Beograd je 2019. godine za dotacije nevladinim organizacijam izdvojio više od 1.700.000.000 dinara ili blizu 15 miliona evra. U 2020. za iste potreba grad je izdvojio oko 14 miliona evra. Procena je da će u ovoj 2021. biti izdvojeno oko 10 miliona evra, navode iz Instituta za evropske poslove.
Tekst je nastao na osnovu istraživanja Instituta za evropske poslove.
Institut za evropske poslove je u nameri da ispita kako su se trošila budžetska sredstva grada Beograda za 2019. i 2020. godinu na dotacije nevladinim organizacijama realizovao projekat „Ka transparentnom trošenju lokalnih budžeta namenjenih nevladinom sektoru“, gde je u toku jedanaest meseci istraživao načine trošenja sredstava iz budžetske linije 481, namenjene nevladinim organizacijama.
Nakon obrade podataka iz budžeta za 2019. i 2020. godinu kao i njihovih rebalansa, istraživački tim se opredelio da u studiji obradi tri sekretarijata sa najvećim obimom sredstava koja su imali na raspolaganju, kao i Kancelariju za mlade, ukupno četiri institucije u nadležnosti Grada Beograda. To su:
Sekretarijat za sport i omladinu
Sekretarijat za kulturu
Sekretarijat za socijalnu zaštitu
Kancelarija za mlade
Sekretarijat za sport i omladinu raspolagao je sa više od 50% novca za nevladine organizacija pa nije neobično što je najviše prigovora i bilo na njihovu rad.
PROČITAJTE JOŠ
Iako postoji zakonska obaveza da se raspodela budzetskih sredstava obavlja transparentno i na konkursima, Sekretarijat za sport i omladinu na takav nacin je opredelio svega 5% para dok je cak 95% uplaćeno kroz direktne dotacije!!! Konkursna dodela para podrazumeva da se on javno oglasi sa jasnim propozicijama, šta se traži, ko sve moze da konkuriše i pod kakvim uslovima. Novac dobijen na konkursu obično ima i završni izveštaj , narativni i finansijski. Sve to značajno smanjuje mogućnosti zloupotrebe i čitav proces raspodele para gradjana, čini vidljivim. Direktne dotacije nude brojne mogućnosti za zloupotrebe, korupciju i prebacivanje budzetskih para pojedincima. Da bi se smanjile mogućnosti zloupotrebe država je predvidela konkurs kao poželjan način ali je izostalo precizno definisanje u kojim to retkim situacijama, treba predvideti i direktne dotacije, ali kao mogućnost a ne kao pravilo.
Posebno je zanimljiva povezanost dodele para sa politikom. Na spisku odobrenih projekata nalazi se i udruženje Zemun fest, koje je dobijalo sredstva na dva konkursa koja su raspisali Sekretarijat za sport i omladinu i Kancelarija za mlade grada Beograda. Ovo udruženje se pojavljuje kao primalac sredstava i od Sekretarijata za kulturu. Ukupan iznos sa sve tri donacije u zbiru iznosi 1.600.000 dinara. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, udruženje je imalo nula zaposlenih. Kao predsednik udruženja javlja se osoba koja je donirala 900.000 dinara koaliciji SPS-PUPS-JS na parlamentarnim izborima 2012. godine. On je tada bio ubedljivo prvi prema visini iznosa na listi svih fizičkih lica koje su te godine donirali novac političkim partijama na izborima.
To nije bio jedini primer personalne povezanosti organizacija koje su dobile novac sa političkim partijama.
Od ukupno 127 organizacija koje su dobile sredstva na konkursima, 78 organizacija je registrovano posle 2012. godine, a 49 organizacija pre 2012.
Istraživanje pokazuje da je novac dobilo znatno više organizacija osnovanih posle 2012, odnosno posle dolaska koalicije SNS, SPS na vlast, navode iz Instituta za evropske poslove.
