Da je predsednički kandidat biti lako, to bi mogao biti svako, krilatica je koja najslikovitije objašnjava trenutnu situaciju oko traganja za zajedničkim pretendentom opozicije na mesto Aleksandra Vučića. Dok se neke stvari polako kristališu, kao što su izlazak na izbore u više programski i ideološki razdvojenih lista, predizborne i moguće postizborne koalicije, dogovor oko udruživanja u nadgledanju izbornih mesta i samog procesa glasanja, ono oko čega se cela opozicija slaže a to je potreba za jednim zajedničkim predsedničkim kandidatom nekako tavori.
Kad su dogovori opozicije o učešću na sledećim izborima u pitanju, ono što za sad znamo jeste da su ratne sekire do daljeg zakopane. Nema međusobnog napadanja i na izbore će se ići u više kolona.
Iako su postojala očekivanja o ujedinjavanju opozicije “zeleni” koje čine Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, pokret Ne davimo Beograd, kao i Aleksandar Jovanović Ćuta ići će na izbore zasebno.
Do kraja meseca očekuje se i zvanična potvrda Stranke slobode i pravde, Demokratske i Narodne stranke o zajedničkom izlasku na izbore, u koaliciji sa svim onim strankama i pokretima koje su podržavale i njihove platforme o izbornim uslovima.
Kao treća kolona opozicije na izborima će se pojaviti pulmolog Dejan Žujović, Pokret ujedinjenih fantoma i vrlo moguće pokret “Ćale ovo je za tebe” Petra Đurića.
Tu je i koalicija NADA koju predvodi lider Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović a koji je najavio svoju kandidaturu. Pored njega, na crtu Vučiću, spreman je da izađe i Boško Obradović, lider Dveri.
Da li će izaći samostalno ili će se pridružiti listi koju prave SSP, DS i Narodna stranka verovatno će se znati u narednom periodu. Za taj blok je prema ranijim saznanjima Nove Obradović i dalje prihvatljiv, ali ne i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić.
Nakon nedavno održanih lokalnih izbora u Negotinu, na kojima je učestvovala Narodna stranka i osvojila nešto više od 13 odsto, a koje su obeležili incidenti na biralištima, hapšenje odbornika Narodne stranke koji su ukazivali na duple spiskove i razne druge neregularnosti izbornog procesa, može se reći i da se opozicija usaglasila da svaki glas moraju braniti fizički i zajedničkim snagama.
Spekulisalo se i da bi potpredsednica SSP Marinika Tepić mogla biti nosilac liste za parlamentarne izbore, s tim što ostaje da vidimo kako će DS i Narodna stranaka reagovati na ovaj predlog.
Dakle, sve nekako ide, osim imena predsedničkog kandidata. Nijedna opoziciona stranka nije izašla u javnost sa svojim predlogom, a kako saznajemo ni u međusobnim razgovorima nisu daleko otišli.
Za to postoje dva problema.
Teško je naći nestranačkog kandidata kojem se opozicija nada, a da je voljan da uđe u trku sa Aleksandrom Vučićem, protrči kroz medijsko blato i na cilj stigne kao gubitnik. Drugi problem je medijska golgota koju će taj kandidat proći do izbora. Upravo se s tim u vezu dovodi i pisanje medija da su bivši košarkaš Dejan Bodiroga i glumac Dragan Bjelogrlić odbili ovu ponudu.
Bivši predsednik Demokratske stranke, profesor Bojan Pajtić ovim povodom kaže da je u ovim uslovima u kojim funkcioniše i radi opozicija, vrlo teško očekivati da njihov kandidat odnese pobedu, jer režim kontroliše 90 odsto medija u Srbiji.
“Te medije ne koristi samo za svoju promociju, već i kao neku vrstu medijskog dželata koji se trudi da ukloni iz trke svakog ko se usudi da se kandiduje. Teško je naći nekog ko će prihvatiti tu ulogu. A taj predsednički kandidat mora biti nestranačka ličnost, medijski nekompromitovana, sa uspešnom karijerom i prepoznatljiva većini građana. Da bude demokratske orjentacije, prihvatljiv i desnom i levom centru. Takvih ima dosta, ali pitanje je da li će se toga prihvatiti”, kaže Pajtić i dodaje:
“Dakle postoje dva problema u vezi izbora predsedničkog kandidata. Jedan je taktički, a to je da se sa objavljivanjem imena čeka do poslednjeg trenutka kako bi se izbeglo provlačenje kroz medijsko blato i takozvanog toplog zeca, a drugi personalni, jer je pitanje ko će se te uloge prihvatiti. Najgore što opozicija može da uradi jeste da u nemogućnosti da dođu do jednog imena, kandiduju više ljudi ili da se opredele za stranačku ličnost. To je pogubno i u startu redukuje šanse opozicije da dođu do solidnog rezultata“.
