Od dolaska SNS na vlast 2012. godine, Beograd je počeo da menja svoj pejzaž centra grada. Malo po malo, izmeštena je Glavna železnička stanica, godinama se gradi nova autobuska, a uskoro će tim putem krenuti i Sajam. Još uvek "visi u vazduhu" da li će morati da se sele i glumci pozorišta "Boško Buha", a sve to je rezultat planova da se društveni, ekonomski i kulturni život centra grada promeni zbog projekta Beograd na vodi.
Građani Beograda, ali i širom Srbije poslednjih dana s nestrpljenjem iščekuju kako će se završiti agonija glumaca pozorišta „Boško Buha“. Mnogi su bili šokirani činjenicom da će glumci morati da napuste pozorište i da se presele u Beograd u vodi, što je premijerka Ana Brnabić protumačila kao još jedan spin „tajkunskih medija“.
Iako su protestovali i tražili od Grada i države da im pomogne, glumcima preti iseljenje s Trga republike u Beograd na vodi. Ipak, premijerka Ana Brnabić obećala je da se glumci neće seliti, već da će ostati na Trgu republike. Medijima je poručila da ne govore istinu i je bila ideja da glumci dobiju još jednu scenu gde mogu da igraju. Izbor je pao baš na Beograd na vodi.
Kako je ranije bilo najavljeno, u Beogradu na vodi bi trebalo da im bude novi dom, čime će ovaj kulturni ansambl nastaviti da igra u novom „neformalnom“ centru Beograda.
Zbog čega neformalnom? Mnogima već upada u oči da Beograd poslednjih godina dramatično menja izgled centra koji su mnogi pamtili, a da se arhitektura prestonice radi po dinamici koju „zadaje“ vrh države koji mnogo toga podređuje Beogradu na vodi.
Preseljenje „Buhe“, selidba Sajma, izmeštanje autobuske i glavne železničke stanice, mogućnost ukidanja okretnice na „Zelenjaku“, predstavljaju samo deo planova za izmenu urbanističke krvne slike centra glavnog grada.
Konačno, ne treba zaboraviti ni to da je Beograd više energije, novca i logistike usmerio da „najluđa“, novogodišnja noć prođe uz više sadržaja i medijskog prostora u Beogradu na vodi nego ona ispred platoa Narodne skupštine.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović kaže za Novu je uočljiva tendencija da se istorijski centar Beograda guši i marginalizuje.
„Sve se čini se da sadržaji i javni prevoz u njemu uklanjaju. Poslednji primeri su sklanjanje pozorišta “Boško Buha”, najava ukidanje okretnice na Zelenom vencu i slično. Iz šireg centra se uklanja i sajam. Najeklatantniji primer zanemarivanja centra je to što se odustalo od toga da se dve linije metroa ukrštaju na Trgu Republike. Obično se linije metroa ukrštaju tamo gde ima sadržaja, a to je najviše deo od Gradske biblioteke do Radio Beograda“, objašnjava Jovanović u izjavi za Novu.
Naš sagovornik napominje da nema ništa protiv da „Beograd na vodi“ bude elitniji rezidencijalni deo, ali to ne može biti centar grada oko „koga se sve vrti“ i kome se sve gradske politike podređuju.
„Tamo nema državnih ustanova, univerziteta, muzeja i pozorišta, kao što ima u istorijskom gradskom jezgru. Ako želimo da Beograd ostane metropola, moramo čuvati te vitalne sadržaje, tamo gde su oni decenijama i vekovima i činiti sve da oni budu dostupni svim građanima Beograda i Srbije“, zaključio je Jovanović.
Gradnja metroa – od nigde do nikuda, ali ipak kroz „Beograd na vodi“
Planirana prva linija metroa, koja bi prema najavama vlasti i gradskog urbaniste trebalo da bude završena do 2028. godine krenuće sa Makiša i ići preko Sajma i Mostara, pa do Karaburme i Mirijeva. Mnogi stručnjaci, kritikovali su odabrane trase, uz konstataciju da one vode „od nigde do nikuda“.
Osim toga, u prostorni plan „Beograda na vodi“ dodat je deo koji se odnosi na metro stanice koje su predviđene u tom delu grada. Predviđene su tri metro stanice – Sajam, Mostar i Savski trg. Iako struka nije bila a priori protiv ideje da metro prolazi kroz ovaj deo grada, napominjali su da je bilo daleko boljih rešenja po većinu drugih građana.
Odbornik „Ujedinjenih“ u Skupštini Grada Vladimir Pajić kaže da je problem sa metroom ogroman jer linije nisu bazirane na potrebama građana, već „ćefu i interesima investitora“.
„Zloupotreba ovako važnog projekta je oličenje aktuelne vlasti. Mnogo je problema u projektovanju linija. Dobijamo obećanja o drugoj liniji, a ni projektovanje prve nije privedeno kraju“, rekao je on.
Autobuska stanica se izmešta zbog „Beograda na vodi“
Od rušenja baraka u Hercegovačkoj ulici, kada su na nekoliko sati zaustavljane ključne institucije zemlje, „Beograd na vodi“ krenuo je silovito da se gradi. Funkcioneri, državnici, zvaničnici, hvalili su se kako radovi napreduju impresivnim tempom, da su stanovi već prodati, a da ćemo tek u narednom periodu biti šokirani činjenicom kako će se ovaj deo grada metamorfozirati u ponos prestonice.
Da je ovaj projekat mnogo više od pukog građenja stambenih kompleksa potvrdila je i činjenica da je u investiciju utkano i izmeštanje Glavne autobuske stanice (BAS), koja se nalazi u neposrednoj blizini Ekonomskog fakulteta i Starog savskog mosta.
Ova činjenica neretko je prećutkivana, ali zvanična dokumentacija potvrđivala je navode. Iako su rukovodioci i poneki stručnjaci s vremena na vreme govorili o izmeštanju stanice, prvi konkretni koraci urađeni su tek kao deo šireg projekta „Beograda na vodi“. Celokupan projekat izmeštanja započet je tokom 2016. godine u pregovorima rukovodstva BAS-a i čelnika Grada Beograda, kako bi tokom 2019. i narednih godina ušao u fazu realizacije.
Šef odborničke grupe „Moramo“ u Skupštini Grada Dobrica Veselinović kaže da je od samog početka vlasti SNS-a, jasno vidljiv napor da se Beograd prilagodi željama i potrebama nove elite koja je ekonomsku moć dobila kroz mnoge koruptivne radnje i poslove baš zahvaljujući njima.
„Ti poslovi su uvek bili na štetu javnog interesa, prirode i imali su jedan cilj – promeniti sve ono što naš grad čini, kako bi se izbrisala sećanja i stvorila nova vizura i novi identitet Beograda“, tvrdi Veselinović i dodaje:
„To je prvenstveno povezano sa projektom Beograd na vodi, za koga se sve podređuje i za koji se želi stvoriti što više sadržaja. Oni su opet plaćani javnim novcem kako bi još više povećala vrednost te, očigledno njihove investicije“, poručuje Veselinović.
Pročitajte još:
Zbog Beograda na vodi seli se i Sajam
Da bi se proširio Beograd na vodi, Beogradski sajam će, po svemu sudeći, morati da se iseli. Njegova nova lokacija biće, kako se pretpostavlja, tik pored novog Nacionalnog stadiona u Surčinu, pored kog će se, između ostalog, graditi i multifunkcionalni kompleks „EXPO 2027“.
Podsetimo, zakupci lokala u sklopu sajamskih hala već su počeli da dobijaju usmena obaveštenja o tome da se polako spremaju za iseljenje, a osim toga, ugovor sa Sajmom o zakupu prostora sada je moguće produžiti samo na period od šest meseci, što ranije nije bio slučaj.
Beogradski sajam je jedan od tri u svetu, koji se nalazi pored reke.
Kada je o arhitektnoskom aspektu reč, Beogradski sajam sa svojim izložbenim halama, jedno je od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture i predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka.
Hala 1, koja je kulturno dobro ostaće zaštićena, ali će se ostatak najverovatnije zbog Beograda na vodi seliti.
Bonus video – DLZ: Advokat Čedomir Stojković o Beogradu na vodi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare