliko ne bude blokirala članstvo Kosova u međunarodnim institucijama. Vučić je naglasio da u ovom trenutku ne postoji volja državnog rukovodstva da prizna nezavisnost Kosova.
“Mi moramo o tome da razgovaramo i razmišljamo. Mi ne možemo da ignorišemo taj predlog, jer je to neodgovorno i neozbiljno. A da li možemo da prihvatimo, nisam siguran. Reći ću vam šta su svakako naše crvene linije, ali nisam siguran da će to nekome da se dopadne. Ići će se u dva kolesaka, jedan je taj koji ne menja arhitekturu, a on se uglavnom odnosi na sve moguće albanske zahteve. Naša najveća greška je bila ta što smo prihvatili da EU počne da rukovodi procesom rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije. Bez obzira na potpisan Briselski sporazum, mi i dalje nismo uspeli na ozbiljan način da postavimo pitanje Zajednice srpskih opština na dnevni red. Svaki put bi pokušali da nas umire time što bi rekli da će to biti sledeći put. A svakog sledećeg puta bi iskrsla nova kriza koju bi Albanci izazvali uz podršku Kvinte”, naveo je Vučić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare