U dijalog vlasti i opozicije u Srbiji, pored Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, vrlo verovatno će se uključiti i poslanici Renew Europe, grupe liberala u Evropskom parlamentu među kojima su i predstavnici stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona. Kako saznaje Nova.rs, njihovi poslanici su tražili da se priključe pregovorima, nakon što su podneli veliki broj amandmana na nacrt izveštaja Vladimira Bilčika o Srbiji, ocenjujući ga kao blagog prema vlastima. Prema njihovom mišljenju, trebalo je oštrije osuditi pritiske na glasače za vreme izbora, funkcionersku kampanju Aleksandra Vučića, medijsku pristrasnost, provociranje opozicije da donese odluku o bojkotu, stanje u vladavini prava i veliki broj afera vezanih za vlast - Savamalu, Jovanjicu, Krušik...
Da podsetimo, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik predstavio je nacrt izveštaja o Srbiji u novembru. Zatim su poslanici podneli amandmane u decembru, Odbor za spoljne poslove parlamenta (AFET) glasaće o predlogu Bilčikove rezolucije 4. februara, a parlament bi trebalo da usvoji ovaj dokument u martu.
Nakon toga, kako je već pisala Nova.rs, u aprilu bi se mogao očekivati dolazak evroparlamentaraca u Srbiju i početak dijaloga vlasti sa opozicijom.
Šta se zamera Srbiji
Kad je reč o amandmanima na izveštaj Bilčika o Srbiji, najveći broj podneli su članovi poslaničkih grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih, koji su predložili niz izmena kojima bi se stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji oštrije kritikovali nego što je to uradio Bilčik.
Grupa poslanika iz redova liberalne grupe Renew Europe ili Obnovimo Evropu, treće po snazi u EP, o čemu je pisao portal European Western Balkans, predlažila je da u izveštaj o Srbiji uđu i ocene posmatračke misije ODIHR-a o “bitnim nedostacima” izbornog procesa 21. juna, uključujući pritiske na glasače, medijsku pristrasnost i funkcionersku kampanju.
Sledeće što zameraju vlastima u Srbiji jeste promena bitnih elemenata izbornog sistema neposredno pre izbora, misli se na spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto.
Predlažu i dopunu člana u kojom se izražava žaljenje zbog odluke dela opozicije da bojkotuje izbore, te da u svetlu nalaza specijalne posmatračke misije OEBS/ODIHR-a vlast treba smatrati odgovornom zbog toga što je isprovocirala ovu odluku.
I liberali i poslanica Zelenih Viola fon Kramon podneli su amandman kojim se posebno osuđuje serija napada na poslanicu Evropskog parlamenta Tanju Fajon od strane članova vladajuće partije, njihovih poslanika i ministara. Fon Kramon je tražila i da se naglasi da Srbija „nije ispunila preporuke Saveta Evrope za spečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima“.
Predstavnici ove tri grupe podneli su i amandmane kojima se još oštrije kritikuje stanje u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije i u kojima se traži od vlasti da istraže afere kod kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Savamale, Krušika, Jovanjice, policijskog nasilja na protestima u julu 2020. i pritiske na organizacije civilnog društva, pre svega istrage o navodnom pranju novca i finansiranju terorizma.
Poslanici evropskih Socijaldemokrata, Tanja Fajon i Tonino Picula, u jednom od mnogobrojnih amandmana, insistiraju na jačoj kritici zbog odstupanja Srbije od spoljnopolitičkih principa EU, konkretno kada je reč o premeštanju ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.
Zbog svega ovoga liberali u EP su tražili da se uključe u dijalog vlasti i opozicije su Srbiji. Do sada sa za to bili zaduženi poslanica Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu i predsednica slovenačkih socijaldemokrata Tanja Fajon, kao i Vladimir Bilčik poslanik Evropske narodne partije, čija je članica između ostalog i Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića.
Od sporedne stvari do slamke spasa
U Srbiji se, pak, na najavljeni dijalog sa evroparlamentarcima, sa stanovišta vlasti gleda kao na nešto što je sporedna stvar.
Bar je tako rekao predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
„Ti razgovori su za Skupštinu sporedna stvar i ne mogu biti zamena za izbore. Ako neko očekuje da dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima treba da zameni izbore i da zameni Skupštinu, pa da se njime pravi neka prelazna vlada ili da se menja vlast, onda bolje da ne učestvuje jer ni mi ni Evropski parlament, nećemo takvu lakrdiju, rekao je Dačić.
S druge strane, opozicija sve nade polaže upravo u EP.
Tako je Demokratska stranka nedavno objavila da je „apsolutno u završnoj fazi“ dokument na kojem radi sa Strankom slobode i pravde i Pokretom slobodnih građana, za dijalog s predstavnicima vlasti pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta o izbornim uslovima. Kako je rekla zamenica predsednika DS Dragana Rakić, uvažavaju se i stavovi nevladinih organizacija koje su već dale svoje platforme, kao što je CRTA.
Ima i pohvala
U Evropskom parlamentu ima i amandmana koji pohvaljuju Srbiju, pre svega u vezi Vašingtonskog sporazuma potopisanog između Beograda i Prištine 4. septembra i traže jačanje koordinacije EU i SAD na Balkanu. Poslanici Spoljnopolitičkog odbora EP kroz amandamne pohvaljuju i usklađaivanje politike Srbije sa EU kada je reč o izborima u Belorusiji, ali i kritikuju neusklađivanje po pitanju sankcija beloruskim vlastima. Poslanik evropskih desničara, Tijeri Marijani, u svom amandamnu naglašava da „Srbija ne treba da razmatra ulazak u EU“ zbog svog „identiteta, istorije, tradiconalne solidarnosti, kulture, duhovnih afiniteta, originalnosti i jedinstvene prirode“.
Pohvale na račun Srbije istakli su i poslanici vladajuće mađarske partije Fides, koji su u više amandmana pohvalili rezultate vladajuće partije, uključujući posvećenost miru, stabilnosti i pomirenju u regionu i održavanje ravnoteže u reformama iz oblasti vladavine prava sa reformama iz drugih oblasti. Oni su pozvali na otvaranje svih tehnički spremnih pregovaračkih poglavlja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare