6
Činjenica je da su, dok su petooktobarci bili na vlasti, u ovoj zemlji izbori bili demoratski, uključujući i one što ih je Tadić izgubio 2012. godine od Tome NIkolića. Posle toga mi više demokratske izbore nismo imali. Ovi poslednji nisu ni morali da se održe. Kad unapred znate kakvi će biti rezultati - izbori postaju izlišni, rekao je Milan St. Protić, istoričar i učesnik demonstracija 5. okobra 2000. godine kojima je srušen režim Slobodana Miloševića.
„Svi učesnici moraju da prihvate pravila igre demokratrije, da im nije važnije da ostanu ona vlasti od poštovanja volje građana. Kad vlastodršci hoće da gaze demokratiju, nema načina da se ona odbrani. Demokratija ne može da se brani silom – kad nasilnik hoće da je gazi – on će da je zgazi“, rekao je Milan St. Protić gostujući u jutarnjem programu “Probudi se” na NOVA S.
Kako ističe, smatra da podele treba da postoje i mišljenja ljudi da se razlikuju.
„Ako svi duvamo u istu tikvu, onda to ne valja. Nije problem u podelama, već što ne možemo da se se međusobno dogovorimo da poštujemo pravila igre. Svako ima pravo da misli svojom glavom, a narod će na sledećim izborima da odluči ko će naredne četiri godine biti na vlasti. Kada duvamo u istu tikvu nisu nam potrebni ni izbori , ni stranke“, istakao je St. Protić.
Sećanje na 5. oktobar pre 20 godina kod njega, kako navodi – budi setu.
Nisu bili dorasli
„I onda mi je bilo jasno da lideri DOS nisu bili dorasli tome, i da je Zoran svojom energijom, individualno pokušao da povuče 5. oktobar u ono u šta je trebalo da se pretvori – u promenu ukupnog sistema u Srbiji. Ali, u tome je ostao usamljen. Na kraju je glavnom plati svoju težnju, cilj i nameru.
„Teško je gledati kao istoričar na događaje u kojima ste sami učestvovali. Jer, to uvek budi duboka osećanja. Od jutros u pet osećanje mi je – seta. Žao mi je onoga što se kasnije dogodilo, ali mi je drago što sam u jednom takvom događaju učestvovao zajedno sa 100.000 ljudi – da se zaustavi pad Srboije koji je trajao deset i više godina. A seta najviše zbog toga što više nema meni nekih dragih ljudi sa kojima sam to zajedno radio. Od Zorana Đinđića, Vladana Batića, pa da ne nabrajam dalje. A, potom mi je žao zato što očekivanja moja i drugih učesnika – nisu ostvarena. Žao mi je što smo ostali nedorečeni posle ovakvog grandioznog skupa kada je narod, bez ičije pomoći, oborio diktatora“, istakao je St. Protić.
Na mestu predsednika Skupštine Grada Beograda Milan St. Protić nije se dugo zadržao – ubrzo je otišao na mesto ambasadora tadašnje Jugoslavije u SAD.
„Ta dva događaja nisu povezana. Odlučio sa da dam ostavku vrlo brzo posle 5. oktobra jer predsednik Skupštine Beograda nije imao nikavih izvršnih ovlašćenja, a meni se nije dopalo ono što je odlučivano – neko drugi je odlučivao, a ja sam za to odgovarao. Čekao sam samo izbore u decembru da pobeda bude konačna. Ideja je bila da se povučem iz javnog života, jer ono u čemu sam ja učestvovao 10 god je završeno i i nema razloga da dalje u tome saučestvujem. Ponuda da idem u Vašingron je došla nezavisno od moje odluke da odem iz Skupštine grada. … Ja sam taj Vašington prihvatio sa teškom mukom i sa velikim otporom…. ali to su sad prohujala vremena. Žao mi je što sam razočarao Beograđane, što su više očekivali – ali moje ruke su bile vezane. Mogao sam ili da saučestvujem i delim odgovornost kako se Beograd tada vodio ili da odem. Ja sam izabrao ovo drugo“, rekao je St. Protić.
Između 5. oktobra 2000. godine i 12. marta 2003. godine kada je ubijen premijer Zoran Đinđić postoji, kako kaže St. Protić, uročno-posledična veza.
„Koštunica je odigrao ulogu koja jeste zaustavila taj proces i put kojim smo mi “jakobinci” hteli da idemo i u dobroj meri je odgovoran što do te temeljne promene nije došlo. Ali, i drugi su među liderima DOS držali takvu poziciju. To znači da nisu shvatali ili nisu bili spremni da se upuste u taku avanturu da se Srbija iz temelja menja“, ukazao je St. Protić.
A to, kako kaže, pod broj jedan podrazumeva uspostavljanje diskontinuiteta sa prethodnom državom i ukupnim njenim pravnim poretkom.
„Pa iz svega toga treba da proizađe nova vizija države Srbije, odnosno tada SR Jugoslavije. Osnovno pitanje je da li će se uspostaviti kontinuitet sa vlašću i sistemom ili ćemo sa njim raskinuti odjednom, izbrisati tablu i krenuti ispočetka“, rekao je St Protić i dodao: „Pobedila je prva struja“.
Umerena struja kazaće da je 24. septembar 2000. godine važniji od 5. oktobra.
„Ali, 5. oktobar je došao upravo zbog odbijanja Miloševića da prizna rezultate predsedničkih izbora – 5. oktobar je iznudica. Da je Milošević priznao rezultate do 5. oktobra ne bi ni došlo. Nijedni drugi izbori nisu negirani, samo predsednički – za predsednika SRJ i to tako što se tvrdilo da Koštunica nije dobio više od 50 odsto glasova. U toj situaciji naša odluka je bila da organizujemo masovne demonstracija, kojima bi prisilili Miloševića da prizna rezultate izbora „, rekao je St. Protić.
„Trećeg oktobra 2000. bio sam u Kolubarskim rudnicima sa rudarima koji su bili u generalnom štrajku. Prethodno je tamo bio Pavković, pretio im, bio agresivan, pa je odlučeno da ja odem tamo i malo ih primirim. Četvrtog se vraćam u Beograd i do ponoći sam bio u sedištu DOS u Siminoj ulici. Mislim da sam poslednji koji sam se video sa Zoranom. Rastali smo se, peške otišao kući, prilično zabrinut kako će sutrašnji dan proći, jer je svima nama na umu bila opasnost od krvoprolića – da ne stradaju nedužni ljudi. Zoran je tražio da ujutru odem do patrijarha Pavla i da ga zamolim da ako doe do nekontrolisanog nasilja on izađe i pokuša da spreči“, navodi Milan St. Protić
To je, kaže, bio njegov prvi posao u rano jutro 5. oktobra. A kasnije su stvari „išle svojim tokom“.
“ Nisam dobio izričitu potvrdu patrijarha. Videli smo se, razgovali čitav sat, dogovor bio da se prvo vladika Atanasije Rakita pridruži i bude s nama toga dana, što je možda i pomoglo da stvari ne izađu van kontrole i da ne bude žrtava koje ne bismo mogli ni na koji način da prežalimo. Sva sreća da nije došlo do toga da patrijarh treba da interverniše. Toga smo se najviše bojaili – s pravom, jer smo mi te ljude pozvali i organizovali. Ne bi bilo načina da od te odgovornosti i krivice pobegnemo“, rekao je St. Protić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
