0
Svega osam sati bilo je dovoljno da institucije u Hrvatskoj donesu odluku da je ministar odbrane kriv za saobraćajnu nesreću u kojoj je stradala jedna osoba. Premijer Andrej Plenković politički ga je kaznio i smenio s funkcije, a onda je nastavak istrage prepušten nadležnim organima. U Srbiji je mnogo drugačije – pravda je spora i mahom nedostižna, a o političkoj odgovornosti niko iz vlasti ni ne pomišlja. Sistem u susednoj državi za ukupno osam sati rešio je odgovore na neka od pitanja za koje su interesovanje pokazali građani s obe strane Dunava. Samo s ove strane vlast nikad ne da svoje ljude, niti želi da neko snosi političku odgovornost.
U 6:15 u subotu ujutru, hrvatski ministar odbrane Mario Banožić izazvao je saobraćajnu nesreću u kojoj je stradao vozač kombija. Osam sati kasnije, premijer Andrej Plenković razrešio ga je dužnosti.
Političku kaznu Banožić već je platio, a sad će nadležni organi utvrditi da li će biti kažnjen i na još neki način. Sve indicije govore da je kriv zbog i da je pred njim budućnost u zatvorskoj ćeliji.
Tragedija se dogodila u okolini Vinkovaca, koji je udaljen svega 140 km od Beograda. Samo dva sata vožnje iznosi razlika između toga kako izgleda kad neko snosi odgovornost, a neko ne.
Niko nije unapred osudio Banožića, naprotiv. Posle medicinskog tretmana i saniranja povreda čeka ga sudnica, ali političku štetu već platio. Takvu štetu 140 kilometara dalje od Vinkovaca, u smeru ka istoku, niko ne plaća godinama, decenijama.
U Srbiji se vlast retko kad ili bolje reći nikad ne opredeljuje da politički kazni svoje predstavnike. Najveća partija ih štiti, ne da ih, osim ako je neko baš toliko politički nepismen, pa se usudi da se usprotivi vlastelinima. U tom slučaju, kazna je brutalna.
Advokat Božo Prelević objašnjava za Nova.rs da je od 2012. u Srbiji ista logika odgovornosti. Prema njegovim rečima, ona je prisutna samo prema vođi, a ne i pred građanima i institucijama.
„Za razliku od pravne države, ovde se ne čuva javni red odnosno država, već politička stranka na vlasti. U periodu 2000. do 2012. imali ste vise slučaja ostavki iz objektivnih i moralnih razloga poput ministra Veselinova, Obradovića, pa i Perišića. Nažalost, od 2012. moral je izgubio vrednost, a trajanje mapetovaca određuje samo jedan čovek bez obzira na poziciju na kojoj se nalazi. Kad vanustavno akumulirate moć samo u jednoj osobi, onda politički sistem ne postoji“, kaže Prelević za Nova.rs.
Sagovornik našeg portala napominje da političke odgovornosti ove vlasti, koju oličava SNS, ima samo u okviru njihove partije.
„Ovde se odgovara politički kad se zamerite velikom vođi, kao u slučaju Stefanovića (Nebojša, prim.aut) i finansijskim i kriminalnim interesima velikog vođe. Tu mislim na Jovanjicu. Ili vođinim interesim kod stranih sila, što je slučaj s Vulinom“, zaključuje Prelević.
Slučaj iz Hrvatske podsetio je društvo u Srbiji na situacije kad se očekivala jasna reakcija državnog vrha, ali koje nije bilo.
Za smrt bebe i još šest osoba nakon rušenja vojnog helikoptera do danas niko nije odgovarao. Tog 14. marta 2015. vojnim helikopterom trebalo je da se preveze bolesna beba u teškom stanju iz Novog Pazara za Beograd. Helikopter se, međutim, srušio. Medicinski transport bebe inicirao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a vojnu akciju tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, sadašnji šef BIA.
U padu vojnog helikoptera poginuli su major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i petodnevna beba iz novopazarske porodice Ademović.
Nije odgovarao niko. Umesto toga, tabloidi su nakon tragedije krivicu svalili na pilota Mehića, optužujući ga da je pijan vozio helikopter.
Političke odgovornosti nije bilo ni nakon saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac kada je stradala Stanika Gligorijević. U tom vozilu je bio i Zoran Babić, visoki funkcioner SNS, a sudska istraga utvrdila je da je njegov vozač vozio automobil.
Pune četiri godine javnost je tražila da vidi snimke nesreće s naplatne rampe Doljevac, u kojoj je stradala Stanika Gligorijević. JP “Putevi Srbije” ustupilo je redakciji Nova.rs snimke s četiri kamere, dva sa same trake koji su već objavljeni u medijima i dva s panoramske na kojima se ne vidi ništa. Posle četiri godine i dalje nema snimka na kojem se jasno vidi ko je sedeo za volanom automobila koji je izazvao nesreću, a u kojem je u tom trenutku bio i tadašnji direktor JP Koridora Srbije Zoran Babić.
Predsednik Vučić obećavao je porodici Stanike Gligorijević da će im pokazati snimak spornih dva minuta koji nedostaju godinama, ali sve je ostalo na rečima. Posle Lončara i Gašića, partija i njen dugogodišnji šef nisu dali ni Babića.
Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke u Skupštini, kaže za Nova.rs da je Srbija pod režimom Aleksandra Vučića postala „društvo pod tiranijom vlastodršca s amputiranim moralom“.
„U Srbiji pod naprednim mafijaškim režimom vršenje vlasti podrazumeva samo i isključivo privilegije koje iz toga proističu, a nikako odgovornost koju taj veoma zahtevan posao podrazumeva. Mi smo pod režimom Aleksandra Vučića postali društvo pod tiranijom vlastodržaca s amputiranim moralom. Majske tragedije najbolje su pokazale razmere posrnuća našeg društva. Skandalozno ponašanje predstavnika režima, koji nisu ni pokušali da sagledaju svoju odgovornost u vezi s ovom tragedijom, ne ustručavajući se čak ni da opoziciju optužuju za stradanje u Ribnikaru i Mladenovcu, pokazuje odsustvo smisla za bilo kakvu realnost, ali mnogo više pokazuje razmere moralnog posrnuća naših vlastodržaca“, kaže u izjavu za Nova.rs Milivojević.
Sagovornik podseća da posla pada vojnog helikoptera, kad su poginuli pilot Omer Mehić i kompletna posada s bebom, niko nije odgovarao.
„Novinar koji je objavio vest da je beba stigla na VMA i dalje učestvuje u propagandnom trovanju našeg društva. Još uvek ne znamo gde je autentični snimak stradanja Stanike Gligorijevič na naplatnoj rampi kod Doljevca, ni po kom osnovu je taj snimak bio u posedu Aleksandra Vučića koji je tvrdio da ga je video. Za rušenje objekata od strane mafije u Savamali kriv je jedino policajac koji je te noći odbio da radi svoj posao, jer mu je neko obećao da će legalizovati bespravno sagrađenu kuću. Još uvek ne znamo ko je naručio sramotni propagandni uradak koji je inspirisao ubice Olivera Ivanovića. Zbivanja u Banjskoj nisu bila dovoljna da se parlament pozabavi odgovornošću čelnih ljudi bezbednosnog sektora i državnog vrha u vezi s tim tragičnim dešavanjima“, priča Milovojević i napominje da je odgovornost kao pojam nestala u našem društvu.
Milivojević istićče da je moralno posrnuće mnogo strašnije od ekonomske propasti i poliitčke krize u koju je režim uvukao celo društvo.
„Predstoji nam težak put vraćanja morala u politiku i njeno poimanje isključivo kao velike odgovornosti, a nikako kao skup privilegija. Perspektivu za taj neophodan oporavak Srbije možemo stvoriti već 17. decembra“, zaključuje Milivojević.
U maju ove godine Srbiju su pogodile tragedije koje su do temelja pogodile društvo. Višestruka ubistva u Ribnikaru i okolini Mladenovca otvorila su pitanja odgovornosti institucija, ali i režima koji je na čelne pozicije više postavlja poslušne nego stručne kadrove.
Jedini koji je podneo ostavku bio je ministar prosveve Branko Ružić. Osim njega – niko. Predsednik Vučić ponovo je poručio da ne da Gašića, a nije dao ni direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina. Ostavku je podneo tek pre nekoliko dana, ali razlozi svakako nisu „Ribnikar“ niti Mladenovac.
Odgovornosti nije bilo ni za Banjsku, za koju se navodno prikupljaju dokazi u istrazi. Jedini koji je snosio političku odgovornost je Milan Radoičić koji je podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste, ali u bezbednosnom aparatu niko nije odgovarao.
Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da je kod nas zaboravljeno šta znači moralna ili objektivna odgovornost, ali nije oduvek bilo tako.
„Navešću primer ministra poljoprivrede u Vladi DOS Veselinova, koji je 2003. podneo ostavku zbog saobraćajne nesreće koju je skrivio njegov vozač. Nažalost, to je logično u društvu u kom je poslednjih godina neodgovornost tzv. „elite“ i njoj bliskih ljudi postala standard, pa oni ne odgovaraju ni za očita kršenja zakona koja nadležni „ne vide“ ili zataškavaju. Od mnoštva mogućih primera pomenuću samo drastične slučajeve Hercegovačke i „kompletnih idiota“, tragediju helikoptera, pranje novca i ministre Malog i Vulina, sukob interesa premijerke u poslovima Vlade s firmom njenog brata, mnoštvo mutnih javnih nabavki“, podvlači Šabić za Nova.rs.
On podseća da je ministar saobraćaja u Grčkoj podneo ostavku zbog železničke nesreće, ali napominje da u Srbiji toga nema.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
