Od okončanja izbora 3. aprila na površinu su izbili svi sukobi među proevropskim opozicionim strankama, toliko veliki da su dobar deo birača razočarali i odveli u apatiju. Do novog izlaska na birališta u Beogradu nije ostalo puno vremena, pa se postavlja pitanje na koji će način opozicija motivisati građane da izađu na glasanje i šta učiniti da na ponovljenim izborima makar ponove rezultat sa prethodnih.
Malo je verovatno da bi opozicija okupljena u koaliciji Ujedinjena Srbija sada mogla da osvoji i približno isti broj glasova kao na prethodnim izborima. Odlazak lidera SSP Dragana Đilasa na sastanak sa predsednikom SNS Aleksandrom Vučićem bio je okidač da svi oni sukobi, koji su dugo držani pod tepihom, izađu na videlo, pa su na dnevnom nivou razmenjivane optužbe i otrovne strelice.
Novi izbori u Beogradu čine se vrlo verovatnim, ali se postavlja pitanje kako ovakva opozicija može da pobedi na tim izborima, što je makar formalno i cilj.
Bojan Pajtić, nekadašnji predsednik DS i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, navodi za Nova.rs da spuštanje tenzija od strane dela opozicije neće dobro uticati na mobilizaciju opozicionih birača, jer su oni nezadovoljni i ljuti.
“Pitanje je da li opozicija, ukoliko bude imala ovako mek nastup prema režimu, može računati na isti broj glasova koji je dobila na prethodnim izborima. Ima naravno vremena da se to popravi i do decembra i do marta, tako da nije sve izgubljeno. Ali, ako se bude išlo na ovakav način teško da se može očekivati da će biti istog skora. Takođe, opozicija se neposredno nakon izbora uhvatila za guše i to nije poželjno. Ne samo zbog toga što će liste očigledno biti manje, pa će samim tim biti manje sabiranja glasova, a još manje sinergije, nego i zbog toga što svaki konflikt deo birača vodi u apsistenciju”, ističe Pajtić.
On smatra da bi opozicija generalno lošije prošla kada bi danas bili održani izborima, ali navodi da to ne znači da ako prestanu da se svađaju i povlađuju režimu da se neće vratiti neki rezultat koji bi omogućio parlamentarnu većinu.
“Na rezultat opozicije pozitivno može da utiče negativan razvoj događaj u Ukrajini, u tom smislu što će pritisci na Vučića da sve više da zauzima stranu i preduzima mere biti sve veći. Njima neće moći da odoli jer je na neki način ucenjen ratno huškačkom prošlošću i kriminogenom sadašnjošću i on će zbog svojih interesa nekakve ustupke Zapadu morati da čini. To će svakako jačati desnu opoziciju. Spoljno političke okolnosti ide na ruku opoziciji, pre svega desnoj, unutašnje političke okolnosti idu na ruku režimu. Međutim, one zavise pre svega od opoizicije tako da ako bude dovoljno mudra može da napravi parlamentarnu većinu u Beogradu”, zaključuje Pajtić.
On navodi i da prestrojavanja opozicije koja bi vodila ka tome da se ona usitnjava nisu dobra vest.
“Mogu da dovedu do toga da opet padne jedan broj glasova na izborima i da dođemo u situaciju da opozicija možda čak i ponovi onaj rezultat, da dobije 70.000 glasova više u zbiru u Beogradu nego režim ,ali da se to ne pretoči u veći broj mandata. Prestrojavanja jesu legitimna ali nose sa sobom veliku opasnost da se ponovo nađemo u istoj situacija u kojoj smo se našli sad”, kaže Pajtić.
Dušan Vučićević, docent na FPN i osnivač agencije za istraživanje javnog mnjenja “Sprint insajt”, navodi za naš portal da bi na opoziciju pozitivno moglo da utiče i neka vrsta prihvatanja odgovornosti i uvlačenje nekih novih lica u kampanju, koji mogu da uliju poverenje biračima.
“Premalo je vremena da bi se tako nešto uradilo, a sa druge strane ne verujem da postoji volja da ovi ljudi koji trenutno sede u tim političkim partijama povuku u rikverc i da prepuste nekom drugom da bude glavno lice u kampanji. To ne mogu da kažem da to važi za partije sa desnice, jer oni manje više imaju mlade ljude koji vode te politike partije i koji su ostvarili solidan rezultat u odnosu na startne pozicije u odnosu na prošle beogradske izbore”, kaže Vučićević.
Na rejting opozicije bi, kako navodi, mogla pozitivno da utiče i ekonomska kriza. On dodaje da korupcionaške afere vlasti nisu preterano uticale na podršku koju SNS ima među građanima, i to zato što je ekonomski standard građana ipak rastao – premalo i presporo, ali jeste išao uzlaznom putanjom.
“Usled čitave geopolitičke situacije verovatno ćemo u narednom periodu imati ozbilnije ugrožavanje životnog standarda građana, bez obzira na to da li ćemo doneti odluku da uvedemo ili ne uvedemo sankcije. Pitanje je da li će ti građani koji slušaju o korupcionaškim aferama, u praznim stanovima i sa praznim frižiderima,reagovati na isti način. Pretpostavljam da neće i da će zbog toga i vlast pokušavati na svaki način da taj pad bude što blaži. Ako se desi neki ozbiljnije pad životnog standarda na jesen, još veća poskupljenja nego što ih sada imamo, onda možemo da očekujemo da opozicija ima prostor da takvu situaciju iskoristi”, zaključuje Vučićević i dodaje da bi desnica mogla da iskoristi i uvođenje sankcija Rusiji.
On smatra da je opoziciji potrebno i profesionalnije vođenje izborne kampanje.
“Kad pričamo o istraživanjima javnog mnjenja, ne koristimo ih samo da bismo utvrdili koliko građana podržava koju listu ili partiju. Nego zato što je to osnov za kreiranje poruka i pravljenje strategija kampanje. Ako govorimo o prethodnim izborima, onda je očigledno da smo imali lažna istraživanja javnog mnjenja, koje je opoziciji neko podvaljivao… Nije problem što su oni samo imali podatke da osvajaju 27 ili 29 odsto glasova, ubedljivo pobeđuju u Beogradu, nego što u njima nema egzaktnih podataka o tome šta građani misle, čemu se nadaju, čega se plaše… A da biste napravili dobru izbornu strategiju prvo morate da vidite šta misle vaši birači, kako da ih utvrdite, da ne pobegnu kod nekog drugog, šta misle neopredeljeni, čega se oni plaše, kakve oni politike očekuju… Da na osnovu svega toga pravite neku strategiju i kreirate poruke i politike… Tako da neka vrsta profesionalizacije i ozbilnijeg shvatanja tog posla mogla bi da odeđeni rezultat”, navodi Vučićević, ali ističe da su sve ove prethodno tri pomenute stvari malo verovatne.
BONUS VIDEO Pavle Grbović o EPS-u
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare