Opet se pominju sankcije: Zašto SAD uvode zakon o Srbiji i regionu

Američki senatori iz Demokratske i Republikanske partije predložili su uvođenje zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, koji bi, između ostalog, podrazumevao borbu protiv korupcije i uvođenje sankcija za “destabiluzujuće aktivnosti” u regionu.Taj zakon predviđa unapređenje regionalne stabilnosti i to uspostavljanjem programa koji podstiče “inkuzivni ekonomski razvoj”, izradu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, a istovoremeno se insistira da budu sankcionisani oni koji ugrožavaju mir na Zapadnom Balkanu.Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, navodi za “Novu” da tim zakonom Amerikanci šalju poruku političarima u regionu da postoji konsenzus da se SAD značajnjije uključi u proces donošenja odluka u regionu, jer su oni to više od deceniju prepustili EU, ali ona sa tim nije uspela samostalno da se izbori.“Mislim da je to njihova velika najava i EU, da oni sada više žele da se uključe. Ovo je poruka i političarima u regionu da će se oštrije sankcije preduzimati prema njima. Tu pre svega mislim na Dodika, Izetbegovića, ali i Vučića, da će se fokus staviti na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer svi bezbednosni podaci stranih država pokazuju da se političari na vlasti u gotovo svih šest bivših republika jugoslavije značajno obogatili”, kaže Beširi.Inače, godinama unazad američko ministarstvo finansija uvodi sankcije i srpskim državljanima i nije poznato šta će se promeniti donošenjem ovog zakona. Na crnoj listi SAD trenutno je 37 ličnosti i kompanija iz Srbije. Među njima je tragovac oružjem Slobodan Tešić i njegove kompanije, Goran Andić i Milan Subotić, koje Amerikanci povezuju sa Tešićem, Svetozar Marović, bivši predsednik Srbije i Crne Gore, Radoičić Milan, potpredsednik Srpske liste, i njegove firme…

U predloženom dokumentu takođe se navodi da je smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskog prirodnog gasa u nacionalnom interesu SAD, te da bi rastući uticaj Kine u ovom regionu bio štetan po stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom.Beširi kaže da postoji priča da je predsednik Vučić rekao zapadnim partnerima da bi možda uveo sankcije Rusiji, ali da Srbija nema alternativu i da očekuje i od EU i SAD da im nešto ponude.“Moguće da je ovo novi vid podrške. Ona međutim neće biti moguća ako bude skuplja od podrške koju trenutno Srbija ima (iz Rusije). Što se tiče Kine, tu je američka spoljna poltikavrlo jasna i vrlo direktna. Za njih je užasnoproblematično to što na tržište Srbije dolaze kineski investitori koji su naširoko poznati pre svega u istočnoj Africi i južnoj Aziji, da ne prezaju od korupcije, da izbegavaju zakone, a da im lokalni korumpirani političari to omogućavaju. Oni vide kao bezbednosnu pretnju ukoliko bi Srbija u nekoj doglednoj budućnosti upala u malo veći dug prema Kini”, zaključuje sagovornik našeg lista.Miloš Nikolić, predsendik organizacije Libek, navodi za “Novu” da Amerika percipira Zapadni Balkan kao potencijalno nestabilan region. On podseća da su ranije izvori nestabilnosti bili oružani sukobi, a u nekoj kasnijoj fazi naglasak je bio na organizovanom kriminalu…

“Sad nekako sav fokus jeste na tome da ovo naše podrućje postaje ranjivo zbog ucenjivačkog kapitala Rusije, pre svega prema Srbiji. Tu vide potencijal da može da se krene stranputicom, ukoliko jedna stvar povuče drugu. Ukoliko bi Srbija u narednom periodu vodila malo jasniju prozapadnu politiku, Rusija bi mogla putem različitih instrumenata da destabilizuje ovaj region, kroz taj neki uticaj zbog vlasništva u energetskom sistemu”, smatra Nikolić.On navodi da SAD to vidi kao potencijalni bezbednosni izazov za region, što nije u njihovom interesu, jer će u tom slučaju da budu ugrožene i neke njihove investicije i svi projekti koji su započeti.“U pitanju su i Moravski koridor i priča o ulaganju u Đerdap 3 hidroelektranu… Oni tu vide uticaj Kine i Rusije, autoritarnih sistema sa Istoka, kao potencijalni bezbednosni rizik jer može da ugrozi stabilnost institucija, da ugrozi društvenu stabilnost i samim tim da bude na štetu njihovih interesa i da čak ima šire posledice. Ako se u kontekst stave razgovori Beograda i Prištine i jedan narativ koji provejava, da je Balkan na ivici rata, da postoji mogućnost da dođe do oružanog sukoba, to je nešto što se vidi kao rizik”, dodaje Nikolić.

BONUS VIDEO Hilov povratak na brdoviti Balkan

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortikristoferhilmm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3361713"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram