“Čovek je mera svih stvari - onih koje jesu, da jesu, onih koje nisu, da nisu.” Ovo su reči jednog od najpoznatijih sofista antičke Grčke, Protagore, koji je živeo u petom veku pre nove ere. Srbija, u 21. veku nove ere, živi u doba Predsednika Vučića, koji je postao mera svih stvari u zemlji.
Protagora je, prema najčešćim tumačenjima, imao na umu sledeće – svaki čovek ima svoju istinu, te je stoga do jedne jedine “prave” istine nemoguće doći. Postoji i tumačenje drugačije od ovog relativističkog – da čovek jeste mera svih stvari, ali ne pojedinac, nego čovek sa velikim “Č”, univerzalni čovek, odnosno – ljudski rod.
Srbija je, u poslednjih skoro 10 godina, doprinela još jednom, alternativnom tumačenju Protagorine misli. Jer, mera svih stvari u Srbiji – onih koje jesu i onih koje nisu, polako ali sigurno postao je predsednik države Aleksandar Vučić.
Za svaki problem, pojavu ili mogućnost pojave potrebna je Reč Predsednika, da bi se saznalo šta je poželjno misliti o nekom fenomenu. Štaviše, od Volje Predsednika zavisi i značenje nekih sasvim uobičajenih reči i izraza – na koje ste već odavno navikli i upotrebljavate ih godinama, ali ih Predsednik uporno prevrednuje i menja im uobičajeno značenje.
Povezane vesti:
Banalan primer – reč “pristojno”. Pomislite da znate šta ona znači, a onda čujete da je Predsednik za vlasnika i urednika notornog tabloida rekao da je on, urednik, “pristojan i častan čovek”. Ili, da je rijaliti Zadruga “pristojno dizajnirana”. Ili, da je nepristojno da mu novinar u retkim prilikama postavi potpitanje. Ovakvih primera je mnogo – “stručnjak”, “prvi put”, “marljivo”, “napad”, “državni udar”… sve ovo dobija drugačija značenja kada ih Predsednik upotrebi.
Slično, neke stvari kojih se obični ljudi klone i smatraju ih opasnima i nedoličnima – poput druženja sa kriminalcima – za Predsednika su jedno veliko “pa šta”.
Slušamo Predsednika u novom intervjuu kod Marije Savić Stamenić, koju je Predsednik pre mesec dana nazvao “istraživačkom novinarkom” – eto još jedne promene značenja reči:
“Ja bih bio lažov, a nisam lažov, i ja sam neko kome mogu da pronađu, zato ih ne razumem kada se trude da pokažu slike moga sina kada je imao 16,5 – 17 godina. Ja imam slika, ne dve, nego hiljadu sa ljudima koji su bili u to vreme, ovako ili onako, s one strane zakona, nekoliko godina sam živeo takav život da sam provodio vreme sa tim ljudima, pa šta to znači?”
I eto tako – umesto da objasni otkud to da mu se najstariji sin fotografiše sa kriminalcima, Predsednik kaže, pa šta, i ja sam se slikao hiljadu puta. I to je to, stvar je objašnjena i nema je potrebe dalje ispitivati – otkud Predsednikov sin u ovakvom društvu, šta je pozadina svega toga, šta rade bezbednosne službe ove države i tome slično.
Vidimo kako je ovde Predsednik mera stvari – slikanje sa kriminalcima nije loše, kako bi pomislio naivni čitalac, nego je – “pa šta”. Često Predsednik koristi ovu tehniku zatrpavanja: Predsedniče, zašto ste smanjili penzije, kada ste obećali da nećete? Pa šta, mojim roditeljima je penzija najviše smanjena. Predsedniče, podavismo se od zagađenja vazduha? Pa šta, ja sam ceo život na Novom Beogradu, tamo je najzagađenije, ja i moja porodica smo najugroženiji.
Druga česta tehnika jeste – a šta ste vi uradili, pri čemu su “vi” svi oni koji ne misle isto kao Predsednik. Evo još jednog primera iz intervjua sa “istraživačkom novinarkom” – sećamo se koliko gnusnih, toliko besmislenih optužbi Milenka Jovanova da je supruga Vuka Jeremića glavni narko-diler na Balkanu? Nije to ništa, kaže Predsednik novinarki, ja i moja porodica smo žrtve:
“A onda, pošto ste tada radili na RTS-u, onda je šestoro ili sedmoro vas otišlo tamo, kao što su cmizdrili za Đilasovom decom koju niko nije pomenuo nigde, nikada, pa ste išli da cmizdrite tamo na zvaničnu konferenciju za novinare 10 dana do izborne tišine za ženom drugog opozicionog lidera, tobož užasnuti kampanjom koju zločinački režim vodi, a onda kada su mi majku od 76 godina, i to su sve tako lajkovali, nazvali kurvetinom i rekli da nisam ja njen sin, odnosno, ja sam njen sin, ali nije ona mene napravila sa svojim suprugom Anđelkom Vučićem, već sa ne znam kim, onda niste došli da plačete, iako je moja majka 30 godina radila u RTS-u. Tad niko od tih, ne samo šest, nego bilo ko drugi nije bio užasnut time, što je bilo, složićete se, sto puta groznije nego bilo šta drugo.”
Treba čitaocu objasniti i otkud ovo za Vučićevu majku – neko je nedavno napisao jedan jedini tvit ovog sadržaja. Taj tvit su brže-bolje objavili svi tabloidi, autora tvita proglasili za Đilasovog sledbenika i – eto ga: opozicija tako naziva Vučićevu majku.
Ovakvih primera je mnogo – postoje čitavi timovi ljudi koji samo čekaju kad će neko da opsuje Vučića na društvenim mrežama, a onda će Vučić lepo da objasni da je to sto puta gore nego kad se protiv opozicionih lidera svakog dana, godinama, vodi kampanja satanizacije: sada su to Đilas i Jeremić, bio je Saša Janković, pre njega je bio Bojan Pajtić… SNS mašina ima dovoljno moći, novca i medija da na svakoga ko promoli glavu upotrebi bazuku i to je jedan od glavnih razloga zašto opozicija maltene više ne postoji. Kako vidimo, sada počinje međusobna borba u SNS, jer je autoritarnim, nacionalističkim režimima neprijatelj neophodan, makar i u sopstvenim redovima.
A tokom svih tih sukoba postojaće Vrhovni Autoritet koji će da tumači stvarnost i objašnjava ljudima šta se događa – mera svih stvari u Srbiji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare