Programski direktor Demostata Zoran Panović kaže da u opoziciji postoji jedna dogma - da je većinska podrška Aleksandru Vučiću manipulativna, da su neki ljudi izmanipulisani i da oni glasaju za Vučića. "Ima i takvih i nije ih ni malo. Ali većinska podrška Vučiću je dobrovoljna", kaže Panović. On je, analizirajući u Novom danu rezultate poslednjeg istraživanja Demostata, kazao da bi ruski predsednik Vladimir Putin možda i pobedio Vučića kada bi mogao da se kandiduje na izborima u Srbiji. Kad je počeo rat u Ukrajini, odnos prema EU se pokvario, a prema Rusiji se popravio, po tome smo unikatan narod u Evropi, istakao je. Istraživanje je pokazalo da je jedna trećina ispitanika realno za EU.
Rusi najbliži evropski narod, Putin pokupio slavu među političarima, Evropska unija između Kine i Rusiji.
Možda je iznenađenje što je tolika podrška Putinu i Rusiji, navodi gost Novog dana.
„Takav odnos prema Rusiji je pojačan kad je počeo rat u Ukrajini – odnos prema EU se pokvario, a prema Rusiji se popravio, po tome smo unikatan narod u Evropi“, dodaje.
„Panović podseća da sam uvek govori da je hipokrizija u našem društvu jako velika. „Javno mnenje i stavove definiše pre svega jedna vrsta konfuzije koja proizilazi iz vrednosti i stavova naroda, ali i iz politike vlasti. Jer ako imate konfuznu politiku vlasti koja je vrlo često dvosmislena, onda ne može da bude i drugačije javno mnenje… Konfuzija i kontradikcije su dominantne, a uostalom i predsednik Vučić – njegova tehnologija vlasti se vrši na uzajamno-funkcionalnim paradoksima i sve je u tim partadoksima. Građani jesu svesni da su u međunarodnoj politici velikih sila – kako mali moraju da se odnose – dominantni interesi, ali kada daju svoje konkretne odgovore dominatno opredeljenje su emocije, to ih najviše vodi“, objašnjava način na koji građani formiraju svoje stavove.
Kult ličnosti Putina u Srbiji postoji i pre Vučića, napominje Panović, dodajući da ga je Vučić samo generisao, jer je kroz taj kult gradio svoj. Postoji i stara, identitetska i emotivna bliskost sa ruskim narodom, navodi Panović, ocenjujući da rusofilija i putinofilija nisu isto jer je ovo drugo kult ličnosti.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je takođe popularan u Srbiji, a Panović navodi da je to zbog odnosa sa Vučićem i zbog autoritarne crte koju ima, takođe i mađarski premijer Viktor Orban. Na samitu NATO u Madridu su juče i Orban i Erdogan i niko od njih neće napustiti NATO, a to se često ne povezuje u srpskom javnom mnenju, dodaje.
„Generalno samo jedna trećina građana Srbije je realno za EU, ali i tu postoji konfuzija stavova. Zato smo ubacili u istraživanjima kontrolnu varijablu, pa smo tražili odgovore po pitanju Kosova. Građani Srbije su svesni da EU od Srbije zaista traži da napravi sa Kosovom dogovor, više se ne govori ni eufimistički, e kad sve to znamo šta treba da se ispuni – samo je 17 odsto građana Srbije svesno šta treba da se ispuni… Ako bi sutra bio referendum (za EU), u ovakvom stanju, 51 odsto bi reklo – hvala nećemo, a 34 bi reklo da. Možda mi hoćemo u EU, ali pod našim uslovima“, ocenio je Panović.
Putin je popularan u Srbiji skoro koliko je i Vučić, samo procenat manje je dobio u ispitivanju. Panović kaže da bi Putin, da može da učestvuje na izborima u Srbiji, sigurno ušao u drugi krug, a možda i pobedio Vučića.
U iskazanim stavovima, Kina je prisutna, prema mišljenju Panovića, zbog investicija. Kako ocenjuje, u Srbiji ljudi nemaju pravu percepciju o partnerstvima i bespovratnoj pomoći, jer na primer druga zemlja od koje dobijamo bespovratnu pomoć su UAE.
Crnogorci su dalje ubedljivo najbliži Srbima, Makedonci su drugi, kad se govori o komšiluku, podseća na rezultate istraživanja.
Inače, interesatno je da jedan hrvatski političar, predsednik Hrvatske Zoran Milanović ima tri posto simpatija i podrške u Srbiji.
Od svetskih lidera 11 posto je dobio francuski predsednik Makron. „Građani ipak prepoznaju neke stvari. Ipak Francuska je pokazala kakav takav senzibilitet prema Srbiji, prema našim realnim problemima i dilemama i kada kažu nešto brutalno, oni to kažu da zvuči kao da vam to kažu prijatelji. „I kad je ministarka Lazot rekla, pa zatim i Makron da nećemo skoro u Evropu dok se evropa ne refdefiniše, to je ipak lakše i bolje neko tzv. šolcovanje koji dođe i kaže – vi treba da uvedete sankcije Rusiji, a za nagradu možete da priznate Kosov – to deluje onako malo brutalno“, konstatuje Panović.
Ostatak teksta pročitajte na N1.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare