9
Komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji danas je u Beogradu i sastaće se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Usred izborne kampanje za izbore 2. juna, na kojima će na svim listama SNS stajati upravo Vučićevo ime.
Sastanak Vučića i Varheljija počinje u 17 časova, u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, nakon čega će se obratiti javnosti.
U svakom slučaju, trenutak u kom Varhelji dolazi u posetu Beogradu je vrlo interesantan.
Evropsku Uniju uskoro očekuju izbori, a na birališta će i građani Beograda i velikog broja gradova i opština širom Srbije. Treba naglasiti i da su poslednjih šest meseci u našoj državi obojeni borbom opozicije za izborne uslove, u toku koje smo imali i Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se zahtevala istraga decembarskih izbora. Dolazak Varheljija trebalo bi da pošalje signal Evropi… ali ne onaj koji ide u prilog opoziciji.
Kad se svemu tome doda višegodišnja priča o dobrim odnosima Varheljija i Vučića, jasno je u kom pravcu sve ide.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Novu kaže da nema sumnje da je dolazak Varheljija poruka podrške režimu u Srbiji i da nije slučajan tajming posete, dve nedelje pre izbora.
“To je očekivano od jedinog saveznika kojeg Vučić ima unutar EU i potvrda autokratske privlačnosti koja postoji između dva načina vladanja. Istina je da takva bliskost s Orbanovim režimom predstavlja antireklamu putu Srbije ka EU, a očigledno je da Vučić i njegova vlast žele da ojačaju to neliberalno krilo u EU. Orban često govori da Srbija prva treba da uđe u EU, jer su njemu potrebni saveznici”, kaže Jakšić i dodaje:
“Vlast u Srbiji tesno sarađuje i sa Fides, kojoj preti opasnost da bude suspendovana iz stranke evropskih naprednjaka (EPP). Na sve to, kad se zna bekgraund Varheljija, da je on Orbanov čovek u EU i da ima lošu reputaciju, uz više nego provokativan izbor datuma posete, jasno je da je on tu da pomogne Vučiću i njegovom režimu”.
Kad je o samom Varheljiju reč, prošle godine je Evropski parlament usvojio izveštaj u kom se, između ostalog, apeluje na pokretanje nezavisne istrage protiv komesara za proširenje, a u vezi sa njegovim ponašanjem prema zemljama kandidatima za članstvo u EU. Pojedini evroparlamentarci naveli su tad za “Novu” da je Varhelji umanjivao neuspehe Srbije da sprovede reforme, te da je tražio od ljudi koji su u njegovim direktoratima da se ulepšavaju izveštaji o napretku država kandidata.
Evroparlamentarci su tako zatražili od Evropske komisije da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li ponašanje i politike koje sprovodi komesar predstavljaju kršenje Kodeksa ponašanja za članove Komisije i komesarovih obaveza koje ima po ugovoru.
Tonino Picula, poslanik u EP tad je rekao za Novu da je suština zahteva za otvaranje istrage protiv Varheljija bila u sumnji da je „minimizirao neuspehe Srbije da sprovede adekvatne reforme u pogledu vladavine prava i nezavisnosti institucija, kao i slobode medija, čime se čini kako je pokušao Srbiju dovesti u povoljniji položaj“.
Varhelji je branio režim u Srbiji i po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.
„Za mnoge države članice je to najvažniji kriterijum. Međutim, prema pregovaračkom okviru i novoj metodologiji, usklađivanje nije kriterijum za suspendovanje pregovora”, kazao je Varhelji tom prilikom.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
