8
Članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivša ambasadorka Srbije u Savetu Evrope Dragana Filipović kaže da zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope u ovom trenutku predstavlja problem ne samo za Srbiju, već i za ovu međunarodnu organizaciju. Zato bi, prema njenom mišljenju, naša strana mogla da traži “saveznika” među članicama Evropske unije, pre svega u Nemačkoj, s obrazloženjem da bi otpočinjanje procedure ugrozilo proces našeg pristupanja EU. Na taj način bi se otpočinjanje procedure oko zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope moglo odložiti.
Kosovo je zvanično apliciralo za članstvo u Savetu Evrope. O tome je srpsku javnost obavetio predsednik Aleksandar Vučić.
„Dobio sam zvaničnu informaciju da je tzv. Kosovo podnelo zahtev za prijem u Savet Evrope i time je Priština pokazala da je brutalno prekršila i pogazila Vašingtonski sporazum, nakon desetogodišnjeg gaženja Briselskog sporazuma, kao i rezoluciju 1244“, rekao je Vučić, a zatim najavio još jednu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i poručio da će Srbija dati sve od sebe da pokaže da može da se bori.
Informaciju je potvrdila i kosovska Vlada koja u saopštenju navodi da je odluka donesena na elektronskom sastanku Vlade u Prištini i da je njom u načelu odobrena inicijativa za članstvo u ovu međunarodnu organizaciju.
Članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivša ambasadorka Srbije u Savetu Evrope Dragana Filipović kaže da ovo nije prvi pokušaj Kosova.
“Od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bilo je nekoliko pokušaja kosovskih vlasti da uđu u Savet Evrope ali su one uspešno dekuražirane bez obzira na podršku nekih članica Evropske unije. Apliciranje Kosova za članstvo u Savet Evrope u ovom trenutku ima dva aspekta, proceduralni i politički. Što se prvog tiče, to što su oni podneli zahtev ne znači nužno i pozitivan ishod. Sekretarijat Saveta Evrope je dužan da zahtev prosledi Komitetu ministara, gde bi se ovo pitanje prvo moralo staviti na dnevni red, a potom bi se održala rasprava i glasanje”, navodi Filipović.
S obzirom na to da predstoji sastanak Komiteta ministara Saveta Evrope tokom maja u Torinu, postoji mogućnost da se to već tada nađe na dnevnom redu.
“Činjenica je da su od trenutnih 46 članica, bez Rusije, 33 već priznale nezavisnost Kosova govori da bi mogli dobiti dvotrećinsku većinu. Zatim se takva odluka Komiteta ministara prosleđuje Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koja takođe treba da usvoji zahtev da Kosovo postane član dvotrećinskom većinom. Odluka se potom vraća Komitetu ministara na potvrdu”, kaže Filipović zab Nova.rs.
Treba podsetiti, navodi dalje Filipović, i na mandat Saveta Evrope, u okviru koga nije da odlučuje o statusu teritorija
“A odobravanjem članstva bi indirektno bila priznata nezavisnost otcepljene teritorije. Pored toga, SE je statusno neutralna organizacija, što bi se u ovom slučaju moglo dovesti u pitanje. Svakako u novim međunarodnim okolnostima, posebno izbacivanjem Rusije, SE traži potvrdu svoje relevantnosti u novoj političkoj evropskoj arhitekturi. Dodatno, došlo bi do podele unutar samog SE, jer u njemu postoje članice koje ne priznaju nezavisnost Kosova. A to nije u skladu sa načelom SE da se pitanja rešavaju kroz dijalog, uz traženje konsenzusa”.
Što se Srbije tiče, navodi Filipović, ulazak Kosova u Savet Evrope bi nas doveo u vrlo tešku situaciju koja bi ugrozila naše pristupanje Evropskoj uniji. To bi u velikoj meri podiglo i inače negativan stav građana Srbije prema EU.
“Jer, zašto se onda uopšte vodi dijalog između Beograda i Prištine, kad se Kosovo u ovom trenutku već uvodi u Savet Evrope? Bilo bi neophodno da se sačeka kompromisno rešenje koje bi se postiglo kroz dijalog Beograda i Prištine. Po mom mišljenju s tim argumentom naša zemlja bi mogla da potraži podršku među članicama EU, pre svega Nemačke koja podržava naše članstvo u EU, s ciljem da se zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope odloži do onog trenutka dok se Beograd i Priština ne dogovore. Prosto je nezamislivo da imamo situaciju da legitimna punopravna članica SE kao što je Srbija sedi za istim stolom sa entitetom sa kojim je u procesu rešavanja statusnog pitanja. To nikome ne ide u prilog”, zaključuje Filipović.
BONUS VIDEO: Klačar – Nemačka na svojoj agendi sem Ukrajine visoko drži i pitanje Kosova
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
