Saradnja SNS i SPS, počela još 2012. godine, ponovo je ušla u fazu turbulencija. Predsednik SNS Aleksandar Vučić otvoreno je kritikovao svoje koalicione partnere socijaliste zbog toga što ga ne podržavaju dovoljno, ali nije prvi put da se naprednjaci ljute na socijaliste. Politička romansa koja je počela pre čitavu deceniju nije oduvek bila "medeni mesec", već saradnja sa puno izazova, turbulencija, napada i otrovnih strelica. Za sada postoje dva putića - raskid saradnje, gde će svako na svoju stranu ili će "ljubav" pobediti sve i još jednom prebroditi sve krize. U svakom slučaju, istorijat sukoba dve strane prepun je trzavica i sukoba.
Pomalo iznenađujuće, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je na svom Instagramu ponašanje koalicionih partnera koji ga prema njegovim rečima, brane kao savetnica ministra u Vladi Kosova Rada Trajković.
„Zapadni agent Rada Trajković kaže da tražim aboliciju za svoju porodicu, a ne spas za srpski narod na Kosovu. Laže, kao i svi oni u Skupštini koji su govorili sve one besmislice. Brani me taman kao i moji koalicioni partneri. Zato narode samo da imate u vidu da je moja porodica ovde, ostaće u Srbiji, kao i ja“, poručio je Vučić sa svog naloga na Instagramu.
Poslednje upozorenje za „neprihvatljvo“ ponašanje socijalista samo je poslednja pazla u slagalici koju godinama, malo po malo, sklapa SNS protiv socijalista. Iako su u koaliciji punu deceniju, odnosi na relaciji Dačić-Vučić, odnosno SNS i SPS prolazi su različite faze, prepune turbulencija. Evo kako je sve to izgledalo 10 godina.
„Ne znam ko će biti predsednik, ali znam ko će biti premijer“
Odmah nakon opštih izbora 2012. godine, tadašnji nosilac liste SPS i predsednički kandidat Ivica Dačić u izbornoj noći saopštio je rečenicu koja se pamti i prepričava do današnjih dana.
“Možda se u Srbiji još ne zna ko će biti predsednik, ali se sigurno zna ko će biti premijer. Govorili su da će stvoriti dvopartijski sistem; Kako može sa 24 odsto da se stvori dvopartijski sistem? Nešto im fali u toj računici ili su zaljubljeni. Moraju da shvate da smo se podigli iz pepela i da ćemo na sledećim izborima osvojiti više od 20 odsto“, izjavio je Dačić na konferenciji za novinare u izbornom štabu SPS.
Kako je Dačić tada rekao, tako je na kraju I bilo: on je postao premijer, dok je predsednik postao Tomislav Nikolić. Iako je lider socijalista imao manju podršku od naprednjaka, zbog svog koalicionog potencijala dobio je mesto premijera.
Tako je uspešno sprovedena tranzicija vlasti SPS, budući da su od 2008-2012. godine bili u vlasti sa koalicijom okupljenom oko Demokratske stranke (DS).
Upravo iz fotelje u Nemanjinoj 11, Dačić iako na vodećoj poziciji moći u državi (barem po ustavu), dobio je nezahvalan zadatak da potpiše Briselski sporazum. Iako je “prva violina” i ključni čovek za potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine bio tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je “ležao po podu” u Briselu, “borio se za interese Srbije”, ali paraf na sporazum nije stavio.
Istina, kao ministar odbrane i potpredsednik Vlade Vučić nije ni trebalo da potpiše sporazum, ali je bilo jasno da je već tada on bio najmoćniji čovek u politici, te da ako nešto krene “po zlu”, posledice će snositi onaj ko je stavio potpis.
Upravo je taj nezahvalni zadatak bio poveren predsedniku Vlade Ivici Dačiću, koji je zbog toga neretko dobijao „packe“. Ukoliko bi neko komentarisao Briselski sporazum u negativnom kontekstu, naprednjaci bi govorili kako je za sve kriva prethodna vlast, ali ako već nije prethodna, onda nije loše reći da taj sporazum nije potpisao naprednjak, već socijalista Ivica Dačić.
Iako „medeni mesec“ naprednjaka i socijalista godinama i nije bio toliko rđav, dešavalo se da dve strane s vremena na vreme „pecnu“ jedna drugu. Tako je na primer pred vanredne izbore 2014. godine neretko stizao eho iz SNS da socijalisti i nisu neophodni za vlast koju bi činili naprednjaci, ali su ipak zajedno izašli na izbore i formirali Vladu.
Da su postojale određene trzavice unutar tadašnje vlasti potvrđuje i izjava nekadašnjeg ministra i visokog funkcionera SNS Nebojše Stefanovića koji je izjavio da ako SPS nastavi da daje izjave kakve daje, pošteno je da ode u opoziciju.
„Ne možete imati ministre, a raditi protiv programa premijera. Uostalom, SPS može da se ponaša kako god želi, ali je pošteno da to onda radi u opoziciji“, rekao je Stefanović 2016. godine.
Reči nije štedela nije bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović koja je iste te godine izjavila da SPS Ivica Dačić „asocira na patuljastvo drvo bonsai“, te da se njegova partija ponaša licemerno.
„Ako neko položi zakletvu u Skupštini da prihvata program vlade koji predloži premijer, a onda taj program ruši gde god stigne, kao što su radili naši partneri iz SPS, izvinite, ali to je licemerno Ili smo svi zajedno tim, ili ste opozicija i kad je vlada donosila teške i nepopularne, ali nužne mere, nigde niste mogli da vidite naše partnere. Svi silni junaci iz SPS nikom ponikoše“, izjavila je Mihajlović.
Nije izostala ni reakcija Dačića koji joj je poručio da ne sme da vređa SPS.
Iako su nastavili saradnju i nakon 2020. godine kada su održani izbori koje je najveći deo opozicije bojkotovao, „otrovce strelice“ dve strane nastavile su da se šalju budući da se deo naprednjaka pitao da li im treba uopšte saradnja sa SPS.
Kada je polovinom jula potpredsednik SPS-a Novica Tončev, na sednici SO Surdulica, poručio da će „sa pet do šest hiljada ljudi blokirati auto-put Beograd-Skoplje”, Dačić je morao da smiruje tenzije, o čemu je pisao Istinomer.
„Osudio sam izjavu Novice Tončeva, ona je suprotna politici SPS i zato sam ga pozvao da se izvini Vučiću, što je on i uradio. Milion puta sam mu rekao da probleme s lokalnog ne prenosi na republički nivo, jer to nema veze s Vučićem i SNS u celini. Zato sam i pozeleneo od besa kad sam čuo šta je rekao“, izjavio je Dačić 2020. godine.
Istorija sukoba produbljena je 2022. godine, a kako sada stvari stoje, biće i nastavljena i u 2023. godini nakon poslednjih izjava predsednik Srbije i lidera naprednjaka Aleksandra Vučića.
Naime, televizija Pink emitovala je u maju 2022. godine film „Situacija“ u kom se veliča lik i delo predsednik Vulčića, a na udaru su se našli i pojedinici predstavnici opozicije i lider SPS Ivica Dačić.
Kritike na račun predsednika socijalističke partije Srbije najviše su se odnosile na njegovo ponašanje tokom kampanje, konkretno mu je zamereno što je, dok su trajali izbori, tvrdio da Srbija ne bi smela da uvede sankcije Rusiji i da je svako ko to uradi protivnik naše zemlje.
I tako, dok se očekuje da SPS ponovo bude deo izvršne vlasti sa Srpskom naprednom strankom, na Pinku, lider socijalista Ivica Dačić je optužen za izdaju svojih koalicionog partnera. U filmu, objavljenom tokom emitovanja Dnevnika, navodi se da je Dačić “dobio par procenata više nakon izobra, na uštrb nacionalnih interesa”.
Prozivke za Dačića u izbornoj noći od strane Vučića
Nakon što je već bilo jasno da će naprednjaci ostvariti još jednu ubedljivo pobedu, “kamenčić” u cipeli lideru SNS bio je izborni uspeh SPS koji je ostvario 10 odsto podrške.
Vučić je, međutim, poslao drugačiju poruku nakon što je 3. aprila objavio rezultate glasanja. Rekao je, pored ostalog, da postoje „oni koji su profitirali na ukrajinskoj krizi“, kao i da „SNS neće formirati vlast sa onima koji su na neodgovoran način zloupotrebili navijačko raspoloženje građana“.
Analitičari i poznavaoci prilika mogli su samo da se saglase da je Vučić ovakvu poruku uputio Ivici Dačiću i socijalistima, koji su iskoristili proruski orijentisane građane kako bi dodatno učvrstili podršku među biračkim telom.
Dačić je i pre zvaničnog stava Vlade poručio da Srbija ne sme da se pridruži osudama i sankcijama Rusiji, dok je njegov stranački kolega Dušan Bajatović sa ruskom ambasadom organizovao prikupljanje novca za decu u Donbasu, separatističkom regionu istočne Ukrajine čiju je samostalnost priznao predsednik Rusije uoči invazije na tu zemlju.
Bonus video: Panović_ Dačić je Vučiću poput stabilizatora na crno-belom televizoru
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar