Srbija bi mogla da računa na ubrzan ulazak u EU ukoliko ne bude blokirala članstvo Kosova u međunarodnim institucijama, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poslednjem, dugo najavljivanom, obraćanju javnosti. To znači da praktično ulazimo u poslednju fazu pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije, a da rezultat nije ni blizu onoga što su nam vlasti obećale 2012. godine. Posle deset godina pregovora s Prištinom, potpisivanja Briselskog sporazuma, prepuštanja vojske, policije i pravosuđa u ruke kosovskih institucija, nedavno i priznavanja kosovskih ličnih dokumenata, došli smo do toga da je na stolu prijem Kosova u UN. A to praktično znači - priznaj Kosovo, a da ne kažeš da si ga priznao.
“Suštinski se menja arhitektura pregovora Beograda i Prištine i na stolu je predlog dve najjače evropske sile Nemačke i Francuske. Mi moramo o tome da razgovaramo i razmišljamo. Mi ne možemo da ignorišemo taj predlog, jer je to neodgovorno i neozbiljno”, rekao je Vučić govoreći o rešavanju kosovskog problema.
Kako je dalje naveo, suština je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, uključujući i UN.
“Cela ideja se zasniva na tome da ne moramo da formalno priznamo Kosovo, ali da smo saglasni sa članstvom Kosova u UN. Srbija bi za to, nije to precizirano, dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajnu ekonomsku korist”, rekao je Vučić i istakao da je to za Srbiju neprihvatljivo.
Nije tako pričao uoči izbora 2012. godine.
Tada je SNS dala mnogo obećanja građanima Srbije. Jedno od najvećih odnosilo se upravo na južnu srpsku pokrajinu.
„Mi od teme Kosova ne bežimo. Mi ćemo se našem narodu obratiti i poslati poruku da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj od konferencija za štampu uoči izbora 2012. godine i istakao da će “SNS uvek i u svakom trenutku učiniti sve da sačuva Kosovo i Metohiju u Srbiji, onako kako to Ustav određuje”.
I kola su krenula nizbrdo.
Sledeće godine, 19. aprila, nakon šest meseci razgovora i deset rundi pregovora srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači su uz posredovanje evropske šefice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, potpisali Briselski sporazum. Sastojao se iz 15 tačaka, od kojih se šest odnosilo na formiranje Zajednice srpskih opština.
Do danas ništa vezano za ZSO nije ostvareno. Istovremeno, sve ono što je išlo u prilog drugoj strani je realizovano. Obavljena je integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem, a po dogovoru su raspisani i lokalnih izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.
Obe strane su se ovim sporazumom obavezale da neće jedna drugu blokirati ka njenom putu prema EU. Dogovoren je i deo o telekomunikacijama, koji je podrazumevao da Kosovo dobije svoj pozivni broj, a potpisan je i dogovor o energetici.
Uprkos tome što je izgledalo da smo Briselskim sporazumom gotovo sve prepustili Prištini, a da ništa nismo dobili zauzvrat, Vučić je 2014. naglasio da je Kosovo i Metohija deo Srbije:
„Rezultat za naš narod je takav da uvek i u Briselu i ovde i na svakom mestu možete da kažete da je KiM deo Republike Srbije, da na Kosovu i Metohiji bezbedno žive Srbi i da ćemo se starati da i ljudi na Kosovu i Metohiji imaju sve više radnih mesta i da žive za nijansu bolje iz dana u dan. To je naš posao, to je naša obaveza. Tako kako sam vam rekao, tako će i biti”, istakao je tada Vučić.
A onda je u celu priču počela da se meša ideja o podeli i razgraničenju, iako niko nikad nije precizirao šta to tačno znači.
Podelu je 2015. godine kao ideju počeo da zagovara tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Vučić je tada komentarišući Dačićeve reči rekao da „samo ujedinjeni možemo postići očuvanje državnog i nacionalnog interesa, kao i ekonomski prosperitet“.
Onda je 2017. počelo da se spominje razgraničenje. I opet je prvi u javnost s tim izašao Ivica Dačić. On je tada rekao da će prilikom dijaloga o Kosovu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem još jednom proveriti mogućnost “razgraničenja na srpsko i albansko” za koje se kako je podsetio godinama zalagao.
“Razgraničenje ili kako god da se zove. Šta je srpsko, šta je albansko. U dogovoru Srba i Albanaca to je jedino moguće trajno kompromisno rešenje, uz poseban status za naše crkve. uz Zajedincu srpskih opština na jugu Kosova”, naveo je Dačić u julu 2017.
Zatim je predsednik Srbije počeo da govori da se za tu ideju zalaže od početka.
„Nećete razgraničenje sa Albancima? Nema problema, kažite ljudima da se spremimo da branimo Vranje za 40 godina. Zar mislite da se naši ne iseljavaju već danas? U obraćanju koje ću imati sve podatke ću izneti“, rekao je Vučić u odgovoru na pitanje kako vidi otvoreno pismo episkopa raško-prizrenskog Teodosija da bi podela teritorija dovela do iseljavanja Srba iz južne pokrajine i stradanja kulturne baštine.
Tad je rekao i da nije reč o menjanju grnica, ali opet nije objasnio šta razgraničenje tačno znači.
„Kada vam pričaju da hoću da menjam granice, ne govore vam istinu, jer gde su nam danas granice, zna li ko? Mi mislimo jedno, Albanci drugo, deo sveta misli jedno, drugi deo sveta drugo“, naglasio je Vučić.
A onda je 2020. godine rekao da je izvesno da će Kosovo u budućnosti dobiti punu nezavisnost.
„I ja vas pitam šta je rešenje sad osim što će Kosovo u budućnosti, ne mojom voljom i zato što ću ja da ga priznam, dobiti nezavisnost i suverenost na celoj svojoj teritoriji? Pa ću onda da pitam mnoge koji su protestovali i govorili mnoge stvari – zašto ste to radili i kako je moguće da niste mogli da sagledate realnost i što ste ometali mogućnost da Srbija izvuče nešto za svoj narod i svoju zemlju“, rekao je tada Vučić.
Usledila je i nedavna bura sa registarskim oznakama i ličnim dokumentima, gde je Srbija još jednom popustila.
Novi sporazum Beograda i Prištine kojim je krajem avgusta ove godine srpska strana prihvatila da ukine ulazno-izlazna dokumenta za građane sa kosovskim ličnim kartama, kako bi Priština odustala od namere da uvede recipročne mere za one sa srpskim dokumetima, još jedan je u nizu ustupaka naše države u ovom mukotrpnom procesu pregovaranja.
Građani Kosova i Metohije moći će slobodno da putuju koristeći svoje lične karte, bez obzira na to da li su kosovske ili srpske. Srbija je pristala da ukine meru o ulazno-izlaznim dokumetima za građane sa kosovskim ličnim kartama, koji su se dobijali na administrativnom prelazu. Zauzvrat je Priština odustala od uvođenja recipročnih mera za građane sa srpskim dokumentima. Sada ostaje da se reši pitanje registarskih tablica, što se uskoro može očekivati. Najverovatnije sa sličnim scenarijem.
Ukoliko na sve to pristanemo i na predlog nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona i dozvolimo i ulazak Kosova u UN i ostale evropske insitucije, to bi moglo da znači kraj.
BONUS VIDEO: Vučić – Obavestiću građane o svim političkim događajima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare