Ovako bi izgledalo Vesićevo pismo iz vremenske kapsule

Poput nade Beograđana da će se voziti metroom do 2021. godine, pukla je vremenska kapsula Gorana Vesića, te su tako buduća pokolenja ostala uskraćena za “mudru reč iz prošlosti”. I dok čekamo narednu priliku da Vesić pošalje svoju “Priču iz davnina”, predstavljamo vam kako bi moglo da izgleda pismo zamenika gradonačelnika upućeno ljudima iz budućnosti.Dragi čoveče iz budućnosti…. Nazvao bih te prijateljem, ali nisam siguran da li želiš da te tako oslovljavam, jer u poslednje vreme malo ko hoće da se druži sa mnom. S obzirom na to da si ti iz budućnost, a ja imam strah da će svi želeti da me potisnu iz sećanja, osetio sam potrebu da ti napišem nekoliko reči. Pa bar neko da me pamti kad padnemo sa vlasti.Čuo sam mnogi misle da sam ja potrčko svakog režima, ali to baš i nije tako. Evo, danas sam zamenik gradonačelnika, a onaj Radoj, Radičić…. Ma, gradonačelnik….. E, vidite, on mi uopšte ne naređuje, bez obzira što mi je formalno šef. Ja sam taj koji odlučuje koju ćemo ulicu prokopati, gde će palme da njišu granu, hoćemo li staviti skupocenu kamenčinu ili most na livadu.Kažu da zbog toga i nisam baš omiljen u gradu, ali ne hajem mnogo za to. Mene voli jedan čovek i to mi je dovoljno.

Ipak, moram da priznam da sam jedno vreme mislio da Beograđani nisu oduševljeni mojim radom i da tu leži problem. Govorili su da mrzim ovaj grad, da nema dovoljno komunalaca koji bi počistili tragove koje ostavljam za sobom, da se svetim i da uništavam kulturno nasleđe Beograda. A onda sam shvatio da oni zapravo ne razumeju moje emocije i šta nosim na svojoj tananoj duši. Zbog toga sam odlučio da i sam dam doprinos kulturi i da im moje duševno stanje dočaram kroz knjigu o Beogradu u kojoj sam sabrao svoje pismene zadatke iz srednje škole.Međutim, opet su se našli neki pametnjakovići koji su tvrdili da moje delo nema umetničku vrednost. Govorili su da nisam pisac i da su štamparije bezveze arčile papir na mene, ali ja sam im svima zapušio usta kad sam dogovorio da me prime u Udruženje književnika Srbije.Od tog trenutka su shvatili da moja nezajažljivost nema granice i da sam spreman i da budem ono što nisam, samo da bih dokazao da sam u pravu i da su ostali lažovi.

Političku karijeru sam usmerio na dva muškaraca. Jedan je visok, korpulentan, autoritaran i povrh svega - skroman. Drugi je visok, žut i povrh svega - bogat.Ovog prvog sam zavoleo čim je došao na vlast, a ovog drugog sam zamrzeo čim je pao sa vlasti. Prvi mi je dao priliku da se igram sa Beogradom, a drugi me nije hteo ni u stranci, a još je i ukrao 619 miliona evra.Prvi se zove Aleksandar, a drugi Dragan, koji je ukrao 619 miliona evra. Mogao bih o njima da ti pišem ceo dan, ali strah me je da ne pomisliš kako nemam sopstvenu ličnost i da se samo bavim drugim ljudima. A to nije baš tako.O sebi imam visoko mišljenje, a imaju ga i oni koji brzo zaboravljaju. Ko se još seća prvrtanja kocki, moje uloge u Crvenoj Zvezdi, seče stabala i rušenja u Savamali? Da budem iskren, na zaboravu glasača sam u dobroj meri i izgradio svoju političku karijeru. Ipak, kako ulazim u ozbiljnije godine, tako i raste moj strah da će ljudi želeti da me potisnu kao neko traumatično iskustvo i da će na pomen mog imena uslediti rečenica: "Bilo, ne ponovilo se".Zbog toga ti pišem ove redove u nadi da ćeš barem ti u budućnosti svedočiti o mom liku i delu. Verovatno se po meni ništa neće zvati, ali ako se nekim slučajem odlučite da date formulu za političku beskrupuloznost, ja vas molim da moje ime uzmete u razmatranje. Pa da makar u budućnosti budem tamo gde mi je mesto.Srdačno tvoj,Vesić Goran.https://www.youtube.com/watch?v=q5ml5INc9EQPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram