Pejić Nikić: Iza Srbije je najgora godina u EU integracijama

U intervjuu za Euraktiv i Betu ona je rekla da očekuje da vlasti Srbije u 2021. reaguju na poruke iz Brisela i pokrenu i ubrzaju pojedine procese, ali nije preterani optimista da će se sve to raditi sa smislom i suštinski.Istraživačica BCBP je rekla da ne očekuje suštinske promene jer problem ne leži u zakonima, nego u stavu i volji, dodajući da je "ponekad čak i očigledna volja da se zakon ne primeni, ili da se promeni nagore pod plaštom proevropskih reformi".Tako se, kako je rekla, cilj ustavnih izmena iz jačanja garancija nezavisnosti pravosuđa izokrenuo u kampanju za veću (političku) kontrolu nad sudstvom i tužilaštvom, Zakon o policiji se menjao da smanji transparentnost i uveća diskreciona ovlašćenja ministra policije, borba protiv terorizma vodi se protiv domaćih nevladinih organizacija...Кao najnoviji primer, ona je navela usvajanje Кodeksa ponašanja narodnih poslanika koji će, kako je rekla, pre služiti za obračune sa političkim neistomišljenicima nego podići nivo demokratije i osnovne pristojnosti u Skupštini.Proteklu godinu Pejić Nikić je ocenila kao najgoru u evrointegracijama Srbije što se, kako je rekla, formalno vidi u neotvaranju nijednog poglavlje a suštinski "u višegodišnjoj mimikriji reformi, srozavanju standarda demokratije i vladavine prava, iščezavanju principa podele vlasti i sve većoj polarizaciji društva u kom se dijalog uporno obesmišljava"."Neotvaranje poglavlja i najkritičkiji godišnji izveštaj Evropske komisije do sada znači da se stalo gledanju kroz prste Vladi Srbije za ove probleme", rekla je ona.Pejić Nikić, koja je i koordinatorka koalicije prEUgovor, kaže i da je pandemija korona virusa samo ogolila stanje zarobljene države koje se godinama razvija uporedo sa pregovorima i štikliranjem stavki iz akcionih planova za poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda, bezbednost).U vezi nove metodologije proširenja EU, istraživačica BCBP je rekla da se još ne zna kako će se primenjivati na Srbiju koja ima jedan neotvoren klaster, u oblasti zelene agende i održive povezanosti, jedan otvoren u celosti a četiri delimično.Кada je o izazovima u procesu proširenja reč, istraživačica BCBP je rekla da taj proces pati od nedostatka kredibiliteta i sa strane Srbije i sa strane EU i da je jedan od ciljeva nove metodologije da to popravi."Sa strane Srbije, pojedine izjave i spoljnopolitički akti dovode u pitanje evropsko opredeljenje zemlje, u praksi se vidi izigravanje reformi, nazadovanje u ključnim oblastima – što ne bi smelo da se desi u državi koja pregovara o članstvu u EU, a kakav su evrointegracije prioritet govori i to da već više od godinu dana Srbija nema šefa Pregovaračkog tima", istakla je Pejić Nikić.Sa strane EU, prema njenim rečima, kredibilitet znači reagovati adekvatno na dešavanja u državama koje teže učlanjenju.Pejić Nikić kaže da je neotvaranje poglavlja u 2020. korak u smeru povratka kredibiliteta, jasna poruka da dosadašnji pristup Vlade Srbije mora da se menja i pritisak u dobroj veri na vlasti da pospeše prave reforme u skladu sa evropskim vrednostima.S druge strane, povratak kredibiliteta znači i da se adekvatno nagrade pozitivne reforme, rekla je Pejić Nikić i ocenila da je "hronični problem procesa proširenja što se na svakoj stepenici puta zahteva saglasnost svih članica EU koje se, pokazala je praksa, ne ponašaju uvek u dobroj veri"."Vraćanje kredibiliteta tako bi značilo i uvođenje odlučivanja kvalifikovanom većinom u Savetu EU za međustepenike na putu od podnošenja zahteva do prijema u članstvo, ali teško da će se države članice odreći moći koju daje veto", rekla je Pejić Nikić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram