2
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obratiće se danas građanima i objaviće nove informacije o međunarodnoj poziciji Srbije. Nakon “istorijskog obraćanja naciji”, trebalo bi da bude jasnije da li će naša država zadržati neutralnu poziciju u odnosu na rat u Ukrajini ili će se pridružiti Evropskoj uniji i uvesti sankcije Rusiji.
Obraćanje građanima, koje je najpre planirano da bude pre sedam dana, odloženo je zbog serije susreta šefa srpske države sa predstavnicima zvaničnog Berlina. Vučić je za nepunih 48 sati imao sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem, ministarkom spoljnih poslova Nemačke, Analenom Berbok, dok se u Beogradu video sa nemačkom ministarkom odbrane, Kristinom Lambreht.
Pročitajte još...
Nakon sastanka sa nemačkim kancelarom, Olfaom Šolcem, Vučić je izjavio da je “razumeo poruke Nemačke” i da nema nikakve sumnje je da je izbor Srbije da bude na evropskom putu.
“Srbija će biti čvrsto opredeljena za taj put, iako ankete pokazuju da u Srbiji to nije najpopularniji put. Bili smo pod sankcijama čitavu deceniju i zato imamo drugačiji sentiment prema sankcijama, ali je Srbija dobro razumela poruku i Nemačke i svih ostalih”, rekao je Vučić.
Ovo je ujedno bila i prva poruka, od početka sukoba u Ukrajini, koja ukazuje na koju stranu bi Srbija mogla da stane.
Ipak, mnogi su skeptični da će uvođenje sankcija ići toliko brzo.
“Konkretna odluka je još daleko. Mi smo se izjasnili o ključnim stvarima, ali uvođenje sankcija – to je druga priča. Rano je pretpostavljati da je Srbija definitivno zauzela stranu. Ipak, značajno je što je šef naše države potvrdio našu orijentaciju ka Evropi. To je krupna stvar u ovom nemirnom vremenu”, rekao je za “Novu” bivši ambasador naše zemlje u Ujedinjenim nacijama, Pavle Jevremović.
Direktor centra za Prakatičnu politiku, Dragan Popović, ističe da sumnja da će Vučić prelomiti i uvesti sankcije Rusiji.
“Imajući u vidu iskustvo, nakon 10 godina njegove vlasti, iskreno sumnjam da će on doneti odluku. On svoju vlast gradi na tome da stalno ljudi drži u neizvesnosti. Mi čitavu deceniju živimo u poluvanrednom stanju i svakog dana čekamo neku prelomnu odluku, ‘istorijsko obraćanje, ‘državni udar’… Mislim da on nastoji da i dalje drži otvorene sve opcije”, napominje Popović.
Da se Vučić neće odlučiti za sankcije, smatra i politikolog Cvijetin Milivojević.
“Ne verujem da će to učiniti, zato što bi to bilo krivično delo. Vučić je predsednik države koji ima osam ustavnih ovlašćenja, a nijedno od njih ne zadire u odluke tipa da li ćemo ratovati za NATO protiv Rusije ili obrnuto. Srbija je vojno i politički neutralna, a priča da je on izabrala evropski put po svaku cenu nije tačna”, ističe Milivojević i dodaje da je Srbija već dovoljno učinila sa svoje strane, kad je reč o ratu u Ukrajini.
“Posle ruske agresije, Srbija je iznela stav da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, što je prirodno, jer i ta zemlja priznaje teritorijalni integritet Srbije s Kosovom unutar nje. Istovremeno, naša zemlja je u UN glasala za dve neobavezujuće rezolucije koje se tiču osude ruske agresije. To ja sasvim u duhu onoga što je nadležnost naše diplomatije”, smatra Milivojević.
Uoči obraćanja naciji, Vučić je rekao da je politička pozicija Srbije „nikad teža i da je dodatno zakomplikovana izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina, izbegavajući da precizira o kojim izjavama konkretno misli.
Očekuje se da ćemo više o tome saznati tokom današanjeg obraćanja.
Pretpostavlja se da je razlog ovakve reakcije Vučića izjava ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je nezavisnost Donjecka i Luganska uporedio sa situacijom na Kosovu. To je, očekivano, izazvalo pravu buru u srpskoj javnosti, naročito u onom delu koji je pod kontrolom vlasti.
Podsetimo, Putin je na sastanku sa generalnim sekretarom UN, Antonijom Guterepom naglasio da DNR i LNR imaju isto pravo da se izjasne o svom suverenitetu bez dozvole centralne vlasti “jer je presedan stvoren“.
“Lično sam pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu. Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda, koja kaže da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu centralnim vlastima zemlje da proglasi suverenitet. To je rečeno za Kosovo, a ovo je odluka Međunarodnog suda. I ovu odluku su svi podržali“, rekao je Putin.
Iz prorežimskih medija, koji neretko prenose zvanični stav vlasti i samog Vučića, odmah sutradan stigao je odgovor i to kroz naslove:
„Da li smo se kao narod previše kleli u ruskog predsednika: Putin zbog rata zaboravio Srbe i Kosovo“, „Zar ovako braćo Rusi? Putin zabio nož u leđa Srbiji: Trampio Kosovo za Donbas“, „Goli interes: Putin svojom interesom štiti interese u Donjecku i Lugansku, ne vodeći računa o poziciji Srbije na Kosovu“…
Pomenute reakcije, prema rečima Popovića, potvrđuju koje stvarni vlasnik većine medija u zemlji.
“Vučić priprema teren u medijima za uvođenje sankcija, iako nije sigurno da će ih stvarno uvesti. Ponavljam, ja ne verujem da će to uraditi, jer je očigledan njegov interes da drži sve opcije otvorene. Ovo samo pokazuje čiju su mediji u Srbiji, oni nikada nisu bili Putinovi ili nekog drugo, već samo i isključivo Vučićevi”, zaključuje naš sagovoronik.
BONUS VIDEO: Lutovac: Sumnjam u dobre namere Aleksandra Vučića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
