Kako su mi instalirali špijunski softver Pegasus: Piše Igor Božić

Proveru telefona zatražio sam nakon što sam video šta se dogodilo Stojanu Markoviću iz OzonPressa, odnosno nakon otkrića da je njegov telefon bio zaražen softverom NoviSpy, razvijenim u Srbiji. U tim slučajevima korišćeni su i alati izraelske kompanije Cellebrite za otključavanje telefona, dok je Pegasus proizvod druge izraelske kompanije NSO Group.

Forenzičku analizu mog telefona uradili su stručnjaci Amnesty Internationala. Utvrdili su da je Pegasus bio aktivan na uređaju 13 dana, sve dok nisam ažurirao operativni sistem, čime je ranjivost preko koje je telefon bio zaražen zatvorena.

Teško je opisati osećaj kada shvatite da je neko mogao da prati praktično svaki vaš korak. Pegasus omogućava pristup elektronskoj pošti, porukama, fotografijama, dokumentima i kontaktima. Može da otkrije sa kim razgovarate i ko su vam izvori, čime nisu ugroženi samo novinar i njegova privatnost već i bezbednost ljudi koji su mu poverili osetljive informacije. Softver može neprimetno da uključi mikrofon i sluša razgovore u prostoriji ili da aktivira kameru i prati šta radite.

Za novinara je posebno poražavajuća pomisao da je država možda imala pristup svemu što je trebalo da ostane zaštićeno - komunikaciji sa kolegama, sagovornicima i izvorima, kao i razgovorima koji nemaju nikakve veze sa poslom. Posle takvog saznanja počinjete da preispitujete svaki razgovor i da razmišljate da li ste, bez svog znanja, ugrozili nekoga ko vam je verovao.

Prema navodima same kompanije NSO Group, Pegasus se ne prodaje privatnim licima i kompanijama, već isključivo državnim institucijama. Zbog toga je teško zamisliti da je iza napada na mene mogao da stoji bilo ko drugi osim neke državne strukture. Procene govore da pojedinačno instaliranje takvog softvera može da košta između 50.000 i 100.000 evra. Neko je, dakle, smatrao da je vredno potrošiti toliki novac kako bi pratio novinara i direktora nezavisnog medija uoči izborne kampanje.

Da li je neko zbog toga odgovarao? Nije i neće. Niko nikada nije utvrdio ko je naredio nadzor, ko ga je sprovodio, na osnovu kakve odluke i sa kojim ciljem. Takva nekažnjivost nije samo problem Srbije. Širom sveta veoma je malo onih koji su odgovarali za nezakonitu upotrebu ovakvih tehnologija protiv novinara, aktivista i političkih protivnika.

Pegasus je gotovo savršen alat za autokratske režime: nadzor je nevidljiv, žrtva dugo ne zna da je praćena, a oni koji su zloupotrebu naredili najčešće ostaju skriveni i nekažnjeni. Upravo zato ovo nije samo pitanje privatnosti. To je pitanje zloupotrebe vlasti i nezakonito koriscenje drzavnih resursa zarad ostvarivanja licne koristi.