Srpska napredna stranka i dalje je ubedljivo najjača politička organizacija u Srbiji s podrškom od tačno 60 odsto, pokazuje poslednje istraživanje agencije Faktor plus. Istraživanje je rađeno pre objave o ujedinjenju SNS i SPAS, pa se na spisku nalazi i Šapićeva stranka i to na 6. mestu sa podrškom od 3,4 odsto.
Istraživanje je rađeno od 28. aprila do 5. maja, na uzorku od 1.200 punoletnih građana Republike Srbije, bez Kosova i Metohije, prenosi Blic.
Velikih promena u podršci građana nema – Dačićevi socijalisti su na 8,1 odsto, slede manjine sa 4, a cenzus prelaze još četiri organizacije, koalicija POKS – DSS, koja je na 3,9 odsto, koliko ima i “Dosta je bilo” Saše Radulovića, pomenuti Šapićevi Spasovci i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, koja je na 3,3 odsto.
Ulasku u parlament mogli bi da se nadaju još jedino Zavetnici i Jeremićevi narodnjaci, dok se nekada vladajuća Demokratska stranka ne pojavljuje ni u ovom istraživanju.
Na izbore bi da se održavaju sada izašlo 47 odsto, ne bi 34, dok 19 odsto ne zna ili nema stav.
Šapić „platio cenu“ ulaska u vladajuću koaliciju
Direktor agencije “Faktor plus” Vladimir Pejić ističe za “Blic” da praktično nema većih promena u odnosu na prethodna istraživanja.
„Rejting SNS je i dalje stabilan i dosta veći u odnosu na druge stranke. Možda više neizvesnosti može biti u Beogradu, ali je i to veliko pitanje. Da bi SNS izgubio glasove mora neko da dobije te glasove, ali za sada nema u opoziciji nikoga ko bi mogao to da učini. SPS je, s jedne strane, stabilan na drugom mestu, a s druge strane, rejting mu lagano pada što bi u nekoj perspektivi moglo da bude opasno za tu stranku. Mada se i ranije govorilo za SPS da su u opasnosti pa je i dalje i stabilan“, naglašava Pejić.
Kako kaže, Šapićev SPAS doživeo je određeni pad u odnosu na prethodna istraživanje.
„Ovo istraživanje je rađeno pre najava o ujedinjenju SNS i SPAS-a, ali je i po njemu rejting Šapićeve stranke pao. Imali su oko četiri odsto podršku, a sada su na 3,4 procenata. To je politička cena ulaska SPAS-a u vladajuću koaliciju“, podvlači Pejić.
SSP jedini iznad cenzusa od bojkot opozicije
Od takozvane bojkot opozicije najbolje trenutno stoji, prema istraživanju “Faktor plusa”, SSP Dragana Đilasa.
„Oni su jedini iznad cenzusa. Svakako mogu da imaju veću podršku ukoliko naprave pricipijelnu koaliciju sa PSG-om i Narodnom strankom. S druge strane, vidimo da Dveri i Boško Obradović poslednjih dana pokušavaju da izađu iz senke. Komunikacija Obradovića je drugačija i “Dveri” kao koalicioni partner bi mogle da imaju određenu težinu“, ocenjuje Pejić.
Ne treba zaboraviti da treće mesto po rejtingu dele stranke koje su izašle na prethodne izbore – koalicija POKS-DSS i Dosta je bilo.
„Koalicija POKS-DSS ima podršku nešto veću od prostog zbira njihovih razultata na prošlim izborima što je dokaz da ima se poklapaju programi i da je to logična koalicija. S druge strane, DJB je do ovog rejtinga došao na interesantan način pošto je kontaktirao i sa antivakserima i sa desno orjentisanim biračima što je posebno zanimljivo ako se ima u vidu da je lider pokreta Saša Radulović ušao u politiku kao liberal. Očigledno zna kako da pridobije određenu podršku i kada je bio levo i sada kada je desno“, smatra Pejić.
Interesantni su i odgovori na pitanje “da li očekujete da će se vlast i opozicija dogovoriti oko izbornih uslova”, na koje 44 odsto građana odgovara sa “svakako”, da će dogovora “biti, ali teško” smatra 25 odsto građana, dok je skoro isto toliko, 23 odsto, ubeđeno da međustranački dijalog neće dati rezultate.
„Većina očekuje da dođe do dogovora jer priželjkuje političku, ekonomsku i bezbednosnu stabilnost. Postoji i određeni broj koji smatra da ne postoje fer izborni uslovi, ali među onima koji tvrde da dogovora neće doćido dodgovora nalaze se i oni koji su uz vlast i oni koji su u opoziciji i pritom smatraju da jednostavno nema prostora za međustranački sporazum“, kaže Pejić.
I oni koji su bili za bojkot sada su za izlazak na izbore
Posebno su zanimljivi odgovori na pitanje kakve su posledice bojkota prošlogodišnjih parlamentarnih izbora od strane jednog dela opozicije. Da je bojkot oslabio Aleksandra Vučića i njegove naprednjake misli tek sedam odsto građana, a da su oni zbog toga ojačali smatra čak 36 odsto.
To jasno pokazuje šta građani misle o odluci da se izbori bojkotuju. Da je sve isti bez obzira na bojkot misli 38 odsto ispitanika, a da bojkpot označava kraj vladavine Vučića i SNS stav je troje ljudi na 100 anketiranih.
„Rezultati istraživanja pokazuju da i oni koji su bili za bojkot priželjkuju dogovor vlasti i opozicije i izlazak svih stranaka na izbore jer su uvideli da je SNS nakon bojkota još više ojačao i u parlamentu i generalno. To priželjkuju čak i oni koji smatraju da je bojkot imao određenu svrhu“, apostrofira Pejić.
Zanimljivi su i odgovori na pitanje da li podržavate politiku Vučića i Vlade, i to iz ugla da, prema aktuelnom raspoloženju građana stranke koje čine vladu podržava više od 72 odsto, ako se računa i SVM, a rad vlade podržava 56 odsto građana ili 16 odsto manje.
„To je zato što se rejting ispituje u odnosu na opredeljene birače odnosno one koji će izađi na izbore dok je istraživanje o podršci politici Vučića i vlade obuhvatilo ukupno stanovništvo, a to znači i apstinente. Bez obzira na to, procenat onih koji podržavaju politiku Vučica i vlade je i dalje izuzetno visok“, ocenjuje Pejić.
Ubedljiva većina protiv Janšinog „non pejpera“
Istraživanje se bavilo i promenom granica za Zapadnom Balkanu, koje je javnosti najpoznatije po takozvanom Janšinom „non pejperu“, odnosno dokumentu koji je navodno sačinio i u Brisel ga poslao slovenački premijer Janez Janša.
Podsetimo, u papiru se predlaže nezavisnost Kosova, s tim što sever pokrajine ostaje u Srbiji, ali i raspad Bosne i Hervegovine, odnosno pripajanje Republike Srpske Srbiji, a hrvatskog dela u Hercegovine Hrvatskoj. Ono što ostane bila bi BiH.
Čak 60 građana Srbije ima negativan odnos prema ovom predlogu – da bi to bilo pogubno za srpski narod misli 33 odsto, a da bi izazvali novi rat smatra 27 odsto.
„To je dokaz da ubedljiva većina stanovnika Srbije i dalje ima čvrst stav da je Kosovo i Metohija deo Srbije i zbog toga je protiv ovog predloga iako su ostali delovi “non pejpera” pozitivni za Srbiju. Ipak, treba imati u vidu da sa tim “non pejperom” nije upoznata u potpunosti ni stručna, a kamoli šira javnost“, podvlači Pejić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare