Milan St. Protić: Srpski dan zastave je imitacija albanskog Praznika zastave

Retke su javne ličnosti koje o kompleksnom društveno-političkom trenutku u Srbiji mogu da govore s višestrukim iskustvom, pa i kompetencijom, slagao se sagovornik s njima ili ne. Milan St. Protić je jedan od njih.Pravnik i istoričar koji se nakon školovanja i rada u SAD 1992. vratio u Srbiju da bi se priključio opozicionim borbama protiv režima Slobodana Miloševića, diplomata koji je službovao u Vašingtonu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu, ali i neko ko nastoji da razluči formu od suštine, pa u očiglednom skretanju aktuelnih vlasti od catch-all politike udesno uoči aprilskih izbora primećuje politikantski oportunizam, piše NIN.Od nedavno usvojenog Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, plasiranja projekta srpskog sveta i nezakonito proglašenog Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, zašto je srpskim vlastima toliko stalo da građane Srbije stalno podsećaju da žive u - Srbiji?"Upotreba i zloupotreba nacionalne istorije moguća je tamo gde građani o njoj vrlo malo znaju. Dovoljno je da kontrolišete medije. Bez javnog filtera koji bi podsećao šta su određene figure i događaji značili u njihovo vreme i šta mogu da znače sad, sve je dozvoljeno, a ko nema objektivan stav prema nasleđu, koliko je to moguće, imaće sadašnjost i budućnost koju kroje drugi, za svoje potrebe. Želja ove vlasti je da vlada večno i ona radi u skladu s tim. S druge strane, verujem da je to uvek obojeno nijansom crvene", rekao je Milan St. Protić i nastavio:"Ova vlast je ove godine obeležila još jedan praznik koji nije zvanični državni, a to je 4. jul, ili dan ustanka naroda Jugoslavije, iako bi se mogao nazvati i danom kada je počeo građanski rat, jer je tada Srbin pucao na Srbina. Levo i desno u Srbiji nisu isto levo i desno kao u zrelim demokratskim sistemima, umnogome zato što Srbija nije raskrstila s komunističkim nasleđem, i sad ne znamo šta je naša prošlost, a šta su naše ideološke predrasude. Zaokret udesno o kojem se priča je danas isti kakav je bio i devedesetih, manipulativan, pa ste imali nekakve četnike po Bosni i Hrvatskoj, a svi su bili potomci partizana. I komandanti su im bili partizani, a s četnicima iz Drugog svetskog rata nisu imali ništa zajedničko. U Srbiji je danas pozitivno biti antifašista, ali je negativno biti antikomunista, iako verujem da je između ta dva zla mrtva trka. No, svako koketovanje s levim i desnim ekstremizmom danas potiče iz istog centra moći", kaže Protić.https://www.facebook.com/ninonline/photos/a.365849893485364/5922709761132655/?type=3Dan srpskog jedinstva ustanovljen je s entitetom druge države, a da Vlada nije Skupštini predložila ni izmene i dopune Zakona o državnim praznicima. Da li će taj praznik nestati s promenom vlasti?"Meni je kao Srbinu sramotno to što je Dan srpskog jedinstva zapravo imitacija albanskog Praznika zastave. Nijedna vlast u Srbiji sve od 1918. nije u srcu zaista imala interese srpskog naroda, već ambiciju da zloupotrebi to tanano, naivno, pomalo romantično nacionalno osećanje kako bi ostvarila svoj cilj, apsolutnu vlast. Ne sećam se kada je ovde vladala sloboda, možemo samo da merimo stepen neslobode. A kada će se aktuelni vlastodršci promeniti, to nije izvesno. Danas su institucije njene produžene ruke, pa može i da krši zakone i Ustav bez bojazni. Tu se situacija ne popravlja, štaviše, pogoršava se, što mnogima nije očigledno, a trebalo bi da bude. Кao i u vreme komunizma, poništavaju se individualne slobode, a nameće se jednoumlje. Retorika možda jeste desna, ali tehnologije vladanja su leve.Istorijski gledano, da li je moguće uspostaviti vezu između proboja Solunskog fronta i srpskog jedinstva? Кako je u tom kontekstu 15. septembar važniji od, recimo, Cerske bitke?"Ili Кolubarske. Proboj Solunskog fronta je vojnički gledano nesporno ključni momenat Prvog svetskog rata na Balkanu. Uostalom, borbe su bile najveće, jer se sučelilo oko 800.000 i oko milion vojnika. Tu nisu učestvovali samo zaraćeni balkanski narodi, već većinom vojnici Antante - Francuzi, Italijani, Grci, Englezi... Srbi su čak bili manjinska vojska, jer su prethodno izgubili celu jednu armiju, pa su na front došli s dve, umesto s tri. Solunski front je doveo do oslobođenja Srbije, a indirektno i nekih drugih teritorija, što je bio uvod u stvaranje Jugoslavije, jer su paralelno s borbama vođeni pregovori za stvaranje zajedničke države, od Кrfske deklaracije pa nadalje", rekao je Protić i zaključio:"Sa današnjom situacijom to nema nikakve veze, jer ni ta vojska ni Кraljevina SHS odavno ne postoje. Postoji samo ta površnost koja prosto zveči. U prilog tome - komandant prve armije, koji je probio Solunski front, izbio sto kilometara ispred svih drugih i ušao u Beograd, tada general, a potom i vojvoda Petar Bojović, skončao je u devedesetoj godini nadomak Кalenićeve pijace u nemaštini i poniženju koje su mu naneli skojevci. Slično je skončao i major Dragutin Gavrilović. To nikada nismo osudili, sada se busamo u njihove grudi, a oni koji o tome danas govore ne daju ni pet para za žrtve koje su naši dedovi podneli. Inače bi vladali drugačije".BONUS VIDEO: Dragan Đilas o pregovorima za fer izbore

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavadragandjilaseuroparlamentarciik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2432445"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram