Pored brojnih neprimerenosti koje Aleksandra Vučića izdvajaju od ostalih svetskih državnika, tu je svakako čuvena kineska tabla na kojoj nam predsednik svakodnevno ilustruje kako zapravo odlično živimo. Građani Srbije tako sa table uživo gledaju kako nam BDP skače od grafikona do grafikona, saznaju i koliko kilometara puta se prostire pred njima, koliko graška i pirinča imamo u ratnim rezervama, koliko nam je dece u vtićima, a koliko gaze u bolnici … Ono što se, međutim, nikad ne nađe u Vučićevoj bojanci su desetine tajnih ugovora koje Vlada Srbije sklapa daleko od očiju javnosti, čijim novcem trguju. Milionske koncesije, nabavke, prodaje, kupoprodaje dogovaraju se “ispod žita”, na zatvorenim, mistreioznim sastancima na kojima se država ustupa, rentira i rasprodaje izvesnim “šeicima”, “Norvežanima”, “kineskim prijateljima”… U većini slučajeva, javnost za njih sazna tek kada bude prekasno po njihovo lično, ali i po javno dobro.
Kao što celog leta čekaju odložene i okasnele avionske letove i izgubljen prtljag, građani Srbije tako već četiri godine čekaju na uvid tajni koncesioni ugovor kojim je Vlada Srbije ustupila na rukovođenje beogradski Aerodrom Nikola Tesla strancima.
Francuski „Vansi“ preuzeo je upravljanje aerodromom u decembru 2018, ali do danas javnost nije upoznata ni pod kojim uslovima, ni iz kojih razloga. Šta piše u misterioznom ugovoru čini se ne zna ni resorni ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji se nedavno na svom instagram profilu zdravo naljutio na francuske koncesionare zbog “javašluka”, te im zapretio konkurencijom. Vesićeva pretnja očigledno nije dala nikakav rezultat, s obzirom na to da haos na aerodromu ne prestaje, a na sličnu reakciju naišla je i Vučićeva “molba” Vansiju “da montiraju nove trake i da zaposle više ljudi”. Građani Srbije očigledno neće nikada saznati šta piše u ovom ugovoru, ali je iz viđenog vrlo jasno da u njemu ne piše da je koncesionar obavezan da izlazi u susret ministru i predsedniku Srbije, a očigledno ni putnicima.
Transparentnost Srbija još od 2017. pokušava da dobije informacije koje su prethodile donošenju odluke da se uopšte aerodrom da u koncesiju. Ministarstvo i Komisija za javno-privatna partnerstva su se pozvali na to da je prema odluci Vlade Srbije reč o strogo poverljivim dokumentima i da samo Vlada može da odluči o ukidanju tajnosti.
Vlada je, takođe, uskratila informacije, a upravni spor u tom slučaju traje već 5,5 godina“, navodi se u saopštenju Transparentnost Srbija.
Zahvaljujući Vučićevoj tabli, građani Srbije su nedavno saznali i da je Vlada Srbije još pre šest meseci prodala zemljište na kom se nalazi Beogradski sajam.
Ovaj detalj Vučić je pomenuo kao sporednu, nebitnu informaciju, tokom iznošenja svoje vizije o “Beogradu 2027.” Tako su građanima ovlaš saopšteno da je ovo zemljište prodano po još jednom tajnom ugovoru potpisanom još polovinom marta, i da je novi vlasnik kompanija “Beograd na vodi”, u kojoj većinski udeo od 68 odsto ima arapska firma “Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C”. Kao i o bilo čemu što je vezano za Beograd na vodi, Vučić na svojoj table ni ovaj put nije nacrtao najbitnije detalje, tako da je ostala nepoznanica po kojoj ceni je prodato ovo zemljište i pod kojim uslovima. Prema analizi “Nove”, država je u ovom poslu morala da dobije najmanje 50 miliona evra.
Jedna od prvih odluka Vlade Srbije po izbijanu epidemije korona virusa bila je da se sve javne nabavke medicinske opreme proglase državnom tajnom. Već sutradan po progašenju vanrednog stanja, 16. marta, RFZO u je naloženo da obustavi dve već raspisane javne nabavke za kupovinu maski, rukavica i dezinfikacionih sredstava u vrednosti više od 1,4 milijarde dinara.
Od tog momenta, do danas, građani od Vlade Srbije nisu saznali nijedan detalj o tome od koga, koliko i po kojoj ceni je država kupovala medicinsku opremu. Tek nedavno, zahvaljujući Centru za istraživačko novinarstvo Srbije, javnost je sazala za samo jedan u nizu tajnih ugovora skopljenih za vreme kovida. Prema navodima CINS, porodična beogradska firma Sinofarm, slučajno istog nazive kao i kineski proizvođač vakcina, je samo dan nakon uvođenja vanrednog stanja, sa RFZO sklopio ugovor vredan 7,6 milijardi dinara, odnosno više od 64 miliona evra. Za ovaj novac oni su državi prodali preko 700.000 maski, skoro milion i po kombinezona, oko dva miliona mantila i 13 miliona kecelja. Po ugovoru, Vlada se obavezala da ceo iznos uplati avansno. Nabavka respiratora je i do danas ostala neistražena državna tajna. Naš portal je tokom pandemije došao do saznanja da je jedan deo respiratora u Srbiju uvežen iz Rusije, gde je upotreba istih bila zabranjena. Naime, model ventilatora Aventa – M, ruske firme JSC korišćen u batajničkoj kovid bolnici prethodno je zabranjen u Rusiji nakon što je šest pacijenata koji su bili priključeni na njih umrlo u požaru koji je izazvao kratak spoj na spornim aparatima.
Vlada Srbije je početkom prošle godine potpisala tajni ugovor i sa firmom Rystad Energy iz Norveške, kojoj je dodeljen zadatak da pomogne državi da prevaziđe izazove u energetskom sektoru.
Energetska kriza u Srbiji se rasplamsala prošlog decembra sa masovnim ispadanjem termoelektrana na ugalj iz sistema, a pogoršala se daljim havarijama i požarima u Elektroprivredi Srbije, napadom Rusije na Ukrajinu i ovogodišnjom sušom. Kako je saznala Nova.rs, vlada je iz tih razloga angažovala konsultantsku kuću Rystad Energy iz Norveške za pružanje konsultantskih usluga u pet faza.
Ugovor kojeg je potpisao ministar finansija Siniša Mali navodi da će prvih pet segmenata biti nominalno naplaćeno 1,55 miliona dolara.
Za te usluge javna nabavka nije raspisana, a zamišljene su za pomoć Srbiji da prevaziđe izazove u energetskom sektoru i sastavi dugoročnu strategiju. Prvi deo sporazuma je za analizu stanja u energetici, nakon koje sledi identifikacija „izazova i mogućnosti za Srbiju u oblasti energetike u naredne tri godine“.
Treća faza, koja bi trajala četiri godine, pokriva „tranziciju energetskog sektora i postavljanja uslova za rast“. Četvrta se tiče perspektivama do 2050. godine, a poslednji segment predviđa nastavak saradnje u dogovoru s vlastima.
Jedan od najkontraverznijih odluka Vlade Srbije, u moru istih, doneta je 18.jula 2018. godine, kada je Vlada odlučila da se cena spomenika Stefanu Nemanji proglasi za državnu tajnu.
Jedino u šta je javnost tada imala uvid je tender za idejni projekat i izgled spomenika, na kom je pobedio predlog ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Iako je četvorogodišnji period tajnosti istekao početkom ove godine, ovaj ugovor i dalje nije obelodanjen. Prema saznanjima televizije N1, prema carinskoj dokumentaciji, tajanstveni spomenik koštao je najmanje devet miliona evra. Taj iznos proizašao je iz dokumenata sa carine koja pokazuju da je u Srbiju, sa delovima spomenika, ušlo 10 kamiona iz Rusije koji su carinjeni sa različitim cenama. Najniža je iznosila 600.000 evra, a pojedini delovi koštali su i više od milion evra. Cena transporta je iznosila više od 20.000 evra, a umesto radnika iz Srbije, postavljali su ga Rusi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare