Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski stoji na ulazu u Vladu Srbije, a od doktora Branimira Nestorovića zavisi Beograd. Njegovi odbornici u niskom startu čekaju odluku SNS da li se ide na nove izbore ili se ulazi u formiranje vlasti, pa će u skladu s tim i delovati. Postizborna dešavanja u Srbiji ponovo otvaraju večitu temu, ko je prava, a ko lažna opozicija i kako ih razaznati na vreme.
Lažna opozicija. Omiljeni tremin u predizbornim prepucavanjima. Uglavnom opozicije. Posle izbora vidi se ko je bio u pravu.
Međutim, stvar je mnogo ozbiljnija.
Godinama unazad, vlast iz prikrajka posmatra kako se opozicija takmiči u tome ko će dati ubedljivije izjave o tome da nikad neće sarađivati s njima. Posmatra i smeška se, zato što uglavnom mnogo pre izlaska na birališta zna ko je “pao”. Za mesto u Vladi ili nekom javnom preduzeću, za “peglanje” nekih privatnih ili poslovnih problema…
Rezultat je to da glasovi građana koji su dati opoziciji završe u rukama vlasti ili jednostavno budu “bačeni” jer ove stranke ostanu ispod cenzusa. A recimo na beogradskim izborima i ove i prošle godine prevagu odnose jedan ili dva odbornika.
Uoči decembarskih izbora i Zavetnici i koalicija “Mi, glas iz naroda” izjašnjavali su se kao opozicija.
Nakon izbora stvar se delimično promenila.
Zavetnici su na izborima doživeli debakl. Uprkos tome, predsednica ove stranke Milica Đurđević Stamenkovski dobila je javne pohvale predsednika Srbije Aleksandra Vučića uz manje, više otvoren poziv u SNS.
Sad imamo nagoveštaje da će upravo Đurđević Stamenkovski biti nova ministarka i da će verovatno preuzeti resor koji je dosad vodila Darija Kisić.
S druge strane, odbornici liste Branimira Nestorovića spominju se kao “tas na vagi” u Beogradu. Ukoliko bude bilo namere da se formira beogradska vlast. A sve su prilike da neće ni biti potrebni, jer ćemo u maju na nove izbore u Beogradu.
Sve bi to možda i bilo u redu da građani glasajući za njih nisu mislili da glasaju za opoziciju.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da ne postoji način na koji bi se pre izbora moglo znati ko će “preleteti” u suparnički tabor.
“Građani kad glasaju, glasaju za ljude kojima veruju i za koje misle da su pošteni i neće prodati svoj glas. Ali na svakim izborima se desi da se razočaraju. Razočaran sam bio i ja nakon izbora 2022. godine kad je lista za koju sam glasao indirektno prećutala da je opozicija dobila, a vlast izgubila izbore u Beogradu”.
Što se Zavetnika i Nestorovića tiče kaže sledeće:
“Slučaj Zavetnika možda nije dobar primer jer nisu prešli cenzus. Bez njih se može, od njih ništa ne zavisi, ne odlučuju ni o čemu. Ministarsko mesto koje bi možda dobila Milica Đurđević Stamenkovski bio bi samo poklon Aleksandra Vučića kao nagrada za rasturanje desnice uoči izbora”, navodi Milivojević.
Smatra i da Branimir Nestorović za sad ostaje dosledan.
“On je nakon izbora rekao da neće ni sa SNS ni sa Srbijom protiv nasilja i prema njegovim poslednjim izjavama ostaje pri tome. Hoće li se javiti neki prebeg, verujem da postoji ta mogućnost, ali nisam siguran da postoji Vučićeva volja da ovako nasilno formira vlast u Beogradu. Posle ovakve Rezolucije Evropskog parlamenta kojom se traži međunarodna istraga izbora i Izveštaja ODIHR koji se očekuje. Zato sam uveren da neće ni koristiti Nestorovićeve poslanike, već ćemo imati nove beogradske izbore”, zaključuje Milivojević.
Na posletku, zaključak je da se birači ipak mogu voditi samo svojim osećajem, te da nema uputstva na osnovu kojeg se može prepoznati lažna opozicija.
To smatra i naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać, ali da uvek treba dobro analizirati ono što političari govore.
“Mislim da su na ovim izborima glasači uspeli na vreme da prepoznaju. Ne treba zaboraviti da su na prethodnim izborima Zavetnici i Dveri imali sedam odsto, a sad u koaliciji nisu prešli cenzus. Iako su očekivali da ova sinergija donese mnogo veći procenat. Zato mislim da su glasači prepoznali igru, naročito Zavetnika, koji su tokom predizborne kampanje slali signale da bi mogli sarađivati s vlašću i više kritikovali opoziciju, nego režim”, navodi Bursać.
Što se Nestorovića tiče, Bursać nije siguran da li je on uzeo glasove vlasti ili opozicije.
“Mislim da su za njega više glasali apstinenti. Da zaključim, nema teorijskog utemeljenja na osnovu kojeg bi se moglo reći ko je prava, a ko lažna opozicija. To se vidi tek nakon izbora. U nekim drugim demokratskim državama to bi se i moglo predvideti, kod nas ne. I to je neka naša specifičnost”, zaključuje Bursać.
BONUS VIDEO: Nestorović protiv međunarodne istrage, a za ponavljanje izbora
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare