Minuli 14. novembar 2019. godine bio je kišan, ali ne preterano hladan dan. Na vlažnom kolovozu autoputa, negde iz pravca Beograda ka unutrašnjosti Srbije, bahati vozač "isekao" je kolonu automobila koju su činili inspektori MUP. Iznervirani, policajci su zaustavili vozača i legitimisali ga. Vozač je dao saobraćajnu i vozačku dozvolu, a njegov saputnik legitimaciju policije. Ime lažnog nosioca MUP-ove isprave bilo je Predrag Koluvija.
Autori: Tanja Milovanović – Mihailo Jovićević
Iste noći, negde u bespućima jednog industrijskog dobra u Staroj Pazovi, uhapšeno je još devet osoba, pod sumnjom da su, kako će to policija suvoparno definisati, neovlašćeno proizvodili i distribuirali opojne droge. To industrijsko dobro bilo je „Jovanjica“, a uhapšeni „dileri“ bili su: Sergej Mrđa, Vlada Živojinović, Branislav Miljević, Zdravko Milošević, Stevan Holić, Vule Bojović, Petar Živojinović, Petar Hricaj i Boban Jovanović. Naknadno, ovom spisku će se pridružiti i obaveštajaci iz BIA i VOA. Na ravne časti.
Prvo muk
Ono što su novinari crne hornike očekivali međutim nije usledilo: od MUP, inače sklonog izveštavanju o svim manjim i većim akcijama, ni traga ni glasa. Za ovu aferu srpska javnost saznala je tek krajem godine, nekih mesec dana kasnije, kada je narodni poslanik Miroslav Aleksić, na konferenciji u Narodnoj skupštini, ukazao na to da se MUP Srbije nije oglasio povodom rekordne zaplene droge pronađene kod Stare Pazove.
“Jovanjica” je svetlost dana ugledala tek dve nedelje nakon hapšenja Koluvije, a ubrzo su isplivale i nove činjenice, ali i sumnje u ovom slučaju. Tako je Aleksić ukazao i na navodne veze predsednika države Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja sa vlasnikom “Jovanjice”. On je tada istakao i da ima saznanja da je uhapšeni Koluvija nakon privođenja zvao brata predsednika Srbije. Informacija nije potvrđena.
Situacija se ubrzano komplikovala.
Krediti i posete ministara
Istraga je utvrdila da je tokom upada na poljoprivredno dobro otkriveno da se u plastenicima na ovom imanju nalazi oko 649,4 kilograma osušene marihuane, ali i plantaža od 65.581 stabljika kanabisa. Istraga medija, najpre „Insajdera“, pokazala je da je “Jovanjica” dobila najmanje tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u ukupnom iznosu od 3,9 miliona evra.
Nove sumnje u to da ova afera nije mogla da prođe bez znanja državnog vrha bacila je i činjenica da su imanje “Jovanjica” često posećivali pojedini politički funkcioneri, među kojima je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, zatim Dragomir Petronijević iz Gradskog veća Beograda, ali i Dragan Sikimić, koji danas vodi Agenciju za borbu protiv korupcije.
Na političkom frontu, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević podneo je krivičnu prijavu protiv braće Vučić, Aleksandra i Andreja, kako bi kroz istragu bilo dokazano da nisu imali veze sa Koluvijom i Jovanjicom. S pravne tačke gledišta potez je bio na ivici krivične odgovornosti za lažno prijavljivanje, ali je politički bio „poen“ za SNS, nakon što je istragom utvrđeno da kontakta nije bilo.
Svedočenje malog Sente
Krajem 2019. godine u javnost izlazi mali Senta, načelnik Odeljenja za narkotike beogradske policije Slobodan Milenković. Milenković, inače sin ličnog telohranitelja Slobodana Miloševića, u svedočenju pred kamerama Biroa MUP, rekao je da na njega nije vršen pritisak u slučaju „Jovanjica“, te da ima punu podršku od ministarstva u radu na slučaju.
Iskaz u javnosti, međutim, bio je potreban nakon što je N1 objavila da je Milenković dao iskaz na poligrafu samo nekoliko dana ranije, u slučaju koji navodno nije povezan sa „Jovanjicom“, ali mu je tajming bio simptomatičan. I to je, nekako, prošlo.
Pred tužiocem, Milenković će kasnije detaljno ispričati kako je došlo do hapšenja Koluvije. Inspektor je tokom saslušanja izjavio i da je policija prilikom pretresa na imanju pronašla i pušku za obaranje dronova, koja je koriščena radi bezbednosti imanja. Potom je dodao da mu nije poznato od koga su se čuvali, da li od policije ili nege druge službe. Nakon hapšenja Koluvije, kako je tvrdio inspektor, privedeni su i Zdravko Milošević i Stevan Holić koji su bili direktni distributeri proizvedene droge.
Rekao je, takođe, da je njegovo odeljenje od ranije znalo da se Koluvija bavi porizvodnjom marihuane.
Optužnica na više stotina strana
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Koluvije, a sud ju je potvrdio 10. juna. Optuženi su tokom saslušanja u tužilaštvu negirali krivično delo za koje se terete.
U optužnici se navodi da je grupu organizovao Koluvija, da je njegova uloga bilo obezbeđivanje i instaliranje opreme za uzgajanje kanabisa u veštačkim uslovima i opreme za uzgajanje lista, grana, cvetova, zatim opreme za sušenje, razmeravanje, vakumiranje, pakovanje opojne droge, kao i izdavanje naređenja ostalim optuženima, inače zaposlenim na ovom imanju.
Kao njegovi bliski pomoćnici, optužnicom su označeni Sergej Mrđa i Vladan Živojinović, koji su Koluvijina naređenja potom izdavali ostalim pripadnicima kriminalne grupe. Optuženi Živojinović imao je zadatak da kontroliše proizvodnju opojne droge, dok su ostali okrivljeni imali dužnost uzgajanja kanabisa, odnosno održavanje neophodne vlažnosti, temperature, svetlosti, zatim navodnjavanje, ali i ostale radnje neophodne za proizvodnju te biljke.
Živojinović je, kao agronom, vršio i proveru kvaliteta biljke.
Jedan od svedoka u ovom postupku, Aleksandar Trifunović, takođe radnik “Jovanjice”, ispričao je tokom saslušanja da su zaposleni u firmi komunicirali preko posebne aplikacije “Razgovor”, kako bi se sprečila industrijska špijunaža. Uglavnom su se preko nje dopisivali i kada su bili u inostranstvu. Ispričao je i da je preko te aplikacije najčešće komunicirao sa Predregom Koluvijom, oko toga da li je nešto urađeno ili nije, ali i oko finansija.
Šta dalje?
Optužnica se, međutim, nije bavila bočnim krivičnim delima i potencijalnim zloupotrebama koje su se iz „Jovanjice“, tog kukavičjeg jajeta, izglegle.
Najpre, u njoj nema zaključaka o tome ko je Koluviji izdao tu lažnu ispravu MUP. Taj policijski funkcioner morao bi da odgovara. Takođe, tužilaštvo za organizovani kriminal nije se bavilo kreditiranjem „Jovanjice“, odnosno činjenicom da je država, praktično, sama finansirala kriminal.
Slučaj je daleko od zastare, možda i dočeka drugačiji epilog.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare