Ko prećuti Savamalu, gleda rušenje Generalštaba

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su u petak leks specijalis za zgradu Generalštaba, kulturno dobro koje se nalazi u centru Beograda. Danima unazad stručnjaci su upozoravali da se ovim posebnim zakonom Generalštab tretira kao "opasna ruševina", kao i da je cilj ovih izmena zapravo što pre srušiti zgradu.

To i nije neko iznenađenje, imajući u vidu ogoljene namere vlasti Aleksandra Vučića da se dve zgrade Generalštaba u centru Beograda prodaju firmi Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, a koji je na parcelama u Ulici kneza Miloša u centru Beograda planirao izgradnju luksuznog hotela i poslovno-stambenog kompleks sa dve kule.

Odnos prema Generalštabu nije novost, a kakva sudbina čeka ovo i mnoga druga kulturna dobra, trebalo je da nam bude jasno još 2016. godine kada se dogodio slučaj Savamala.

Početak kraja

U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine u Savamali, nakon vanrednih parlamentarnih izbora na kojima je pobedu odnela Srpska napredna stranka, i dalje nepoznate osobe sa fantomkama na glavama, bagerima su rušile objekte u ovom beogradskom kvartu. Te noći, građanima koji su bili prisutni, nepoznati muškarci ograničavali su kretanje, vezivali ih, a policija nije odgovarala na pozive ugroženih građana – onih koji su mogli da pozovu 192, jer su drugima oduzimali i telefone.

Ko je rušio objekte i maltretirao građane i dalje nije otkriveno, mada je nakon ovog događaja predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da iza rušenja stoje “kompletni idioti” iz vrha beogradske vlasti.

Bivša supruga tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog, Marija Mali, za KRIK je svojevremeno ispričala da joj se bivši suprug tada “pohvalio” da je organizovao rušenje.

Iz ruševina Savamale rodio se Beograd na vodi, za koji je, poput Generalštaba usvojen leks specijalis.

Pre nego što su se okomili na Generalštab, upravo zbog Beograda na vodi krenuli su u akciju rušenja. Tako je u oktobru prošle godine počelo uklanjanje Beogradske autobuske stanice, na čijem je mestu predviđena izgradnja stambenog kompleksa.

Nova Glavna autobuska stanica, još uvek nezavršena, izmeštena je i danas se nalazi na Novom Beogadu. Subinu autobuske stanice doživeo je i Stari savski most, koji takođe uklonjen uprkos protivljenju javnosti.

Osim toga, početkom ove godine do temelja je srušen hotel Jugoslavija, a na tom mestu će, kako je ranije najavljeno, biti izgrađen luksuzni poslovno-stambeni kompleks sa dva nebodera.

U gotovo isto vreme počeko je i rušenje nekadašnje zgrade pošte na Savskom trgu. Na njenom mestu je kompanija "Beograd na vodi" najavila izgradnju objekta kulture koji će imati repliku prvobitne fasade pošte koju je projektovao arhitekta Momir Korunović.

Komentarišući to što su mnoga zdanja u Beogradu srušena pod plaštom leks specijalisa, Nikola Jovanovvić iz Centra za lokalnu samoupravu kaže za Novu da je upravo vaki lex specialis urušavanje pravnog poretka.

"On se uvek usvaja sa ciljem da se svi sistemski zakoni države ponište. Čemu onda sistemski zakoni, ako za svaki pojedinačni slučaj važe drugačija pravila? U vezi Generalštaba, država Srbija mora da izgradi memorijalni centar kao sećanje na žrtve NATO agresije, na osnovama zgrade Nikole Dobrovica. Ta lokacija mora ostati isključivo u javnoj upotrebi. Raskrsnica Kneza Miloša i Nemanjine je prostor gde se tradicionalno nalaze državni objekti i nikakav hotel ne sme da bude tamo. Osnova Dobrovica ne sme da se ruši, jer je to naš odnos prema tradiciji i pijetet prema žrtvama NATO agresije. Ima za hotele drugih lokacija. Beograd nije na prodaju, javni interes mora uvek biti iznad privatnog", kaže Jovanović.

Jovanović navodi da se isto desilo u slučaju Savamala, gde se, kako kaže, sada vidi da Beograd na vodi urušava sve urbanističke propise Boegrada.

Leks specijalis i za EXPO 2027

Osim za Beograd na vodi i Generalštab, vlast je usvojila leks specijalis i za potrebe izložbe EXPO 2027.

Leks specijalis izglasan zarad realizacije izložbe EXPO omogućava da se novac iz budžeta dodeljuje bez tendera, da se gradi mimo uobičajnih pravila, da se izgrađeni objekti koriste bez upotrebne dozvole – i da Vlada po sopstvenom nahođenju odlučuje šta pod njega spada.