Stranka slobode i pravde, Demokratska i Narodna stranka, kako saznaje Nova, i dalje pregovaraju oko kvota, odnosno broja mandata koje će svakoj od njih pripasti nakon izbora. Na osnovu istraživanja koji su i sami radili ali i onog koji je u avgustu predstavio Demostat, zahtev SSP-a je i dalje da se budući mandati shodno tome podele, odnosno da im pripadne oko polovine mandata u prvih 50.
List Nova je već pisao o dogovorima tri najjače stranke bojkot opozicije. Kako stoje stvari svi su spremni za izlazak na izbore i na koaliciju. Ipak, iako o tome zvanično ne žele da govore, pa čak i negiraju da se to dešava, prema našim saznanjima mandati jesu tema.
I dalje se razgovara o tome kako će se oni podeliti među njima nakon izbora. Demokratska stranka i Narodna stranka žele isti broj mandata kao i Stranka slobode i pravde.
Međutim, SSP smatra da to nije realno, jer prema istraživanjima Demostata iz avgusta, ali i prema rezultatima anketa koje su sami u međuvremenu radili, njihova stranka ima nekoliko puta veći rejting od stranaka Zorana Lutovca i Vuka Jeremića.
Predlog SSP je da, ako uzmemo pretpostavku da na izborima, koalicija okupljena ove tri stranke, osvoji 50 mandata, SSP Dragana Đilasa dobije 28 a Demokratska stranka i Narodna stranka po 11. Predlog je da SSP da sa svoje liste mandate se PSG i Pokretu za preokret.
Ko je jači
Podsećanja radi, u avgustu je Demostat radio istraživanje koje je pokazalo da stranke na vlasti imaju podršku od 35 odsto, dok opozicija koja je bojkotovala prošle izbore ima oko 14 odsto.
U Beogradu je rejting opozicije bolji, pa su prema anketi Demostata u tom trenutku imale podjednake šanse, pa čak i mogućnost za pobedu u trci za glavni grad.
Prema njihovim podacima od opozicionih stranaka, najuticajnija je Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa sa podrškom od 13,3 odsto. S druge strane u prestonici je recimo podrška SNS oko 27,7 odsto.
Bez kvota nema ni koalicije
Zbog ovakvih rezultata SSP smatra da bi trebalo da imaju više mandata od ostalih. S tim u vezi, među liderima ovih opozicionih stranaka se i dalje vode dogovori.
U načelu dogovor o izlasku na izbore u jednoj koloni ove tri stranke je postignut, a trebalo je da o tome konačan stav donesu na svojim stranačkim organima.
Ta informacija bi trebalo da bude i zvanično obelodanjena u javnosti do kraja oktobra. U međuvremenu, članstvo Demokratske stranke je o tome razgovaralo, te kako saznajemo, vratilo sve na početak.
Doneta je odluka da se DS o tome usaglasi sa svojim kolacionim partnerima…
Pretpostavlja se da će i SSP i Narodna ovih dana razmatrati ozvaničenje ove odluke. Odlaganje svakako ima veze sa tim da li će se postići dogovor o kvotama…
Ne vrede svi isto
Programski direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je ovo sasvim regularno pitanje prilikom dogovora o saradnji, te da bi dva kriterijuma trebalo da budu važna ne samo u ovom konkretnom slučaju, već i prilikom dogovora bilo kakve koalicije.
“Nije realno praviti koaliciju gde bi svi jednako bili zastupljeni, jer svaka stranka ima različitu snagu. Prvi kriterijum je podrška, koja može da bude merena i snagom koju imaju funkcioneri te stranke, ali je rejting stranke, ipak, najvažniji. Drugi kriterijum je uticaj koji lideri i same stranke imaju na donošenje odluka mogućnošću da budu centar okupljanja, saradnje sa drugim političkim akterima, ali i sa medijima, odnosno uticaj koji ta stranka i njen lider imaju u javnom životu”, kaže Klačar.
U ovom konkretnom slučaju, kako dalje navodi, najjednostavniji put je istraživanje javnog mnjenja.
“Stranke koje bi formirale koaliciju trebalo bi da naruče istraživanje za koje znaju da bi bilo pouzdano i nepristrasno, te da te rezultate iskoriste kao kriterijum za dalji dogovor. Da zaključim, mislim da je dobro da se ove stvari dogovore na vreme, pre izbora, da budu jasno definisane, da se ne bi desilo da nakon izbora bude problema sa tumačenjem”.
Ne davimo Beograd i Dveri prelomili
U međuvremenu pokret Ne davimo Beograd doneo je zvaničnu odluku o izlasku na izbore. Predstavnici pokreta nisu želeli da učestvuju na jednoj listi opozicije, jer su smatrali da glasačima treba ponuditi više programski i ideološki različitih kolona, te da nakon izbora treba praviti postizborne koalicije. Oni na izbore izlaze u takozvanom zelenom bloku sa Nebojšom Zelenovićem, aktivistom Aleksandrom Jovanovićem Ćutom i nekoliko različitih pokreta. Odluku o izlasku na izbore donele su i Dveri Boška Obradovića, jer kako su istakli više nisu imali strpljenja za čekanje dogovora opozicije.
Bonus video: Tepić: Izbori će biti slobodni i fer ili ih biti neće
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare