1
Nekoliko hiljada srpskih građana na KiM će nakon uvođenja vizne liberalizacije za Kosovo ostati u jednom vakuumu paralelnih institucija i neće moći da dobiju kosovske pasoše, čak ni ako to budu želeli. Zbog problema s izvodima iz matičnih knjiga, nemogućnosti da dokažu da su rođeni na teritoriji Kosova, nepriznavanja brakova i raznih drugih razloga oni ne mogu da dobiju kosovsko državljanstvo, pa samim tim ni njihove pasoše. Kod prijavljivanja na adresu u Srbiji postoje neki drugi problemi, tako da praktično postaju “ničiji ljudi”.
Poslanici Evropskog parlamenta u sredu su podržali ukidanje viza za građane Kosova, a sporazum predviđa da to stupi na snagu 1. januara 2024. godine.
Ovo, međutim, ne važi za Srbe na KiM koji imaju srpska dokumenta. Prema Uredbi Vlade Srbije iz 2009. godine, državljanima Srbije koji imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji, kao i onima kojima su uverenja o državljanstvu izdata od organa nadležnih za područje KiM, a nemaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, pasoši se izdaju u Koordinacionoj upravi MUP-a Srbije. Za ove građane vize će i dalje biti obavezne, iako je Srbija u bezviznom režimu od 2009, a sad je to omogućeno i Kosovu.
Kao moguće rešenje se nameće da ovi građani prijave prebivalište u Srbiji i dobiju srpski pasoš ili da prihvate kosovski.
Međutim, i tu ima problema.
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice za novine “Nova” kaže da problem postoji od avgusta 2009. godine kada je stupila na snagu vizna liberalizacija Srbije.
“U tom trenutku se izdavanje pasoša iz Raške prebacuje za Beograd u Koordinacionu upravu MUP Srbije. Kako bi putovali bez viza mnogi građani sa KiM su menjali prebivalište i prijavljivali se na adresama u Srbiji. Međutim, Evropska unija je 2010. poručila da su stanovnici Kosova sa pomenutim pasošima izuzeti od bezviznog režima. To su tražili zbog, kako su oni naveli, opasnosti od ilegalne migracije, zbog toga što Srbija ne može da tvrdi, da garantuje tačnost podataka koja se nalaze u tim ličnim dokumentima, zbog toga što nema izvršnu vlast, posebno policiju, na teritoriji Kosova. Sve to je doprinelo ozbiljnoj diskriminaciji državljana Srbije sa prebivalištem na Kosovu“, navodi Andrić Rakić.
S druge strane, postoje mnogi građani srpske nacionalnosti na KiM koji ne mogu da dobiju ni kosovska dokumenta.
Dobijanje kosovskog državljanstva je regulisano posebnim zakonom, u kome, pored ostalog, piše da se ono stiče i „rođenjem, naturalizacijom i na osnovu člana 32.“
Ovaj član predviđa da se državljanima Kosova smatraju sve osobe „koje su 1. januara 1998. godine bile državljani Federativne Republike Jugoslavije i koje su tog datuma imale stalno prebivalište na Kosovu“. Istim članom se definiše da će se podzakonskim aktima definisati kriterijumi kojima će se dokazivati državljanstvo Savezne Republike Jugoslavije, kao i prebivalište na Kosovu do januara 1998. Takođe, u Zakonu se navodi da se svaka osoba koja je registrovana „kao stalni stanovnik Republike Kosova shodno Uredbi UNMIK-a, smatra državljaninom Republike Kosova“. Međutim, na severu KiM ima građana koji nakon rata nisu želeli da se registruju pri administraciji UNMIK-a. Onima koji nisu registrovani pri UNMIK-u, iako su rođeni pre 1998. izdaje se izvod iz matične knjige rođenih, ali deo gde piše državljanstvo, a gde bi trebalo da piše Kosovar, je prekrižena. Ti građani moraju da pokreću proces prijave državljanstva za šta su im opet potrebna dokumenta koja oni ne mogu da izvade.
Poteškoće oko vađenja kosovskih dokumenata imaju i oni građani koji su „igrom slučaja“ rođeni u nekom gradu u Srbiji, a sada žive na KiM, odnosno i od njih se traži da pokrenu proceduru prijave državljanstva umesto verifikacije.
Takvih građana je, prema proceni Milice Andrić Rakić nekoliko hiljada.
“Četiri do pet hiljada ljudi neće imati pristup kosovskim pasošima. To je moja pretpostavka. Ne verujem da će se tim ljudima iko baviti, ni Beograd, ni Priština, ni EU. Oni su prepušteni sami sebi”, zaključuje Andrić Rakić.
Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi izjavio je nakon potpisivanja akta o viznoj liberalizaciji da svi koji imaju pasoše izdate u Srbiji, imaju rok od osam meseci da uzmu legalne kosovske isprave, kako bi bi mogli da putuju bez viza u zemlje Evropske unije.
BONUS VIDEO: Šta vizna liberalizacija znači za Srbe na Kosovu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