Politikolog Boban Stojanović mišljenja je da opozicija još nema kandidata za predsednika.
“Mislim da nemaju kandidata i tu mislim da nema niko od pojedinačnih aktera (osim Tadića, Obradovića i Jovanovića koji su manje-više sami svoji kandidati). Verujem da imaju neke ideje, ali ljudi ne žele da se prihvate trke na 100 metara u kojoj će da im izlome noge u prvih 10, a Vučić kreće od 90-og metra”, kaže Stojanović za novine “Nova”.
Stojanović smatra i da je nemoguće i potpuno neproduktivno ići na parlamentarne i izbore u Beogradu sa nekoliko izbornih lista, a imati jednog predsedničkog kandidata.
„Nemoguće za komuniciranje, kampanja će svakako biti prezidencijalizovana, a i taj kandidat bi ipak bio malo više na jednoj od strana. Nije kasno ni mesec pred izbore za neki pristojan rezultat, ali za pobedu je nemoguće kad god da ga objave i ako ga pronađu, jer su ti izbori već sada zaključani od strane SNS-a. Pa u jednom Negotinu koriste policiju da jedna opoziciona stranka ne osvoji 20 odsto, možete da zamislite šta će da rade kada bi eventualno rezultat izbora bio neizvestan”.
Zamenica predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić kaže da razumem interesovanje javnosti da sazna ime predsedničkog kandidata koga će podržati opozicija.
„U demokratski uređenim zemljama u kojima postoje uslovi za slobodne i poštene izbore, u kojima su mediji slobodni, a sudovi nezavisni, u kojima vrh vlasti nije upleten u najveće kriminalne skandale, potpuno je normalno da se šest meseci pre izbora znaju imena predsedničkih kandidata. Ali, mi u Srbiji nemamo klasične političke izbore, mi imamo borbu protiv mafije. Ove vanredne okolnosti zahtevaju vanredna sredstva političke borbe, a to znači da ćemo sa imenom predsedničkog kandidata izaći u poslednjem trenutku, baš kao što je to bilo i 2000. godine kada smo sa imenom Vojislava Koštunice izašli samo mesec dana pred izbore. Taj predsednički kandidat mora biti čovek od kredibiliteta, neukaljane reputacije, svestan političkog trenutka i ono najvažnije – spreman na ličnu žrtvu. Kandidovati se protiv Vučića doslovno znači biti spreman da te razapnu na krst i kamenuju. Tog čoveka i njegovu porodicu očekuje najveća moguća negativna režimska kampanja, provlačenje kroz blato tabloida, a možda čak i nešto gore. Setimo se samo koliko je bilo politički motivisanih ubistava od 1999. do danas“.
Kako dodaje, za stranačke aktiviste mnogo važnije pitanje od imena kandidata za predsednika, jeste pitanje kontrole biračkih mesta, zaštita aktivista, štandova, sprečavanje upada u prostorije i pljačkanje inventara.
„Jer je svega toga bilo od kad je SNS na vlasti. Demokratska stranka u subotu 23. oktobra ima svoj Glavni odbor na kome ćemo doneti odluku da li učestvujemo ili ne učestvujemo na narednim izborima. O tome se već uveliko debatuje na mnogim stranačkim organima i među članstvom. Među članovima Demokratske stranke postoje i oni koji smatraju da na izbore koje organizuje mafija nema smisla izlaziti, jer se pobednik već unapred zna. Uzimajući argumente i za i protiv izaska na izbore, sigurna sam da će demokrate doneti odluku koja je u najboljem interesu građana Srbije. Stav Demokratske stranke je svih ovih godina borbe protiv kriminalizovane vlasti ostao isti – protiv autokratskog režima bori se samo složnim i sinhronizovnim delovanjem svih koji čine relevantnu opoziciju i neotkrivanjem karata unapred. Mi iz opozicije smo jako dobro svesni da protiv sebe nemamo političku stranku, nego političko krilo mafije i zato nemamo pravo na grešku. Jer se u ovako duboko kriminalizovanoj Srbiji politički stav plaća i životom“.
BONUS VIDEO: Milan St Protić o kandidaturi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare