Nek nam je Bog u pomoći: Vučić je i zvanično bacio sve karte na Trampa

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić potpisao je u sredu "Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu" sa kompanijom "Affinity Global Development".

Ova kompanija je u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

Vesić je saopštio da Vlada Srbija nije prodala ovo zemljište, već ga je iznajmila na 99 godina.

"Investitor je preuzeo obavezu da, ukoliko ne završi investiciju u roku koji je određen ugovorom, Republici Srbiji vrati bez nadoknade zemljište i ono što do tada bude izgrađeno. Zemljište ostaje vlasništvo Republike Srbije", rekao je Vesić.

Komentarišući to što je Trampovom zetu, ipak, ustupljena zgrada koja ima ili je makar imala status kulturnog dobra ove države, predsednica Evropskog pokreta Srbije Jelica Minić za Novu kaže da ovaj ugovor otvara bar tri pitanja.

Uključivanje u Trampovu kampanju

“Prvo, da li se time vređaju osećanja građana Srbije da simbol bombardovanja, koje je opravdano i naveliko osuđivano, "revitalizuju" oni koji su to bombardovanje izvršili? Nešto kao da je izgradnja memorijalnog centra "Šumarice", u Kragujevcu, poverena Nemcima 25 godina nakon Drugog svetskog rata. Drugo, da li se Srbija direktno uključila u američku predsedničku kampanju i šta ako Tramp ne pobedi? Treće, da li će potpisani ugovor biti u celosti dat na uvid javnosti i da li je on postignut nakon javnog nadmetanja najboljih ponuđača”, kaže Minić i zaključuje:

“Tužna je konstatacija da naše memorijalne centre obnavljaju strane države, a Srbija ih selektivno zaboravlja ili uništava, već prema potrebi”.

Uključivanje režima Aleksandra Vučića u Trampovu kampanju, koju Minić pominje, ne bi se desilo prvi put.

Iako je na prvim izborima na kojima se Tramp kandidovao, Vučić podržao Hilari Klinton, rekavši da to radi zato što je pametan, ubrzo je počeo da pokazuje veliku naklonost prema novoizabranom predsedniku SAD. Tokom četiri godine njegovog mandata Vučić se hvalio da se rukovao s Trampom u pauzi zasedanja Generalne skupštine UN i kako je čak uspeo da ga zadrži na nekoliko minuta i pozove ga u posetu Srbiji. Svetski mediji su pisali da je Vučić jedini svetski političar koji je podržao Trampa tokom masovnih demonstracija protiv rasizma u SAD.

Na samom kraju Trampovog mandata, usred njegove predizborne kampanje, predsednik Srbije je potpisao Vašingtonski sporazum, kojim je pristao da izmesti ambasadu Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim (što je izazvalo gnev arapskog sveta), da diverzifikuje snabdevanje gasom (što je naljutilo Moskvu), te da zabrani uvoz 5G tehnologije iz Kine (iritiranje čeličnog prijatelja Srbije).

Zauzvrat je dobio na poklon penkalo i ključ Bele kuće.

Grenel kao karika povezivanja

Neposredno nakon Vašingtonskog sporazuma, osvanuo je natpis „Most Tramp“ na Brnjačkom mostu, nad jezerom Gazivode, a uz njega i transparent na engleskom da se kosovski Srbi zahvaljuju američkom predsedniku jer im je „doneo mir“.

Na ovaj način praktično je sprovedena ideja tadašnjeg specijalnog izaslanika predsednika SAD za pregovore Srbije i Kosova Ričarda Grenela. On je, naime, u jednom od brojnih intervjua nakon potpisivanja sporazuma, rekao da je u žaru rasprave o tome da li u sporazumu Gazivode treba da bude oslovljeno kao tako ili po albanskom pozivu „Ujman“, on u šali predložio da se jezero nazove Trampovo jezero.

„Nakon nedelja borbe u vezi sa sporazumom kada je i dalje trajala borba oko imena, rekao sam, znate, ja ću govoriti Jezero Tramp kako ne bi birao strane i naljutio nekoga. Oba lidera su skočila i rekla, meni je to u redu, hajde da ga zovemo Jezero Tramp“, rekao je tada Grenel.

Od tada do danas veze Grenela sa režimom u Beogradu samo su jačale.

Grenel nikada nije skrivao bliskost sa predstavnicima vlasti u Srbiji, pa je tako dolazio u Srbiju i nakon što je Tramp izgubio izbore i kada više nije obavljao funkciju specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Često je u medijima viđen kao neko ko favorizuje Srbiju. I on sam je tvrdio kako su dva problema u dijalogu Beograda i Prištine – Evropa koja vodi dijalog i Vlada Aljbina Kurtija.

U julu 2022. godine se prilikom predavanja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu „pravdao“ kako ga ne plaćaju srpske vlasti, navodeći da su to klevete i neistine.

Tada je istakao da je došao u Srbiju sa grupom ljudi iz privatnog sektora kako bi videli mogućnosti za investiranje u regionu, a na pitanje da li će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odgovorio je da bi mu bila čast.

„Ja sam Amerikanac koji voli ovaj region i želim da pomognem“, tvrdio je Grenel.

Koliko je blizak sa srpskim vlastima, govore i njegove društvene mreže. Američki diplomata je tako objavljivao i slike iz noćnog provoda sa ministrom finansija Sinišom Malim u jednom beogradskom lokalu, a često komentariše dešavanja koja se tiču Srbije i Kosova.
Pričao je i o Generalštabu.

„Čast nam je da budemo partneri sa Srbima kako bismo lokaciju zgrade Generalštaba pretvorili u višenamenski objekat svetske klase, čije bi središte bilo Memorijal, kao mesto sećanja na njegovu istoriju“, izjavio je tada Ričard Grenel.

Nije prvi put da se Vučić kocka

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da je jasno da Vučić ponovo igra u timu Tramp.

“I sa i bez te prodaje svakako bi naša vlast bila naklonjenija Trampu. Razlika je u tome da su ranije ti dogovori bili politički isplativi, a sad su i ekonomski. Na ovaj način se očekuje da srpska vlast dobije naklonost Trampa, jer se radi o nekom ko mu je blizak, a što će naknadno otvoriti mogućnost za dalje investicije”, kaže Subotić.

On ističe da ovo nije prvi put da se Vučić kocka sa podrškom nekom kandidatu i da je ranije uglavnom grešio.

“Nije mu to kockanje išlo od ruke. Međutim, sada mislim da neće pogrešiti. Ako se ne dogodi neki novi šok i preokret, mislim da sad više nije pitanje da li će pobediti Tramp, već šta će biti kad Tramp pobedi”, zaključuje Subotić.

Reč, dve o Generalštabu

Što se tiče zgrade Generalštaba, reč je o modernističkoj građevini koju je projektovao srpski i jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović. Građena je između 1956. i 1963. Bombardovana je u noći između 29. i 30. aprila i između 7. i 8. maja 1999. Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane imaju status kulturnog dobra.

Njujork tajms je 18. marta objavio da je na mestu Generalštaba planirana investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.

U planu je izgradnja dve visoke zgrade sa stanovima. Planove dizajna projekta objavio je Džared Kušner. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao da ga ova ideja "oduševljava" iako je tvrdio da je sa njom "delimično upoznat".

Opozicija se ovom projektu otvoreno protivi.

BONUS VIDEO: