"Ivanišević me je pozvao pre suđenja da se dogovorimo": Ovako je Ranka Kašiković pričala o pritiscima SNS i Ljajićeve stranke da ide na miting

Kašiković je agenciji Beta rekla da je na ročištu 6. marta sudija Jelena Petrik Popović na predlog tuženog Gerontološkog centra prihvatila da donese međupresudu, iako po njenim rečima nisu saslušani svi svedoci niti je odrađeno traženo neuropsihijatrijsko veštačenje.

Rekla je da je ionako znala ishod prvostepene presude: da nije bilo zlostavljanja na radu jer je sudija „pokazala veliku pristrasnost“ prema Gerontološkom centru, „a uz njenu nestručnost i kršenje svih mogućih zakonskih regulativa samo je dokazala da je jedna od njih, režimska sluga“.

Ocenila je da je sudija napravila „možda čak i nezapamćen presedan“ – najavila je podnošenje žalbe Apelacionom sudu, kao sledećoj nadležnoj instanci.

Ona je u martu 2022. godine protiv direktorke Gerontološkog centra Brankice Tešanović podnela tužbu za mobing i zlostavljanje na radu. Uoči jednog od pripremnih ročišta, koja su više puta odlagana, Ranku je na razgovor pozvao, kako je rekla Istinomeru, Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam i potpredsednik Socijaldemokratske partije Srbije, čiji je član i direktorka Tešanović.

„Kada su nam zakazali pripremno ročište, ja sam pozvana na medijaciju od strane pokrajinskog sekretara Nenada Ivaniševića koji se upleo u slučaj iako nije direktor Gerontološkog centra. Hteli su da reše mirnim putem taj spor, sve u cilju da ja ne izlazim u javnost. Evo, ovo što ja danas radim njima nikako ne odgovara. Hteli su na sve moguće načine da pokušaju da mi nađemo neko rešenje, pokušaj mirnog rešenja spora, da meni oni isplate taj odštetni zahtev, da ja kažem šta tu meni odgovara, da prosto ja više ne istupam javno“, navodi Kašiković i naglašava da nije pristala na medijaciju, pošto je za nju „sud jedini relevantan“.

Kako je počeo ceo slučaj

Sve je počelo u novembru 2021. godine kada je Ranka Kašiković, pravna saradnica u Gerontološkom centru Subotica, dobila poziv na svečanu akademiju povodom 13 godina od osnivanja Srpske napredne stranke. Taj poziv je stigao posredno od koleginice iz Gerontološkog centra, a po nalogu direktorke Brankice Tešanović, ispričala je tada Ranka za Nova.rs.

“Zamolila sam je da me više ne obaveštava o takvim stvarima, jer nisam zainteresovana za to. Ona mi je samo odgovorila da ona to ne radi zato što to voli ili želi. Zamolila sam je da ipak prenese moju poruku, tamo gde treba, da ne želim prisustvujem političkim skupovima”, ispričala je tada Ranka i dodala da već sledećeg dana dobija mejl od direktorke u kom je obaveštena da se menja način njenog rada i njene obaveze.

Počeli su da joj se gomilaju poslovi, dobila je dodatna zaduženja u Gerontološkom centru u kom je radila deset godina, izopštavana je sa sastanaka, uskraćena joj je mogućnost odlaska na obuke i seminare.

“Svako jutro sam se budila sa mučninom, sa nagonom za povraćanje, vrtoglavicom i nesnosnom glavoboljom. Ona je bila toliko jaka, da lekovi više nisu pomagali, već sam došla dotle da sam glavobolju umirivala trodonima. Kad dođem kući s posla, ja jednostavno nisam mogla da funkcionišem, a imam dvoje maloletne dece”, navodi Ranka.

Ovakve okolnosti na radnom mestu nanele su štetu njenom zdravstvenom stanju, pa je bila prinuđena i da potraži pomoć psihijatra.

U međuvremenu je sa pozicije pravne saradnice u Gerontološkom centru prebačena u Gerontološki klub, na poziciju “domaćice kluba”.